Прочитај ми чланак

СРБИН.ИНФО СНИМИО И ОТКРИО – Ево колико је било данас људи у протестној шетњи!

0

Седми дан за редом, у Србији су настављени протести против изборне крађе и победе кандидата СНС, Александра Вучића, у првом кругу избора за председника Србије, који су одржани 02. априла ове године.

Студенти и Београђани су се код Скупштине Србије окупили  нешто после 18 часова, одакле су кренули у протестну шетњу централним градским улицама.

Гл.одг. уредник Србин.инфо, Дејан Петар Златановић је у првом делу протестне шетње био са демонстрантима и на раскрсници код Скупштине Србије, где се секу Трг Николе Пашића, улице Таковска, Кнеза Милоша Обреновића и Булевар Краља Александра Карађорђевића, направио занимљиви опит.

Пошто је био нас почетку колоне, застао је и решио да сними колико је временски дуга протестна шетња. Ако највише у секунди прође кроз снимљени кадар око 20 људи, онда колона  је била снимљена 6 минута и 20 секунди није могла да има више од 7 600 људи.

Већ је пар стотина људи било прошло кроз споменуту раскрсницу, пре него што је почело снимање, а један мањи део, (види се на снимку) је одустао од протестне шетње и није се у упутио ка Влади Србије где су кренули да протестују остали демонстранти.

ПРАТИТЕ СРБИН.ИНФО И НА ВАЈБЕРУ!
КЛИКНИ ОВДЕ!

Пошто, сигурно је кроз кадар у једној секунди некад било и мање од 20 људи, може се рећи да у недељу, 09.априла у протесној шетњи против изборн крађе и Александра Вучића није било више од 8 000 људи; највероватније између 5 и 7 хиљада људи.

Погледајте снимак горе и уверите се и сами.

70 коментара “СРБИН.ИНФО СНИМИО И ОТКРИО – Ево колико је било данас људи у протестној шетњи!

  1. Meilosav Blogovic каже:

    Запад у Србији има око 2500 тоталитарних, секти плус 800 екстемних НВО у европском конвенту, плус 60.000 људи под оружијем (приватна обезбеђења држе углавном странци и уцењени кримоси које они уцењују), плус комплетна геј популација …10.000 најекстемнијих које мораш ил да ухапсиш ил ликвидираш. „Револуционари су судећи по искуству огромна сила и непобедиви су“

    1. Аца Тодоровић каже:

      Нико није не победив, барем смо ми Срби и Руси у својој историји то доказали. Пало је и осмалијско царство, пао је и Наполеон, пала је АУ царство, пао је и Хитлер, пашће и владавина циониста.
      У протоколима, којима се они придржавају пише: “
      „У савременој неодлучности свих власти, наша власт ће бити не оборива, јер у поређењу са другима, она ће бити невидљива, до оног тренутка када је ни једно лукавство више неће моћи поткопати“
      Њихова владавина још није достигла врхунац, и може се лако поткопати. Пошто је њихова моћ у тајном владању, треба да срушимо њихову тајну. Треба да покажемо народу како они раде и које су њихове слуге.
      Ево на овом протесту све мање демостраната има јер смо преко друштвених мрежа ширили да иза протеста управо стоје масони и Сорош.
      У свим државама Европе на власт не могу да поставе политичаре који причају добро о ЕУ и Бриселу, већ постављају њихпве наводне противнике.
      На нама је да разоткривамо, како ционисти владају и разоткривањем ко ради за ционисте, онемогућујемо им да поставе своју слугу на власт у Србији.

  2. Uglješa каже:

    Рент а кар избори-Вучић возао народ пре избора,а воза и после избора.

  3. EU_Informer каже:

    Instalacija EUROPOLY u Muzeju Jugoslavije:

    http://www.mij.rs/programi/469/prateci-program-%22jugo-moja-jugo%22.html

    1. djole каже:

      Opet ti.

      Znam dosta Ceha, ali ne znam niti jednog ko tako dobro pise srbski ili se toliko brine za Srbe…
      Da ti nisi od Poljaka? Oni nam poslase i Marsala i himnu. Ili je gazda za Poljake ostavio samo dobra mesta gde treba Srbi da ih hvale?

    2. EU_Informer каже:

      ..ne pišu previše dobro; mnogo vremena meni košta sastaviti nekoliko rečenica. Ali krajni san mi je da jednog dana pročitam Radomira Konstantinovića. Poput te brige za Srbe (koja se, kako verujem, poklapa sa najboljim tradicijama češko-jugoslovenskih odnosa) ima u tome i dosta ličnih interesa, naprimer taj da pračenje tih pregovora sa EU omogučava meni da za sopstvenu upotrebu shvatim mnogo stvari o EU-u koje sam u medjuvremenu zaboravio ili koje su novo nastale.

    3. Simerijanac каже:

      Радомир Константиновић и Латинка Перовић су данас били заједно. Мислим,.. мало су се дружили.

      Надам се да ћеш се и ти ускоро видјети с Радомиром Константиновићем.

    4. Monter каже:

      Pročitati Radomira Kontantinovića je najmanji problem, on je bio veoma cenjen filozof, tako da su njegove knjige prevedene na svima svetskim jezicima.

    5. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Од кога веома цењен? Од ђулића увеоца са Пешчаника? Новинарске булументе Б92 и РТС, и све оне титоистичке багре која је населила Београд као свој малограђански рај?
      Надам се да се шалиш.

    6. Monter каже:

      Он је толико цењен да његова дела нису преведена на ниједан од светских језика. Једино је преведен на мађарски, и то је урадио неки његов пријатељ.
      Пошто га ЕУинформер глорификује, ја сам га са овим коментаром наводио да сам призна да дела Радомира Константиновића нису преведена на ниједан језик…

    7. DIKI каже:

      Kada će u muzeju Češke biti postavljena izložba granata sa Uranijumom 238. Ne pravi se lud, to je najstrožije zabranjeno a to ste koristili u agresiji kao i kasetne bommbe koje su takođe zabranjene. Kada će biti izložba?

    8. Риле каже:

      Они су ту „изложбу поставили овде код нас“…и неће ти тај одговорити, а још горе има да ти стави неку високоумну теорију Јелене Милић да је уранијум уствари здрав за нас.

    9. DIKI каже:

      Ne sekiraj se Rile, ja ga tučem počasno, deo po deo. Iznosim stav večine Srba, izrode nemam nameru da predstavljam. Odgovorio ne odgovorio, on dobije što ga pripada. Sasvim lepo mu kvarim posao. I da ja to ne uradim, to će neko od vas. On ovde nema šanse sa svojim prevarama.

    10. Риле каже:

      Овај „фини“ ме посебно нервира…..

    11. DIKI каже:

      I ja sam fin. Iskkričavi Cijanid.

    12. EU_Informer каже:

      Saopštenje CEAS:

      (…)

      Epidemiolog Dr. Zoran Radovanović nedavno je konstatovao: „Ovih dana udarna tabloidna vest je da „Srbima u 2019. preti epidemija raka“ zbog OU. Takve najave zdravo za gotovo uzimaju i političari najvišeg ranga i iz redova vlasti a oni iz opozicije hrabro ćute. Došlo se dotle da se traže skriveni motivi među retkim pojedincima koji javno dovode u pitanje ovako shvaćenu „patriotsku“ retoriku. Biće korisno da taksativno nabrojimo činjenice.“

      CEAS smatra da je godišnjica NATO kampanje dobar povod da se svi prisetimo ostatka njegovog sjajnog teksta „Osiromašeni uranijum i obogaćena mašta“.

      „…Prvo, bilo da je osiromašen, obogaćen ili potekao iz prirode (uglavnom kao smeša dva svoja izotopa, U238 i U235), uranijum je toksičan hemijski element. Njegova radioaktivnost je minimalna, jer mu je poluživot preko četiri milijarde godina, pa se koristi za procenu starosti naše planete. Ima ga na kopnu i u moru, a tona obradivog zemljišta sadrži 10-15 grama uranijuma. Otuda bombardovanje OU municijom minimalno, obično za manje od pet odsto, povećava ukupnu radioaktivnost terena.

      Drugo, alfa čestice koje emituje uranijum ne mogu da prodru kroz list papira, ni kroz površni sloj kože, a 99,5 odsto ovog elementa samo prođe kroz creva u neizmenjenom obliku. Zato se štetni efekti OU prevashodno vezuju za prodor gelera u telo ili za boravak u krugu od nekoliko desetina metara oko eksplozije, uz udisanje tom prilikom nastalih čestica i para. Ima mišljenja da bi u tom slučaju alfa zračenje moglo da ima kancerogene efekte, mada to nije pokazano praćenjem ljudi izloženih visokim dozama OU. Rudari u rudnicima uranijuma ranije su često obolevali od raka pluća, ali je to bila posledica izlaganja radonu i drugim kancerogenima. Ako već mora da se koristi oružje, postoje zalaganja da se, umesto olovnoj, pribegne OU municiji, kao manjem zlu.

      Treće, uranijum ima široku primenu u svakodnevnom životu, od izrade fotografija do pojačanja sjaja zuba u stomatologiji. OU se ugrađuje u kobilice lakih letilica (jedrilica) radi stabilnosti, a svaki Boing 747-100 sadržavao ga je donedavno u količini od oko jedne tone (to je više OU nego što je ukupno bačeno na Centralnu Srbiju 1999). Kada je 1992. takva vazdušna lađa pala u amsterdamskom predgrađu, građani su godinama pomno praćeni i nije ustanovljeno da imaju bilo kakve smetnje koje bi se pripisale tom incidentu.

      Četvrto, OU je korišćen u po dva maha na dva ratišta – u Persijskom zalivu 1991. i 2003, kao i na Balkanu, u Bosni 1995. i na Kosovu 1999. Irak i Kuvajt su pogađani sa više desetina puta većom količinom OU nego naš deo sveta. Pominju se poremećaji zdravlja u Bagdadu, Basri i Faludži, ali podaci nisu pouzdani, a područje je jako zagađeno bombardovanjem iračke atomske centrale 1991, izlivanjem nafte iz brojnih oštećenih izvora, kao i hemijskim i drugim borbenim sredstvima koje je Sadam prethodno upotrebljavao u ratu sa Iranom.

      Peto, u Centralnoj Srbiji i Vojvodini OU nije korišćen, osim na vrlo uskom graničnom pojasu prema KiM, blizu Preševa, a južno od Bujanovca. Reč je o nenaseljenom i nepristupačnom području, odakle je zagađeni sloj zemljišta (po mnogima nepotrebno) skinut i deponovan u Institutu Vinča.

      Šesto, nijednom uglednom istraživaču, bilo da je onkolog (R. Džodić), onkoepidemiolog (A. Jovićević) ili stručnjak za radioaktivno zračenje (I. Plećaš, N. Nešković) nije shvatljivo da se posledica javlja bez uzroka, odnosno da nas ugrožava nepostojeći OU. Ideju o njegovom navodno pogubnom delovanju na naše građane uporno lansiraju dva-tri čoveka s određenim zvanjima i titulama, ali bez ikakvog naučnog kredibiliteta. Oni naivno, poput dece, biraju i nakaradno tumače statističke podatke, brkajući i kombinujući nespojive izvore. Posebno je otužno njihovo verovanje da je latentni period između izloženosti i obolevanja za sve isti, poput plamena sveće (u stvarnosti liči na poprečan presek hobotnice), pa su „eksploziju“ raka predviđali 2006, zatim 2014, da bi ovih dana odlučili da sudnji trenutak dolazi 2019, na 20-godišnjicu bombardovanja, kada broj obolelih od raka naglo treba da se udvostruči, sa današnjih oko 35.000 na „više od 70.000“.

      Sedmo, vetar u leđa „katastrofičarima“ dale su svojevremeno vesti da su šestorica nemačkih i još više italijanskih vojnika oboleli od raka posle boravka na KiM. Ispostavilo se, međutim, da rak dobijaju i vojnici koji nikada tamo nisu bili, pa kada su obavljena poređenja, zaključeno je da veterani ređe dobijaju rak od svojih parnjaka ostalih u kasarnama van KiM (objašnjenje se krije u tzv. efektu zdravog radnika, odnosno ratnika).

      Osmo, podaci Registra za rak Instituta „Batut“ ukazuju da je, kada se uzmu o obzir kvalitet podataka i karakteristike populacije, uključujući izmene uzrasne strukture, trend raka u skladu sa očekivanjima za zemlju poput Srbije, u tzv. trećoj fazi epidemiološke tranzicije.

      Deveto, ni najbolji epidemiolozi s Harvarda, ni najčuvenija imena u oblasti matematičkih modela, nisu uspeli da pokažu da OU povećava rizik Kuvajćana da obole od raka (izveštaji nisu publikovani, ali ih ovaj autor poseduje jer je, u ime Ujedinjenih nacija, bio supervizor navedenih istraživanja). Vezu između OU i raka odbacuju i Svetska zdravstvena organizacija, Međunarodna agencija za istraživanje raka, američki centri za sprečavanje i suzbijanje bolesti itd.

      Deseto, stvorena je atmosfera da se odsustvo vere u navodnu vezu OU sa rakom smatra takoreći nacionalnom izdajom. Zato se ozbiljni stručnjaci o tome ne izjašnjavaju. Oni, međutim, svoje argumente ograničavaju na stvarne štete usled NATO bombardovanja, od ubijanja nedužnog sveta, preko uništenja infrastrukture i industrijskih postrojenja, do ozbiljnog zagađenja životne sredine hiljadama štetnih materija…“

      Zbog svega gore navedenog, CEAS zahteva od predstavnika institucija Srbija da otvore javnu debatu o uzrocima, povodu, kontekstu i posledicama NATO bombardovanja, kao i o oružanom sukobu na Kosovu tokom 1998. i 1999. godine. Pored toga, CEAS poziva i predsedničke kandidate da zauzmu stav i bez straha učestvuju i daju svoj doprinos javnoj debati na ove teme.

      (…)

    13. DIKI каже:

      Municija sa osiromašenim Uranijumom, Uranijumom 238 je ratni zločin. Ova nazovi analiza koju pokušavate podmetnuti nije odgovor na moje pitanje. Ja znam šta udisanje samo jedne čestice Uranijuma izaziva, Pitam te kada ćete u Českom muzeju organizovati izložbu genocida i ratnog zločina Amerike i NATO saučesnika u krivičnom delu na našoj teritoriji, da Česi vide a mogu i da oližu Uranijum 238 kada je toliko zdrav. Tebi predlažem da udahneš malo prašine U 238, kada je već toliko neškodljiv.

    14. EU_Informer каже:

      Mi o tome ne imamo nikakve artefakte koje bismo mogli da izložimo. Ne imamo slike, dokumente iz Rambujea, videomaterijale o tim dogadjajima, ne imamo letelice, brodove, topove koje su učestvovale u toj operaciji. Takvu izložbu bi morali da organizuju sami Jugosloveni/Srbi; sigurno bi se u Pragu naišle prostore za to.

    15. DIKI каже:

      Nema potrebe, mi znamo da ste učestvovali u udruženom ratnom zločinu, red je da to saznaju i Česi.

    16. EU_Informer каже:

      Onda neko mora da to organizuje; nešto ste organizirali u Nju Jorku – prenosite to u Češku. Ali pitanje je da li to srpska strana uopšte želi, jer to može biti osetljivo u vremenu pregovora o pristupanju EU. Ja sam za, ali uz pisanu saglasnost ambasade Srbije jer ne želim da nanesemo štetu srpskim interesima.

    17. DIKI каже:

      Većina Srba je protiv ulaska u EU koja se raspada. Zato se i koristite lažima. Mi prosto ne želimo biti sa vama. Ti se ovde namećeš iako nisi poželjan. Da li je u Češkoj normalno da nepoželjan čovek dolazi nekome na silu u goste. Ti SI OVDE NEPOŽELJAN; najblaže rečeno.

    18. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Ова лопина је Чех као што сам ја Самојед… То је нека говњива другосрбијанска гњида из канцеларије Јелене Милић. Ради јој посао док се адреналинска куја негде фикса….:))

    19. Ћирко каже:

      Не читаш пажљиво, није битно да ли је сподоба Чех или не, него да је непожељан.:))

    20. Simerijanac каже:

      Не постоје никакви југословени незналице.

    21. Simerijanac каже:

      Пошто је радиоактивност U238 и U235 минимална, од срца желим да теби најмилије особе ( дјеца, жена, браћа, сестре, родитељи и сл.) буду озрачене U238 и U235.
      Мислим да је то крајње поштено од мене.

    22. DIKI каже:

      Pridružujem se lepim željama.

    23. Simerijanac каже:

      Заборавио сам навести да исто тако желим да ђеца јелене милић буду озрачена осиромашеним уранијумом U238 и U235. Чини ми се, има их двоје. Пошто она мисли да он није штетан за здравље, потпуно сам сигуран да ништа неби имала против моје жеље.

    24. Риле каже:

      Званичници у Србији од 2001. године до данас су на разне начине избегавали да покрену питање страховитих последица овог бомбардовања и на животну средину и на здравље људи. Група наших стручњака и научника уз помоћ колега из расејања су управо због тога у септембру 2001. године организовала Међународну конференцију о еколошком опоравку тадашње СР Југославије (ENRY2001) на којој је било представљено 142 рада од 320 аутора из 21 земље, и обрађене теме су укључивале: утицај ратних дејстава на животну околину, еколошке последице уништавања индустријских постројења, загађење вода, ваздуха и земљишта токсичним хемикалијама и тешким металима, као и биомедицински ефекти и психосоматске и социјалне последице бомбардовања.

      Штампан је и извареднан зборник радова са ове конференције од близу 1000 страна и то на енглеском језику [1]. У закључцима ове конференције је изнето да је у току НАТО бомбардовања уништено 78 индустријских постројења, да је 45 енергетских постројења било уништено или оштећено, и да је као последица тога испуштено на хиљаде тона канцерогених, мутагених и токсичних хемикалија, укључујући бар десетак токсичних хемикалија које су одавно стављене на листу забрањених хемикалија према Штокхолмској конвенцији. Уз то је око 150 хиљада тона нафте и нафтних деривата и око 367 хиљада тона керозина било запаљено, више од 20 хиљада цивилних зграда је уништено, и испаљено је најмање 31 хиљада пројектила са осиромашеним уранијумом.

      Битно је да се истакне да су на овој конференцији одржане чак 4 сесије о мерењима присуства осиромашеног уранијума на територије СР Југославије и последицама његовог коришћења на околину и здравље људи. Укупно је било 19 радова на ову тему из 9 земаља, и први пут је 11 еминентних светских стручњака из 8 лабораторија у свету представило резултате својих независних мерање узорака из БиХ, са Космета и уже Србије. Ту је први пут приказано и да су узорци пројектила са осиромашеним уранијумом који су прикупљени на нашој територији такође садржали и мале количине плутонијума (који не постоји у природи), као и изотопа уранијума (U–236), којих такође нема у природном уранијуму [2]. Присуство ових изотопа указује да се ту није само радило о осиромашеном уранијуму (нао нуспроизводу обогаћивања уранијума), већ о могућој мешавини са прерађеним реакторским горивом. Министарство за енергетику САД је дало објашњење да је до мешања са прерађеним реакторским горивом највероватније дошло у њиховом постројењу Падука (Paducah) за обогаћивање уранијума [10].

      Према свим информацијама до којих смо могли да дођемо [3–7], у току бомбардовања 1999. године пројектили са осиромашеним уранијумом нису коришћени северно од Врања. Већина ових извештаја који су припремљени у оквиру Програма заштите животне средине Уједињених Нација (UNEP) се могу наћи на сајту: UN Environmental Programme (UNEP), Post Conflict and Disaster Management Branch (http://postconflict.unep.ch/)

      Овакви пројектили су први пут коришћени у Првом заливском рату (1991), затим у Босни и Херцеговини (1994–95), у Србији и Црној Гори (1999) и у Другом заливском рату (2003). Према подацима које је НАТО дао Уједињеним нацијама, на Космет, нарочито према граници са Албанијом, испаљено је око 30 хиљада пријектила са осиромашеним уранијумом, 2500 у ужој Србији и око 300 пројектила у Црној Гори (Рт Арза). У Републици Српској је гађано 11 локација.

      ”Пенетратор” је око 30 mm дугачак и састоји се од око 300 g осиромашеног уранијума унутар алуминијумске ”кошуњице” [8]. То значи да је на на Космет бачено око 9000 килограма осиромашеног уранијума а на југ Србије око 1000 килограма. Тимови из Института Винча су пронашли и уклонили око 200 пенетратора са југа Србије, што представља само 10% од бачених пројектила. Они нису имали приступ бомбардованим областима на Космету (Слика 1) тако да највероватније нико није вршио уклањање тих 30 хиљада пројектила.
      Уранијум је метал сребрнкасто сиве боје, веома велике густине (19 g/cm3). Природни уранијум се може наћи свуда у малим количинама – у разним стенама (гранит), у земљи, у води, у биљкама и животињама па и у људском телу. Састоји се од три изотопа – 238U (99.27%), 235U (0.72%) и 234U (0.0054%). Слабо је радиоактиван, те не представља проблем као спољашњи озрачивач, али веома озбиљни здравствени проблеми настају ако се унесе у организам удисањем уранијумске прашине, или преко хране односно воде за пиће. Уранијум је хемијски токсичан, и зависно од количине унете у организам (на пример, преко пијаће воде) може врло брзо да доведе до тровања. Осиромашени уранијум има исте хемијске особине као природни уранијум, али има знатно мање изотопа 235U (0.2%) и представља отпадни производ при обогаћивању уранијума тим истим изотопом. Уранијум обогаћен изотопом 235 обично до 5% се користи као гориво у нуклеарним електранама.
      Осиромашени уранијум се користи у пројектилима због изузетно велике густине, тако да се ови пројектили користе за пробијање оклопа текнова и других бојних кола, као и бункера. При удару, пројектил се распрскава и уколико температура пређе 600 C, прах уранијума се може запалити, што такође доприноси додатном уништавању и контаминацији. Сви, војинци или цивили, који се у моменту расприскавања налазе у близини, могу да буду изложени овим ситним честицама уранијума. Уколико их удахну у већим количинама, уранијумска прашина им се наталожи у плућима где базично остаје у току целог живота. Уранијум се распада углавном емисијом алфа честица у низ такође веома радиоактивних хемијских елемената, као што су: 230Th, 226Ra, 222Rn и 210Po,односно изотопи торијума, радијума, радона и полонијума. Довољно је напоменути да је полонијум коришћен да би се отровао Александар Литвиненко. Вероватноћа канцерогених обољења се веома повећава удисањем уранијумске прашине. На Слици 2. је приказан део ланца радиоактивног распада 238U са великим бројем високо радиоактивних „ћерки”. Сви ови високорадиоактивни продукти распада остају у плућима доживотно, уколико се удахне уранијумска прашина или удисањем радона који је у гасовитом стању.

      Пенетратори од осиромашеног уранијума, уколико се не распрсну при удару о тврду подлогу, забијају се у меку земљу и до дубине од метар до три метра [7]. Тада их је јако тешко открити. Нажалост, ако остану на површини или се забију у земљу, пенетратори брзо кородирају (видети Слику 3 [5]), уранијум оксидише и настају оксиди који су растворљиви у води. На тај начин осиромашени уранијум може да доспе до подземних вода, а преко њих и до пијаћих вода. Ако се различита једињења уранијума унесу у организам путем воде или хране, један део остаје у организму и таложи се у костима, јетри, бубрезима те долази до разних обољења. Уранијум, спада у групу тешких метала који су хемијски веома токсични и уношење релативно већих количина уранијума у организам изазивају реакције сличне другим хемијским тровањима у току пар сати после уношења.

      Немамо податке да ли ико у Србији редовно проверава квалитет пијаћих вода на територијама где је бомбардовано пројектилима који су садржали осиромашени уранијум и да ли се прати здравствено стање војника и цивила који су били изложени утицају осиромашеног уранијума у току бомбардовања 1999. године.
      У извештају Светске здравствене организације о осиромашеном уранијуму на Космету [7] се тврди да је потребно око 500 година да би пенетратор од 300 г осиромашеног уранијума кородирао, што је супротно ономе што може да се види на овим сликама. Насупрот томе, у извештају UNEP из 2001. године [4] се наводи да приликом удара пројектила о тврдо тло или стене долази до фрагментације или пукотина које онда проузрокују веома брзу корозију, претварање у прашину (што се види на Слици 4), убрзано разношење и загађивање шире околине и ваздуха, укључујући и подземне воде и воду за пиће.

      Интересанто је да су тимови Уједињених нација (UNEP) долазили три пута да прикупљају узорке и утврде чињенично стање: у новембру 2000. године посетили су 11 локација, урадили више стотина мерења и сакупили вуше од 300 узорака за анализу [4]; од 27. октобра до 5. новембра 2001. године посетили су Србију и Црну Гору и прикупили 161 узорака биљака, земљишта, ваздуха и воде, и пронашли неколико пенетратора [5]; и од 12. до 24. октобра 2002. године су посетили 14 локација у Босни и Херцеговини и прикупили 132 узорка [6]. Мада се пре ових посета тврдило да после удара и сагоревања пенетратора уранијумска прашина врло кратко остаје у ваздуху, као и да треба јако дуго да пенетратори кородирају, односно да осиромашени уранијум доспе до пијаћих вода, у овим извештајим је изнето:

      (1) Да је утврђена веома распрострањено загађење осиромашеним уранијумом на локацијама које су обишли, и за које се знало да је ту коришћена муниција са осиромашеним уранијумом. Загађење земљишта је пронађено и до 20 метара од места удара.

      (2) Да већина пенетратора није уклоњена и да је остала под земљом. Пенетратори који су пронађени близу површине у току 7 година од бомбардовања (у БиХ) су због корозије већ били изгубили око 25% масе. У касарни у Хан Пијеску после 7 година од бомбардовања пронађени су пенетратори који су лежали на површини кородирани. Загађење је било велико и у Хаџићима.

      (3) Да је први пут пронађено загађење осиромашеним уранијумом у пијаћој води (вода у бунару у Хаџићима).

      (4) Да је уранијумска прашина пронађена у ваздуху и то не само две године после бомбардовања, већ и седам година после бомбардовања (и у БиХ и на Рту Арза).

      (5) Да је утврђено да је и неколико година после бомбардовања могуће утврдити присуство честица осиромашеног уранијума у узорцима земљишта и биљака (као што је маховина, лишај, или кора од дрвета).

      (6) Да су пронашли и потврдили коришћење муниције са осиромашеним уранијумом на бар 6 места која нису била означена у подацима о локацијама добијених од НАТО.
      На Слици 10 [5] налази се наш колега из Института за нуклеарне науке Винча, магистар Радојко Павловић, који је без предаха радио на чишћењу контаминираних области. Он у рукама држи пенетратор са осиромашеним уранијумом, пронађен на локацији Братоселце, на коме се исто јасно види да је кородирао. Нажалост, ни на слици нити у овом извештају није поменуто његово име. Наш колега Радојко Павловић, један од незнаних хероја у бици да се Србија очисти од муниције са осиромашеним уранијумом, умро је од канцерогеног обољења плућа 2003. године. Имао је само 49 година.
      ……..

    25. Риле каже:

      Мада се у наведеним извештајима детаљно описују локације, прикупљање узорака, мерења и анализе којима нема шта да се замери, интересантно је да се у закључцима ових извештаја увек умањује могућа опасност по животну околину и здравље људи. Ипак, у овим извештајима се наводе неопходне мере заштите, од настављања уклањања пенетратора, до јасног обележавања контаминираних локација, праћења квалитета вода за пиће и здравља људи који живе у близини назначених локација.

      Нажалост, надлежне структуре у Србији већ више од 10 година избегавају да изнесу тачне податке о броју контаминираних места, о томе да је уклоњено само око 10% пројектила са осиромашеним уранијумом, о томе да ли се и где врши тестирање подземних вода и вода за пиће, о томе да ли се врше систематски прегледи војних лица и цивила који су били изложени дејству муниције са осиромашеним уранијумом, као и да ли су ишта урадили на међународном плану да се тражи арбитража поводом загађивања животне средине и угрожавања здравља становништва. Војници и цивили који су били у областима које су гађане пројектилими са осиромашеним уранијумом, као што је граница према Албанији, морају да буду под сталном контролом. Врло је тешко доћи до прецизних података о броју и врсти канцерогених обољења. У општем је интересу да се овакви подаци прикупљају, анализирају и објаве.

      На десетогодишњицу бомбардовањан, 2009. године, објављена је један веома важна књига, која нажалост није добила заслужено место у српској јавности. Ради се о књизи Последице рата на животну средину која је објавио SPRINGER [11] , где су поред еколошких последица ратних дејстава у Заливском рату, укључене и последице НАТО бомбардовања СР Југославије. У ову књигу су ушли и следећи радови: Процена утицаја примене муниције која садржи трансуранске елементе на здравље и животну средину, од Зоре Жунић и Наде Миљевић из Института за нуклеарне науке „Винча“, као и Атмосферски транспорт и депозиција перзистентнихорганских полутаната у условима ратног стања, од Зорке Вукмировић, Мирослава Ункашевића, и Иване Тошић из Институт за физику, Београд, Институт за метеорологију, Универзитет у Београду.

      Пораст канцерогених обољења у Србији после 1999. године је алармантан, али до јавности стиже врло мало релеватних података и анализа. Др Зорка Вукмировић је 2013. године на промоцији књиге Екологија и рат, коју је приредио проф. др Вукашин Павловић [12], приказала табелу (Слика 12) у којој је сумаризован број ново–откривених канцерогених обољења у Србији од 1990. до 2011., као и број умрлих од канцерогених обољења у истом периоду. Ова табела је припремљена према доступним подацима Института за јавно здравље [12].

      Док број оболелих од канцерогених обољења 1990. године био 9.899, 2000. године овај број је скочио на 22.123, године 2010. на 26.152, да би 2011. године прешао 33 хиљаде! Што је још страшније, број умрлих сваке године је између 55 и 60% од броја нових канцерогених обољења те године. У САД, овај проценат је 34% за жене и 36% за мушкарце [13].

      Осиромашени уранијум је трајно загадио неке терене Србије и Републике Српске и било би исправно да се ти терени ставе под трајни надзор, а становништво заштити од могућих ширења контаминације. Највећи део терена засутих осиромашеним уранијумом се налази на територији Косова и Метохије и тешко је очекивати да ће међународна заједница ишта чинити у смислу заштите угроженог становништва. Забрињавајућа је чињеница да су далеко већи делови територије Србије засипани бројним отровима приликом бомбардовања и оштећења индустријских постројења. Дејство тих хемијских загађивача, у спрези са стресом и општим погоршањем здравствене превентиве узимају већ 15 година скуп данак.

      Ако многа испитивања ширења загађивача и његово уклањање захтевају велике инвестиције и трошкове, барем би евиденција последица, које се очигледно манифестују у облику приметног повећања малигних обољења, могла да буде лако изводљива. Резултати те евиденције би морали бити објављени и предочени светској стручној јавности и надлежним међународним организацијама.

      У свакој држави, па чак и у Србији, постоје државне институције којима је то дужност. Зато је несхватљиво да ни после 15 година од НАТО бомбардовања ниједна досадашња власт није покренула наплату ратне и еколошке штете против оних земаља које су учествовале у ратним дејствима на територији СРЈ.

    26. Миодраг каже:

      Човече да ли је теби јасно да ЦЕАС значи Центар за ЕвроАтланске Студије?
      Чта си очекивао? Да напишу: “ да обогатили смо вас осиромашеним уранијумом и због тога има да умирете генерацијама и платили смо истраживање и потплатили ваше стручњаке да причају да то није истина“?
      Ко те плаћа да нам будеш непријатељ?

    27. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Јелена Милић га плаћа. А вама београЏанима би било боље да уместо што се са њим овде препуцавате и шетате улицама демонстрирајући у леру, да упаднете у канцеларију ЦЕАС и оне Кандићке и полупате све што затекнете: од ваза и рачунара до глава…!

    28. Миодраг каже:

      Извини за закаснео одговор али ја у Београд само у транзиту и у нужди!
      Толико о НАМА београЏанима. :)

  4. Аца Тодоровић каже:

    Могао је Дејан или Петар, све једно који ће од њих двојице, :)))једном да дође и да сними литију за спас Ваљевске Грачанице, православља и Србије, али га нема, као што нема ни једног новинара из режимских медија.
    Изгледа се демостранти деле, има оних који неће да иду испред Владе. јер знају за кога раде.

  5. SlavenMilanov каже:

    nisam razumeo – da li ovo treba da bude afirmativan tekst ili ne ?

    1. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Стидљиво… Зависи… Ако испадне добро за нас… Ако НАШИ победе…:))

    2. SlavenMilanov каже:

      znači – iskusno !? :o)

    3. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Знаш ону фору на дан гласања кад ти фрајер као случајно: “ Е а ко ће победити?“
      – Па НАШИ—:)))

    4. Риле каже:

      Сви смо наши, само јаши!

    5. Ako je 5 do 7000 ljudi na ulici u gradu od 1,5 miliona stanovnika, da bi menjalo vlast, afirmativno onda jeste.

    6. DIKI каже:

      Ovo je samo procena, pretpostavljam bliska stvarnom broju demonstranata. Demonstracije su propale jer su loše i zamišljene. I nisu spontane, to samo jako naivan može to da tvrdi..Ili možda zlonameran.

    7. Аца Тодоровић каже:

      Он су тако и замишљене да брзо пропадну.

    8. Miro Miro каже:

      demo je tako zamisljen da propadne..ako narod nije iskoristio priliku da ih iskoristi kao zalet i da ih preokrene onda se nema vise sta reci..da ne pricam o srpskim „intelektualcima“..gde su..pisu hrabro po fejsbuku(primer dragasa)…svi sede kuci i vele kako ce jednom doci vreme obracuna,,,sad nije jos vreme

    9. Аца Тодоровић каже:

      Са Београђанима се никада није мењала власт.На свим протестима, деведесетих на којима је било преко 100.000, скоро су сви били из унутрашњости.

Коментари су затворени.