Прочитај ми чланак
Упадљива је тишина београдских медија о протестима у Црној Гори! Намјерно не кажем: протестима опозиције, јер понајмање је важно ко је повео народ на улицена улицама је народ, и то је једино важно!
Упадљива, рекох, али разумљива тишинајер шта је Александар Вучић до пројекат Мила Ђукановића Франкенштајна и несрећника из његове политичке лабораторије, па чему глас о борби против несоја у држави коју, као мечку по вашарима, води сјенка тог истог несоја?!
На улицама Подгорице данас се брани и Србија, јер ти људи који зоре у шаторима јесу Црна Гора, а не Монтенегро, јесу луча и коријен који Ђукановић годинама покушава да угаси и сатре, чинећи од Црне Горе накарадну сликовницу коју су илустровали и исписали неталентовани и немушти умјетници безличја!
Ја сам, ево, Србин из Црне Горе, Мораче!
Писале су се Меденице и као Срби, а гинули за Црну Гору, и као Црногорци, а скапавали за Србију, па што се мене тиче нема глупље подјеле од те на Србе из Црне Горе и Црногорце, јер проблем су „Монтенегрини“ – ништа што би хтјело да буде све!
Испрдак који би да се наметне као мирис Црне Горе; пљувачка што се гура међ’ таласе да замијени ону предивну пјену кад се вал сломи о обалу ил’ хрид; камен којим се тјерају говеда, а умислио да је бисер; глупост која себе саму из дана у дан демантује гнушајући се себе од јуче, а мрзећи оно на шта ће личити сјутра!
Е, против те глупости је устао народ Црне Горе, и то се мора поштовати и помињати!
Није смјена Мила Ђукановића тек политичка борба, већ вапај Црне Горе да се разум врати у наша брда, у сињавину нашег мора, у гусле које толики с презиром помињу, а које су највећа и најчаснија богомоља и Србије и Црне Горе, јер само је њихов глас истина која се не може тумачити двојако!
Зато је срамотна тишина о подгоричком грудобрану, јер издржи ли он спасиће и Србију, а падне ли дуго ће се још плима лажи и обмана преливати из Подгорице у Београд чинећи да се само двојица људи савршено разумију: Мило и његов овдашњи „перјаник“ (није му ни Тадић био ништа мање вјеран), а народи скапавају к’о пашчад на улици, убијеђени да ће сјутра, за који вијек, постати епохално археолошко откриће, а не тек прашина из давнина, она што у бари сперете с ђонова!
У Црној Гори се данас постављају границе да их више не буде!
Границе у свијести, разуму, језику, вјери, коријенугробовима који су нам остављени као међашида се зна гдје су довијека преплетени пупчаници Црне Горе и Србије!
Будала је било и биће, ал’ нико не смије порећи да су се одувијек двије државе браниле једна у другој и једна за другу!
Зато Србија не смије да ћути, колико год истом јаду кумовале овдашње и ондашње велможе!
Заћути ли, опростиће Милу што је признао Косово и Метохију, а онда оста само Монтенегро, а Србије нигдје, нигдје и Црне Горе!
Проговори, Србијо, да сјутра не би замуцкивала зашто си данас ћутала!
На улицама је народ, а народ се не смије порицати!
Извор: Дан
