Прочитај ми чланакМлади иду из Србије – није новост, али свако изношење статистичких података о томе оставља утисак да будућност Србије своју будућност не види у Србији.
У намери да се укаже на тај проблем, Кровна организација младих Србије је представила „Алтернативни извештај о положају и потребама младих у Републици Србији“, што је био повод за гостовање Јелене Милановић из те организације у Вестима ТВ Б92.
Foto: EPA / Balazs Mohai
„Циљ стратегије је да допуни недостатке, а не да буде замена актуелним… Данас је дигитална технологија свуда около и млади се примарно преко интернета и друштвених мрежа информишу, око 50 одсто младих се информише и преко телевизије, али им је то секундарни извор информација“, каже Милановићева.
„То су стварно забрињавајући подаци, наталитет је све мањи, а све више младих одлази. Проблем је незапосленост, које има у огромним размерама, чак дупло више него Европи. Проблем је и то што не могу да нађу посао, као и што су незадовољни квалитетом школства“, додаје Милановићева.
Чак 50% младих са високим образовањем ради ван струке, а у Европску унију одлазе и због посла.
„Проблем је образовање, иако су, рецимо, наши лекари међу најбољима, они не могу да се запосле… Систем вредности није потпуно постављен, а образованима је битно и какву подршку имају од друштва. Млади траже адекватан живот, који не могу да добију у Србији, и опција им је да оду“, истиче Јелена Милановић.
У истраживању је наведено и да за 76% младих не постоји политичар коме верују.
„То су индивидуални ставови младих, они у Србији од свега препознају партијско запошљавање и непотизам, доста предизборних обећања је било за реформе, оне иду споро, систем образовања не може да се промени тако брзо, а 15.000 младих не може да се запосли за три дана. Изостанак реформи препознају као проблем и повезују са политичарима и нису нашли политичара коме апсолутно верују“, наводи Милановићева.
На питање како задржати младе, гошћа Вести каже да је Кровна организација израдила сет препорука како да се унапреди положај младих.
„То није посао само једног министарства или удружења, омладинска политика представља најосетљивију интерсекторску политику и у циљу је остваривања свих министарстава. Надлежни би требало и да креирају шансе за младе на локалу и да им обезбеде услове за живот“, закључила је Милановићева.
