Прочитај ми чланак
Термин србијанство уопште није познат термин. Велика су лутања у покушајима да се он схвати и само ретки су успевали да ствар поставе на своје место. Лутања настају превасходно из разлога што се термин србијанство од самог свог настанка користи неадекватно.
Прва употреба овог термина била је дириговано извитоперена, свакако смишљеним деловањем против српског народа, јер није одражавала суштину овог појма. Термин србијанство, који суштински представља одлику Срба, који Србе упућује и води ка стварању и изграђивању сопствене српске земље, који изражава унутарњу међусобну љубав Срба, лансиран је као име… као име једног дела српског народа, онога који се нашао у ослобођеној од Турака Карађорђевој односно Милошевој Србији. Дакле приписан је само једном делу Срба и то не као његова унутарња одлика, него као званично име.
Чињеница је да такво име Срби у Србији никад нису прихватили, јер су схватали да је то апсурдно, али су Срби који су живели изван Србије олако усвојили ново име за део свог српског рода. Тиме су направили страховиту штету себи, јер себе више нису сматрали србијанцима, и тиме су губили и моћ коју ова реч носи, губили су способност да стварају српску државу. Управо су они били дужни да пруже отпор оваквом имену јер би то био начин да се сачува јединство Срба и да се настави борба за ослобађање и обједињавање свих Срба једном српском државом.
Сам појам србијанство управо то и значи: србијанство подразумева тежњу свих Срба за јединственом српском државом, као омеђеном српском отаџбином. Активност Срба у том смеру, дакле у смеру изграђивања државе, отаџбине Срба, која би могла да чува и култивише српски идентитет, у којој племените тежње Срба могу да нађу своје упориште и постојан темељ и пруже неопходан оквир, то је србијанство.
Овај појам је покушао да предочи Србима и свету Љубомир Мицић објављујући 1940. године ,,Манифест србијанства“, који је одмах и забрањен, односно, Мицић није успео из разлога што је то било време у коме се такав подухват тешко могао реализовати. Било је још неколико покушаја да се овај појам исправно сагледа и протумачи, али довољног одјека није било. Погрешно схватање појма србијанство и данас доминира међу самим Србима и самим тим кочи сваки напредак и сваку добру и корисну делатност српства у целини. Без исправног схватања појма србијанство, српство је сасвим дезоријентисано у самом свом корену. Српство не препознаје своје основно стремљење, свој правац пружања, своју улогу и свој метод живљења и опстајања. Јер србијанство као љубав према непрестаном изграђивању и небеске (врлинско усавршавање) и земаљске (свакодневно унапређивање и украшавање) Србије, јесте подлога за свако српско делање, оно даје смер и путоказе Србима. Свака иоле добра акција, будући да у недостатку србијанске свести бива непрепозната, већ је у самом зачетку и теоретски осуђена на неуспех.
На нама је да појам србијанство расветлимо, доведемо га до његовог основног, суштинског значења и тек тада српство може да препозна себе, своје место и своје могућности. Само схватањем србијанства ми ћемо сазнати шта је српство и спознати себе саме.
(За СРБИН.ИНФО – Драган Марјановић, Србијански клуб)
