Прочитај ми чланакСрбија, земља кошарке. Како ово претенциозно и лажно звучи. У земљи кошарке полупаних терена за баскет, и клубова на ивици опстанка, част спорта држи још једино репрезентација. А кући без темеља кров се руши неумитно кад тад.
Фото: Старспорт
Србија, земља кошарке. Како ово претенциозно и лажно звучи. У земљи кошарке полупаних терена за баскет, и клубова на ивици опстанка, част спорта држи још једино репрезентација. А кући без темеља кров се руши неумитно кад тад.
Када са једне стране ставите гладна уста кошаркаша који широм земље наступају у нашим клубовима, а са друге стране све медаље које су наши кошаркаши освојили, тас ће барем током тог августа превагнути на страну медаља. Јер тако је нормално, туђа мука нас не дотиче у моментима великог славља. Али не брините се, што би рекао Мирослав Мута Николић, то је тако нормално…
КК Металац из Ваљева је престао да постоји и званично. Месецима је др Ђукановић упозоравао на отужну чињеницу да један од наших најуспешнијих клубова неће моћи да одгра сезону јер ни претходна није исплаћена, али сви смо невешто сагињали главу, чекајући неко ново саопштење из Стјепана Шупанца или Хумске 1. Металац је отишао, његове играче разграбиће лешинари, док ће они нешто мало мање добри завршити у неком клубу који поново неће имати пара да им исплаћује њихове и онако мизерне стипендије. Зачарани круг се наставља, али битно да је нама добро.
Осим Металца, изгубили смо и КК Војводина Србијагас, формално правно наследника некадашњег ОКК Београда. И да, капирам, рекоше ту неки паметни људи пре неки дан, ето је Војводина игра Другу лигу, и то је неоспорно, као што је неоспорно да и није толико проблем у називу клуба, колико у непостојању система и неодрживог финансирања спортских клубова. Да се не лажемо, играће се кошарка и даље и у граду Милоша Теодосића, то није спорно, али сваки искорак бива кажњаван. Осим ако нисте Партизан или Црвена Звезда наравно.
Данас се у кошаркашком свету мало ко и сећа неког тамо Радничког из Крагујевца, горе поменутог Муте Николића. А мислимо да само кошаркашки диносауруси памте неки Хемофарм, који истини за вољу и даље обитава под називом КК Вршац. И то су само неки од најпознатијих кошаркашких клубова. Искрено, не смемо ни да помислимо каква је ситуација у Лесковцу, Ужицу, Чачку, или Пријепољу Влада Дивца.
И тако, Србија је земља кошарке. Колико сад ово звучи као фраза, зар не?
