Прочитај ми чланак
Драмска списатељица Биљана Србљановић најгрубље је извређала академика Добрицу Ћосића назвавши га злим, притупим и алавим старцем и крвопијом, и поручила да му треба забранити да говори, пише дневна новина Сан!
Србљановићка је упутила низ увреда Ћосићу на Твитеру, бесна због његовог писма младима који студирају у иностранству да се врате у Србију и боре за своју земљу.
Ћосић је у писму, дугачком као јануар, изнео анализу стања у Србији од титоизма до данас и поручио студентима да се врате кући.
„Сто паметних и храбрих, образованих и поштених Срба, ако се организују и жртвују за опште добро, могу да препороде и спасу Србију. Вратите се у отаџбину да се борите за препород и спас Србије!“, поручио је Ћосић на крају свог писанија. Он се писмом обратио на захтев
Организације српских студената у иностранству (ОССИ).Одмах је реаговала Србљановићева, накрцавши злурадим коментарима свој Твитер профил који води под ником Леyа Келлер. Она је најпре цитирала реченицу из писма: „Као човек таквих уверења и патриотског етоса, осећам интелектуалну и моралну одговорност за судбину Србије и њеног младог народа, па се одавно мучим за разумну наду у вашу спокојну будућност“, а затим отпочела серијал увреда:
„Срам га, бре, било, приученог, злог, доконог, незајажљивог, алавог, необразованог, притупог и користољубивог старца. Срам.“
Она пита да ли Ћосић интелектуалну одговорност носи „из комесарских дана у партизанима“ или из „калемарске школе“ и констатује да су га као „председника ратне државе водали по преговорима као госта из галаксије, с оним слушалицама“ јер, како је рекла, није знао да каже ни „хај“ (здраво на енглеском). Потом поентира: „Нема од ове државе ништа док и последњи зли старац, одговоран за морални и материјални суноврат нерођених генерација, буде и даље говорио.“
Србљановићева је оштрицу напада потом преусмерила на студенте, написавши: „Да је мени неко довукао овог крвопију да ми се обрати, ја бих вала дигла револуцију. Бедни студенти, то сте и заслужили.“ Студентима је написала и да врате визе и стипендије, „па мами кући да доведу нобеловца“, алудирајући тиме на лажну вест која је прострујала 2011. године да је Ћосић добио Нобелову награду за књижевност. Запретила је и да ће лично да пошаље даваоцима стипендија „писмо по писмо“ како би их вратили кући, да живе „далеко од стипендија и боравишних виза ЕУ“.
Истина је да је Ћосић у писму искористио прилику да „рекламира“ своје књиге, упутивши студенте посебно на „Пишчеве записе“ и да остаје утисак да је Србију представио као депонију на коју се треба вратити и изборити за своје парче ђубрета. Међутим, то не оправдава простачке увреде на његов рачун и позиве да му се забрани слобода говора. То је његово право и начин на који види ствари, а Ћосић и сам признаје у писму да је „скептик и борбени песимист“.
Он период Титове владавине у писму помиње као „поредак неслободе, лажи и хипокризије“, који је могао „само силом и диктатуром да се одржава“. „Чим је умро власник те силе, његова држава је ушла у агоничну кризу и време пропадања.“
Период владавине Слободана Милошевића и Мире Марковић назива „аутархичним супружничким режимом“ који је „прожет корупцијом и криминалом“. Затим је уследио, како каже, „преврат“ изведен „народним гневом“ и установљен поредак „који се самопрогласио ‘новом демократском влашћу'“.
„Тај поредак није испунио очекивања и наде измученог и осиромашеног народа Србије“, каже Ћосић, и додаје да је наступила „слобода за непоштење, корупцију, пљачку друштвене и државне имовине“.
„Србија је брзо сиромашила, примитизовала се, незаустављиво падала у понор биолошког, економског, културног и моралног пропадања. Друштвом су завладали незапосленост, корупција, нерад и бекство у свет за посао, нормалан, радан, стваралачки и квалитетан живот“, констатује писац, и додаје да је „одливање памети, знања и маште… можда највећи пораз у последњим деценијама Србије“.
Ђурић: Добрици је гори 5. октобар од Тита и Слобе
И Бојан Ђурић, посланик ЛДП-а, твитнуо је неколико порука на рачун Ћосића. Он је замерио „себичном акамедику што своју одговорност помиње у једној реченици, Милошевићеву у пола, а онда 5. октобар и свет оптужује за све“. Он пита и „зашто Ћосић није мислио на студенте и одлив мозгова када је тврдио да је ‘заосталост наша шанса'“.
(Дневне новине Сан, Курир)
