Четири године заредом проф. др Стево Стевић, научни саветник у Математичком институту САНУ, опстао је сам на светском врху предводећи „блиставе умове” свих математичких велесила. Највише је помињани, односно најцитиранији математичар на планети у минулих десет година (2004–2014).

Захваљујући научним чланцима који други навелико наводе, једини је у свету коме је четири пута додељено признање „Звезда у успону” (Rising Star), с највећим порастом цитирања (јул 2008, новембар 2008, јануар 2009, мај 2009). До сада се ниједан Србин није толико високо испео у ма којој научној области.

Стевић је, највероватније, и најплодотворнији српски математичар свих времена: у престижном Индексу научних цитата (SCI) има 310 оригиналних научних чланака (иако се на Томсон-Ројтерсовој види 301) од више од 375 у међународним часописима. Само један једини објавио је у домаћем часопису, и то првонаписани. Огромна већина појавила се у водећим иностраним публикацијама с великим утицајем (Impact Factor). Већину је сам потписао, а претежан део у којима је један од потписника написан је под његовим вођством.

„Научна осматрачница” (Science Watch), у саставу Томсон-Ројтерса, уврстила га је у фебруару 2008. међу најутицајније светске математичаре, и то као „број један” новопридошлих (New Entrants).

Један је од два математичара чија су два научна рада у кратком времену веома много навођена (Fast Braking Papers) и једини из Србије који има бар један такав.

А математичари из Београда, да подсетимо, прошле године су у шангајском одмеравању универзитета са свих меридијана скочили на 101. степеницу, више од осталих истраживача.

Упућени, свакако, нису изненађени. На важећој Шангајској листи 500, која се обелодањује сваког 15. августа, Универзитет у Београду је одскочио за стотинак места навише – лане од 401. до 500, а ове године од 301. до 400. места. Најдужи скок, спортским речником казано.

Мерено по научним делатностима, овдашњи поклоници „учења” или „учења припадајућег” (превод старогрчког назива за математику), разврстани су од 101. до 150. степеника. Ниједна друга учена дружба из наше земље никад није толико испредњачила.

Листа најцитиранијих научника на планети саставља се на измаку сваке године, а коначан редослед се обзнањује отприлике средином следеће. Размеравање научног учинка увео је чувени Институт за научне информације (ISI) из Филаделфије, сада под окриљем компаније Томсон-Ројтерс (TR), који одмерава, поред осталог, општеприхваћени чинилац утицаја (Impact Factor) сваког часописа понаособ.

Из Народне библиотеке, која је за целу Србију претплаћена на нека издања Томсон-Ројтерса, а посебно на „Мрежу науке” (Web of Science), саопштили су да немају део који се зове „Суштински научни показатељи” (Essential Science Indicators), што објашњава зашто до сада није ни знао, ни очекивао да буде први. А то је, у ствари, редослед научника по броју цитата.

Професор Стево Стевић веома је цењен због велике разноврсности научних радова из математике, особито из математичке анализе у чијим је подобластима постигао запажене резултате. Сматрају га водећим светским стручњаком за диференције и фукционално-диференцијалне једначине и теорију оператора на просторима функција. У овим и још неким областима решио је велики број отворених проблема и потврдио низ хипотеза у протеклих петнаестак година.

(Политика)

Ознаке: математика, САНУ, Стево Стевић