Прочитај ми чланак
БЕОГРАД – Србија жели да преговара са Међународним монетарним фондом (ММФ) о споразуму о кредиту на три године који би помогао да се смањи јавни дуг и дефицит, као и да се олакшају резови у буџету, чиме би и штедња била мање болна, изјавио је министар привреде Душан Вујовић у интервјуу њујоршкој агенцији Блумберг.
Вујовић, који је и вршилац дужности министра финансија после оставке Лазара Крстића, обећао је да ће Србију сачувати од банкрота и поручио да ће ефекти редукција до 2017. године бити равномерније распоређени.
„Желимо да наставимо разговор са ММФ-ом и надамо се да ћемо да финализирамо то крајем септембра или почетком октобра, уз консултације по члану четири“, рекао је Вујовић и објаснио да консултације по члану четири, ММФ одржава једном годишње и тада проверава фискалне и монетарне резултате земље.
То ће се, објаснио је он, дешавати паралелно са усвајањем ребаланса буџета за ову годину и доношењем буџета за 2015. годину.
„Преговори са ММФ-ом ће омогућити српским лидерима прилику да разговарају о лабављењу монетарне политике, као и да затраже од ММФ-а да мало попусти са неким монетарним инструментима, јер је релаксирана монетарна политика могућа, с обзиром на изузетно ниску стопу инфлације у Србији од 1,3 одсто“, навео је министар.
Вујовић каже да би требало направити „подједнако изводљив и за становништво прихватљивији“ трогодишњи план, јер би дефицит требало смањивати за пола милијарде евра годишње до 2017.
Блумберг наводи да премијер Александар Вучић мора да оствари укупне уштеде од 1,4 милијарде евра у наредне три године како би мањак у државној каси износио око милијарду евра и како би се стабилизовао ниво јавног дуга.
Вујовић је навео да Србија сада има највећи дефицит у Европи од 8,5 одсто бруто домаћег производа, укључујући све једнократне трошкове, попут издатака због поплава.
Мере које су до сада разматране, наводи њујоршка агенција, укључују смањивање плата у јавном сектору и пензија, отпуштања у јавној администрацији и државним предузећима, касније пензионисање за жене и борбу против сиве економије.
Неке мере, пише Блумерг, могу да погоршају стопу незапослености која сада износи око 24 одсто, док је стопа незапослености младих у Србији око 50 одсто.
Коментаришући Крстићеве предлоге које Вучић није прихватио – смањивање пензија за 20 одсто, плата у јавном сектору за 15 одсто, отпуштање 160.000 људи у јавном сектору у наредне две године и повећање цене струје за 30 одсто, Вујовић признаје да такав приступ смањује фискални ризик, али с друге стране није социјално прихватљив.
Према његовим речима, ако нови приступ не буде дао резултате, Србија ће морати да преиспита и ниво пореза на додату вредност (ПДВ).
„Још је прерано да се одреди колико дубоки морају да буду неопходни резови, јер влада још није усвојила ребаланс буџета за 2014, а није решено ни питање предузећа у реструктурирању која запошљавају око 60.000 људи и годишње из буџета „извлаче“ око 800 милиона евра“, рекао је Вујовић.
Влади ће, сматра он, нови закон о стечају и продаји државне имовине, чије се усвајање очекује крајем јула, дати простор да брже решава проблем тих предузећа, након чега ће Србији бити доступан и кредит Светске банке за подршку буџету од 250 милиона долара.
„Новац би требало да нам буде доступан до краја године, одмах након потписивања аранжмана са ММФ-ом“, рекао је Вујовић.
Он је оценио да чак и са високим буџетским дефицитом Србија неће банкротирати, јер има довољну ликвидност и прилив капитала што ће бити довољно да се финансира дефицит.
Решити проблем менаџмента ЕПС-а
Министар привреде и вршилац дужности министра финансија Душан Вујовић изјавио је да је међу мерама за побољашање привредног амбијента и решавање проблема менаџмента Електропривреде Србије (ЕПС) који чини 600 високоплаћених директора.
„Само поскупљење струје не решава проблем. Нама је већи проблем менаџмент ЕПС-а, који чини 600 високоплаћених директора. Подсетићу да је и просечна плата у ЕПС-у 75.000 динара, што је дупло више од зараде просечног радника у Србији“, казао је Вујовић за „Вечерње новости“.
Он је додао да су посебан проблем и технички губици од 18 одсто и рекордно ниска наплата од 84 одсто.
Све су то последице лошег газдовања, а то не може да надокнади поскупљење струје“, навео је министар. Како је објаснио, ЕПС мора да има цену електричне енергије упоредиву са ценама у суседним земљама и да тиме обезбеди нормално пословање, јер „не можемо више себи да дозволимо да имамо за 30 одсто мању цену струје од најниже у региону“.
„Ублажавање социјалних последица више цене струје се подразумева и о томе рачуна води Влада преко ресорних министарстава. Ако Министарство финансија уместо губитака од ЕПС-а добије уплату дивиденде, онда је лако део тих средстава одвојити за помоћ угроженим деловима становништва који не могу да плате економску цену струје“, изјавио је он.
Вујовић је навео да су међу мерама којима се може успешно спровести реформски курс обарање дефицита сваке године и смањење плата и пензија за 10 одсто.
(Танјуг, Бета)
