Прочитај ми чланак

ШРЕДЕР и ВОДИТЕЉКА ОСТАВИЛИ БЕЗ РЕЧИ ВУЧИЋА када је почео да напада Србе

0

Премијер Србије Александар Вучић организовао је синоћ гостовање са Герхардом Шредером на телевизији “Прва”. Као и обично, Вучић је почео да кука како га нико не подржава.

8

Премијер Србије Александар Вучић организовао је синоћ гостовање са Герхардом Шредером на телевизији “Прва”. Као и обично, Вучић је почео да кука како га нико не подржава.

– Рекао сам да је за две године потребно било да људи осете да Србија иде боље. Ја мислим да данас сви виде да је Србија на добром путу. Не виде они који неће да виде и таквих ћете људи увек да имате. Просто, имате људе који су негативни, који желе да буду негативни – патетисао је Вучић.

Он је затим водитељки Невени Маџаревић упутио питање како би “доказао да је био у праву”:

“Која је то вест, шта је то што у Србији данас може да се догоди, да изађе пет хиљада људи и да каже: ‘Браво, то је добр вест’? Решили смо проблем Железаре, отворили смо аутопутева више него икада, све ћемо да завршимо до краја 2017… Све оно што деценијама нисмо могли да урадимо. Хоће ли то да измамо аплаузе хиљаду људи негде? Па неће. Која је то вест, кад будемо улазили у Европску унију, кажите ми која ће Србе да обрадује. Па, нема ниједна.”

Водитељка је затим Вучићу упутила савршен одговор:

“Па, добро, зар ви ту похвалу не добијате на изборима?”

То реторичко питање мало је збунило Вучића, па је невешто покушао да се извуче, а у једном тренутку и мало замуцао.

– Ма, добијам ја похвалу, ја сада причам… Не причам ја о томе да неко хвали нас. Ја, ух ух ух, ја причам о томе какви смо сви ми, и ја. Нимало се не разликујем. Увек ћу да пронађен негде нешто негативно, а то позитивно намерно склањамо – додао је Вучић.

Приметите како је Вучић променио плочу чим му је водитељка поставила аргументовано питање о подшци коју добија на изборима. Вучић на то питање није могао да смисли мудар одговор, па је кривицу за негативност свалио и на себе.

Ако је Вучић исти као и сви Срби, како тврди, зашто преко медија константно води хајку против свих Срба да су негативни када је и он исто негативан? Зашто док пљује сопствени народ не пљује мало и по себи?

У дискусију се укључио Шредер и ставио тачку на Вучићево патетисање.

– То није само ваша особина овде у Србији. То је особина, начелно посматрано, нарочито у медијима. Увек само лоше вести су вести – рекао је Шредер.

Шредер је апсолутно у праву. Лоше вести нису карактеристичне само за Србе, како то воли да тврди наш премијер. То је појава у целом свету. Дакле, није проблем у Србима, већ је проблем у нашем премијеру.

Само Србија има председника Владе који константно пљује свој народ. Не постоји државник на овоме свету који пљује сопствени народ као што то чини Вучић.

Вучић на Шредереву констатацију није имао ништа паметно да дода. Само се насмејао и рекао:

“Што би рекао покојни Гага Николић, он је понављао стално речи једног другог нашег великог човека, Душка Радовића, а то је да није вест када пас уједе човека, већ када човек уједе пса. Тако да је то данас код нас у Србији најизражајније.”

10 коментара “ШРЕДЕР и ВОДИТЕЉКА ОСТАВИЛИ БЕЗ РЕЧИ ВУЧИЋА када је почео да напада Србе

  1. Миодраг каже:

    Вучићу шредеру!!!

  2. xyz каже:

    Ко и како из Србије отима њено рудно богатство, племените метале и минерале?

    Кирби почистио и рудно благо

    Већ пет година траје сезона лова на све што вреди у Србији, а сулуди Вођа шета стране компаније и мешетаре да заједно са њима пљачкају и уништавају сваки користан ресурс, и над земљом и под земљом. Како и за чији рачун је промењен Закон о рударству и због чега данас Србија више није господар својих рудних богатстава, него од њих милијарде долара зарађују америчке компаније? Како и због чега је бивши амерички амбасадор у Србији, Мајкл Кирби, као лобиста мултинационалних рударских корпорација из САД, наградио Вучића и његову странку провизијом и како је Србија остала без својих нејвреднијих ресурса, од којих је могла да реши већину својих економских проблема.

    мајор Горан Митровић

    Почетком октобра 2014. године, тадашњи амерички амбасадор у Србији, Мајкл Кирби, појавио се изненада у седишту Рударско топионичарског басена Бор (РТБ), и пред окупљеним новинарима, као да је он премијер или надлежни министар, најавио промену Закона о рударству и геологији, за који је том приликом, између осталог, рекао да ће „омогућити великим компанијама да инвестирају у Србији“. Нимало не скривајући своје намере, Кирби је одмах рекао и које су то компаније. Наиме, бољи познаваоци Кирбијеве стварне улоге, знали су и пре тога да је он плаћени лобиста америчких рударских гиганата, Фрипорт Мекморан и Рио Тинто), те није било изненађење што је баш њих истакао у први план.

    Било је само питање времена када ће Кирби да понуди суманутом председнику Владе Србије добру провизију, ако промени дотадашњи Закон о рударству и геологији, који је јасно ограничавао могућност странцима да врше геолошка испитивања и експлоатацију минерала, племенитих метала и целокупног рудног блага, са циљем заштите државе и њених кључних ресурса. Но, Кирби није ни морао да наговара помамљеног Вучића, који је одмах прихватио све што му је предложено. Закон је промењен, а врата за истраживања и експлоатацију највреднијих минерала, племенитих метала и рудног блага у Србији, за стране компаније су била широм отворена.

    Убрзо, стручњаци компаније Рио Тинто, израчунали су да ће, након истраживања српског рудног блага и улагања у експлоатацију, већ у првој деценији зарадити више од четири милијарде долара (кад се добију сви пратећи трошкови). Држави Србији је, на понижавајући начин понуђена „надокнада“ од мизерних 20 милиона долара, које Рио Тинто тек треба да исплати до краја 2017. године, када би ова компанија, према плановима које је зацртала, требала да отвори свој рудник на крајњем југоистоку Србије у Босилеграду, где се и раније знало да постоје велике резерве минерала Јадарит (пронађен још 2004. године у овим пределима). Реч је о јединственом и ретком минералу који у свом саставу има литијум и бор, за које је познато да имају најширу индустријску примену (само од њега је могуће добити Литијум, без кога је данас незамислив рад преносних рачунара, мобилних телефона и сл.) и сматра се једним од најскупљих минерала уопште, али га ретко где у свету има у толикој количини као што га има у Србији.

    На српске руде и минерале, који су и сателитски испитивани у време које је претходило НАТО бомбардовању 1999. године, америчке компаније, а посебно оне које су везане за америчку војну индустрију, одавно су бациле око, али тек након пада последње југословенске државе, када је у Србији и почео „демократски хаос“ и силеџијски капитализам, са несагледивим последицама.

    Америчке компаније Рио Тинто и Фрипорт Мекморан, планирају да отворе четири своја рудника у Србији током следећих пет година. Једна од најординарнијих лажи које је, у вези са тим у јавност пласирала Вучићева пропаганда, говори о невероватној добити државе, висине 5 милијарди долара. Истина је сасвим друкчија: поменуте америчке компаније зарадиће око 5 милијарди долара, а платиће само порез, као што га и сви други овде плаћају. Али, њихову стварну зараду од екплоатације рудног блага, племенитих метала и минерала у Србији, дакле, од експлоатације злата, јадарита, литијума…нико не може са сигурношћу да утврди, јер су и Вучићева диктатура али и дивљања претходних режима, практично растерали све наше најбоље стручњаке из ове области (који данас раде широм света, од севера Европе, до Аљаске, Канаде, САД и Аустралије).

    Вучићева влада нема ни два врхунски спремна стручњака за рударство и геологију који би могли да парирају технолошкој сили коју поседује, рецимо, компанија Рио Тинто. А, Србија их је почетком прошле деценије још увек имала и били су међу најбољима на свету, само нису одговарали идеолозима масовне пљачке и девастације националних ресурса.

    А 24. маја 2015. године, Вучићеви медији су великим речима славили његову посету САД, а посебно његов одлазак у седиште „Џенерал Електрика“, компаније која би била директни купац Литијума (који се добија из Јадарита). Ни европска индустрија није ћутала на велику прилику за зараду у Србији, па је забележена и вест да је компанија Глен Кор непосредно уочи пада Демократске странке и Бориса Тадића, кренула да дебелим свотама новца потплаћује Вучића и његове кандидате за министре (Глен Кор је, треба напоменути, преко фирме Милана Бека уплаћивао новац и за предизборну кампању Српске напредне стране), а циљ је био куповина Борских рудника под повољним условима (што се није остварило, али не значи да неће), те истраживање залиха минерала и уљаних шкриљаца на југу Србије.

    И британска компанија „Минеко лимитед“ најавила је отварање новог рудника олова и цинка у Србији, такође код Босилеграда.

    Такозвани „страни инвеститори“, а уствари страни експлоататори, најавили су и отварање радова на налазишта злата код Бора, на Чукару, где је процењено да ће одатле бити извучено близу 100 тона чистог злата.

    Није тешко закључити да је променом Закона о рударству и геологији, влада Александра Вучића направила велеиздајнички посао чије последице ће Србије тек да осети. Јер са процењеним резервама ретких и племенитих метала, минерала и укупног рудног богатства, свака, иоле нормална власт у Србији могла би дугорочно да реши темељна државна питања, попут попуњавања буџета, санације унутрашњих и спољних дугова, активирање војне индустрије…Уместо тога, Вучић је уз добру помоћ бившег амбасадора САД Мајкла Кирбија, учинио несагледиву штету сопственој држави и милијарде долара профита усмерио у правцу америчких компанија.

  3. xyz каже:

    ФОРБС: Пропаст пројекта “Београд на води“ боља је од његовог успеха

    Неслана шала из Абу Дабија

    Најугледнији и најутицајнији светски часопис за финансијере и инвеститоре „Форбес“, (Форбс) објавио је 8. децембра ове године чланак под насловом „У унутрашњости неслане шале из Абу Дабија – пројекат Београд на води“ из пера новинара Вејда Шепарда. У чланку овог стручњака за настајућа тржишта и технолошки развој и урбанизацију се објективно износе разлози због којих светски значајни инвеститори не би требало да улажу свој новац у овај пројекат. Први пут у страној стручној штампи је представљен „Београд на води“ са коначним закључком да је његова пропаст боља од успеха. Чланак преносимо уз незнатна скраћења.

    Вејд Шепард

    У пролеће 2012. развијен је план за уређење београдских обала. Док је крстарио на бродићу по Сави, Александар Вучић је пред многобројним камерама своме госту Рудолфу Ђулијанију објашњавао свој амбициозни пројекат. Две године касније појавио се инвеститор и један од највећих урбаних пројеката у Европи је започет.

    Поменути инвеститор није био локални, није био ни моћни и богати грађевинар са Запада или из Русије, већ Мохамед Алабар који води компанију из Абу Дабија „Еагле Хиллс“ , али је најпознатији по оснивању „Емаара“, компаније заслужне за изградњу Бурж Калифе, највише зграде на свету, као Дубаи Мола, највећег шопинг-центра на свету. „Еагле Хиллс“ је активан свуда у свету носећи пројекте у 14 земаља укупне вредности изнад 20 милијарди долара, међу којима је и будући 700 квадратних километара велики део Каира у коме ће моћи да се смести пет милиона људи.

    Главни аргумент са којим је Алабар наступао, било је да он неће само развити пројекат „Београд на води“, нити ће само покривати трошкове његове изградње, већ ће све то учинити сопственим новцем. Четири милијарде долара су обећана Београду као чиста страна инвестиција којом би се саградио светски квалитетан ултра-модеран део града какав не постоји у региону. У суштини, компанија из Абу Дабија је обећала да се појави са џаковима пара, а Србија им је дала право да раде шта хоће.

    А „Еагле Хиллс“ је хтео да у Београду изгради поштовања достојан град за богаташе. На укупно 177 хектара нови пројекат ће донети милионе квадратних метара луксуза у коме ће моћи да живи 17.000 људи, 750.000 квадрата канцеларијског простора заједно са неколико хотела са пет звездица, највишу зграду југо-источне Европе, оперу и највећи шопинг центар на континенту. Све то би донело 13.000 нових радних места.

    Ово добро звучи: Београд се још није опоравио од распада Југославије, стопа незапослености у њему је 20 одсто, у земљи у којој просечна месечна плата износи само 426 долара.

    Јануара 2014 је Вучић, који је ускоро требало да постане председник владе, заједно са Алабаром представио оквирни план „Београда на води“ чиме је званично пуштен највећи развојни пројекат у Србији.

    У међувремену су Београђани затечени неспремни. Цео пројекат је прављен у тајности без учешћа јавности. Представљен као пројекат од националног значаја „Београд на води“ је приоритетно гуран, што значи да су извесне препреке једноставно заобиђене, као што је иначе обавезан конкурс за избор архитектонског дизајна (Влада је, истина, тврдила како је конкурс спроведен, али у Абу Дабију, где ниједан архитекта из Србије није позван, а још увек је непознато ко је дизајнирао пројекат). Није спроведен ни јавни конкурс за почетак радова, што је иначе законска обавеза. Када се увидело да власт крши сопствене законе, они су једноставно измењени.

    Због свега овог „Београд на води“ није добро примљен од највећег броја Београђана чије незадовољство је сажето описала архитекта Љубица Славковић: „Мегаломански пројекат иза кога стоји новац из Абу Дабија насилно се гура тако што се уклањају или заобилазе закони и игноришу постојећи урбанистички планови.“

    Мирјана Милановић, српски архитекта која ствара у Амстердаму додаје: „Ово као да је лоша шала. Још један шопинг-центар у земљи чији становници немају пара да купују било шта.“

    Протести трају уназад више месеци, а на њима се окупи и више од 10.000 људи незадовољних поменутим пројектом. На протестима се носе исписане пароле и велика жута патка која симболизује превару.

    Било је пуно смећа на градилишту „Београда на води“ који се налази између главне железничке станице и речне обале. Радници железнице, који су овде били насељени (укупно 88 породица) већ су склоњени, исто као и Роми.

    У срцу Савамале налази се некадашња зграда Београдске задруге. Ова 111 година стара прелепа зграда дуго је била празна, све док „Еагле Хиллс“ није одлучио да управо ту смести своје локално седиште. То му је одобрено и то тако што је на три године ослобођен плаћања било којих трошкова коришћења зграде.

    То је сада место где можете да се информишете о „Београду на води“ иако нема шта значајно да се види. Погледавши модел види се низ клишираних модерних зграда које се неочекивано издижу поред старих грађевина Савамале.

    И без силних критика на рачун „Београда на води“ јасно је да његова архитектура једноставно није примењива у Србији. Замисао пројекта је да нове грађевине на обали израстају из равнице – као што је она у УАЕ – а не испред брегова на којима је сазидан Београд. Архитектонска академија Србије упозорила је Владу да је „Београд на води“ комплетан промашај и да никаква каснија корекција не може да оживи пројекат на начин да он испуни техничке захтеве и потенцијале простора у који неко жели да га смести. Дизајн је „ружан, извештачен, професионално потпуно неприхватљив и непоправљив“.

    Као да је све у најбољем реду, формални уговор о заједничком пројекту је потписан између српске Владе и „Еагле Хиллс“-а у априлу 2015. године, али је он другачији од најављиваног. Уместо џакова са милијардама долара, инвеститор из Абу Дабија се обавезао само да уложи 160 милиона долара и још 300 милиона долара за трошкове изградње, док се тренутна инвестиција процењује на само 20 милиона долара. Како год, „Еагле Хиллс“ је на овај начин стекао право да наредних 99 година узима 68 одсто оствареног профита на додељеној му локацији.

    „Једина нада нам је чињеница да у Београду скоро све пропада,“ закључује Миловановићева, „Зато се надамо најгорем, јер би то у овом случају било најбоље.

  4. МатерВамИздајничкуАнтиСрбску каже:

    Шредеру педеру где си напао наше безгрешно божанство нашег живог светца Вучића!

  5. тек успут каже:

    Е, Шредеру, Шредеру, сад си угасио. Никад више те Вучић неће позвати у неку емисију. Па, где човече да се не сложиш са његовим пљувањем по сопственом, тако невеберовском и тако непротестантском народу!

    1. Владица каже:

      Шредер се 99-те јаввио из најстарије немачке пивнице француском смраду Шираку,у вези бонбардовања СРЈ;..Лако су се договорили за 5 минута,да нас бију.Не знам ко ми је гаднији(водитељка не, она је слатка ко луткица)дал овај син нацисте и ратног зликовца или шиптарче са уснама ко тракторске гуме?

Коментари су затворени.