Прочитај ми чланак
Нову Владу Србије сачекаће велики спољнополитички изазов: како да се одреди према припајању Крима Русији и санкцијама које је Запад увео Москви.
Већ сада се на Београд врши притисак да се приклони политици осуде Русији коју је Брисел заузео у случају највеће кризе у Европи после хладног рата, али представници Србије се за сада изговарају да је актуелна власт у техничком мандату и да ће изјашњавање морати да сачека нову владу.
Како домаћи медији не престају да спекулишу о томе у каквом се небраном грожђу налазе српске власти, из Министарства иностраних послова Србије у петак увече су саопштили да је став званичног Београда према догађајима у Украјини „познат и непромењен“.
Преглед или брифинг код Путина?
Александар Вучић је претходних дана боравио у Москви, а његов ненајављен одлазак медији су коментарисали као брифинг у Кремљу за састав нове владе али и за српско сврставање на руску страну у актуелној кризи у Украјини.
Медији блиски СНС тврде да је будући српски премијер ишао само на лекарске прегледе договорене одраније.
„Поводом писања извесних медија о разговорима званичника украјинског Министарства иностраних послова са дипломатским представницима наше земље, Министарство спољних послова Републике Србије жели да истакне да је став Републике Србије поводом догађаја у Украјини познат и непромењен“, наведено је у саопштењу.
Тај став, међутим, до сада није експлицитно наведен и сведен је заправо да Србија нема став. Иако тврде да је пред Србијом слободан избор да одлучи шта је у њеном најбољем интересу, западне дипломате користе прилику да овдашњој јавности и политичарима „отворе очи“.
Шеф Делегације Европске уније у Србији Мајкл Девенпорт изјавио је у Новом Саду да је ситуација у Украјини из угла ЕУ веома озбиљна, те да ће зато очекивати од свих чланица и земаља-кандидата да је тако посматрају, укључујући и Србију.
Девенпорт је казао да Србија треба да се изјасни по том питању, али да има разумевања да тренутна техничка влада не може тиме да се бави у пуном капацитету.
– Треба сачекати можда формирање нове владе после избора, али очекујемо од Србије да озбиљно схвати ово питање и да као кандидат за чланство подржи ставове ЕУ о Украјини – истакао је Девенпорт.
„Када говоримо о томе шта Србија треба да уради, морате да се запитате како ви сагледавате вашу територију. Размислите о вашем погледу на територијални интегритет. Да ли сте доследни?
Кад се слонови туку
Подсећамо да је у предизборној кампањи потпредседник Владе Александар Вучић упитан да прокоментарише кризу у Украјини изјавио да је Србија „за поштовање начела међународног права и да не жели да се меша у оно што са нама нема никакве везе“.
– Кад се слонови туку, обично мишеви страдају, а ми нећемо да наш народ страда – рекао је лидер напредњака.
Где су у свему томе руске акције? Да ли верујете да је то што је Русија узела Косово као пример (за отцепљење Крима) згодна аналогија? Или мислите да, можда, није?“, изјавио је за „Политику“ Мајкл Кирби, амбасадор САД у Београду.
Кирби долази из земље која је међу првима признала једнострано отцепљење Косова и сада упорно тврди да у њиховој осуди сецесије Крима нема недоследности, јер за њих је Косово посебан случај (суи генерис) и неупоредив са црноморским полуострвом.
Београдски медији објављују да од Србије није експлицитно тражено да следи курс Брисела, али је наглашено да као држава која је започела претприступне преговоре о чланству треба да усклађује спољнополитичке акције са ЕУ. Оно што Брисел свакако не би толерисао то је сврставање Србије на руску страну.
Аналитичари сматрају да Србија, међутим, неће дуго моћи да балансира између ЕУ чијем чланству тежи и Русије на чији гасовод Јужни ток рачуна, а још више на руски вето када се у Савету безбедности буде потегло питање чланства Косова у УН.
