Прочитај ми чланак„Не желим да имам ништа са Србијом“ (Владе Дивац, према сведочењу глимца Сергеја Трифуновића)
„Не желим да имам ништа са Србијом“. Реченица коју сам чуо од скоро свих Срба из расејања.
Аутор: Никола Варагић
Неки су покушали да улажу у Србију и после лоших искустава повукли су се из свих послова. Већина учи на грешкама других.
Из њиховог угла, погрешно је улагати у Србију. Наравно, не зато што они то неће или зато што не воле Србију, напротив, воле је и хоће да улажу, али су свесни да у овом тренутку не постоје буквално никакви услови да они дођу и улажу.
И потпуно су у праву. Неко је радио 30 година и онда дошао и уложио милионе, и уместо да развија посао, њега државни службеници рекетирају, тајкуни блокирају.
Ако су то радили Дивцу, који је поштено кроз спорт стекао новац и има светску славу, шта да очекује обичан човек?
Они који нису јурили никакве политичке везе, који нису учествовали у корупцији, покушали су да раде у складу са законима, и нису успели у послу. Када се врате назад, својим пријатељима испричају своја лоша искуства, а ови када то чују одмах кажу: ‘“не желим да имам ништа са Србијом’“.
Они ће и даље да шаљу новац рођацима и хуманитарну помоћ, али неће ништа озбиљно да улажу.
Што се тиче Дивца, он сигурно није човек без мане, а напади на његову породицу су испод сваког нивоа. Имамо, са једне стране, покварене новинаре из таблоида чији су власници покварени тајкуни који су опљачкали овај народ, а са друге стране, Дивца, спортску легенду, који је поштено зарадио првих 100 милиона долара и део тог новца уложио у Србију.
Коме да више верујемо?
Највећа грешка Дивца је што се повезао са погрешним људима. Тај клан је изгубио од другог клана. Најсумњивије што је радио било је преузимање Вода воде. Са друге стране, урадио је доста добрих ствари за Србију и није заслужио да онако медијски сатанизују њега и његову породицу.
Дакле, овде није реч о Дивцу, него о свим поштеним људима из расејања који су имали лоша искуства у Србији и како да створимо услове у Србији да нико не мора да пролази кроз мито и корупцију да би радио посао. Знам пример нашег човека из Аустралије који је купио пословни простор у центру Београда, све поштено платио, са правне стране све је чисто, али већ неколико година му неко из полиције и суда не дозвољава да се усели у тај простор, користе га други људи иако је он власник тог простора. Тако нешто не може да се догоди у нормалној држави. Нико нормалан неће то да трпи и кроз то да пролази.
Како да решимо овај проблем?
Наши људи из расејања неће да дођу ако ми који живимо у Србији не обезбедимо услове за њихов долазак (нпр. још им није омогућено чак ни да гласају), али, ми који живимо овде у Србији, не можемо то да урадимо ако немамо подршку расејења, од финансијске до стручне подршке.
