Прочитај ми чланакУ интерној сондажи јавног мњења коју је једна од агенција под контролом актуелне власти урадила почетком јесени прошле године (наравно не за публиковање) испоставило се да грађани напредњацима више замерају на очајној кадровској политици него на неиспуњеним обећањима њиховог председника или његовој лошој политици у вези са Косовом и Метохијом. То је, између осталог, како се може начути из врха СНС-а, био разлог што крајем прошле године није било ванредних парламентарних и београдских избора.
И заиста, кад човек погледа ту невероватну галерију ликова који су се само захваљујући партијској припадности домогли функција, остаје горак укус због неукости и недоучености, примитивизма, незнања, некомпетенције и неспособности тих људи. Ништа мање горак укус од оног који је оковао Србију након једног од неиспуњених предизборних обећања које је дао Александар Вучић: „Обећавамо грађанима да ће, када дођемо на власт, у предузећима и у управним одборима радити нестраначки кадрови, али и многи који припадају осталим странкама.“ (август 2011)
Пре неки дан, занимљив твит поставио је познати филмски редитељ Срђан Драгојевић: „Обилазим затвор у Македонији, једна од локација за снимање новог филма. Питомци изгледају као СНС-ови председници општина. С разликом да се ови смешкају, љубазни… Добар ден.“
Јасно, није Драгојевић у овом осврту мислио само на физиономије СНС кадрова јер, истину говорећи, има, пре свега међу напредњакињама, врло наочитих жена, где је наочитост очигледно била важнији фактор за њихове функције од способности. Оно што се чак и у површној анализи може констатовати, сва та напредњачка булумента оскудева с претходним радним искуством и са биографијама с којима ни у наградној игри не би могли да се домогну места на која су постављени.
Отуда је много јаснија њихова јагма за дипломама и стручним звањима. Кад већ немају потврду својих претходних радних способности и резултата, бар да не оскудевају у формално потврђеном образовању. И то је очито у већини њихових биографија, од директора локалних комуналних предузећа и градоначелника до министара. Како друкчије објаснити „докторске“ афере министра полиције Стефановића и новог министра финансија Малог, па тек вратоломни школски успон бившег Табаковићкиног возача, министра за социјалу Ђорђевића?
Аеродрум без ваздуплохова
Кад је све то лако могуће у врху власти, онда не чуди што је на локалу невероватан кадровски циркус, где тужно смењује комично, а комично прелази у трагично. Пре извесног времена градоначелник Краљева Предраг Терзић је на улици претукао Николу Ковинића јер га је овај на друштвеним мрежама прозвао да је буџетски новац извлачио у страначке сврхе („Блиц“, 5. април)! Тај Терзић је постао предмет спрдње кад је, нудећи држави аеродроме у Лађевцима, а да би контрирао Нишлијама и тако се додворио партијском шефу, ову ваздушну луку назвао „аеродрум“. Само је фалио, од бламаже давно склоњени, Бабић да на Лађевце слети својим „ваздуплоховом“!
Ипак, осим што је полуписмен, Терзић је као градоначелник себи дозволио и јавно насиље, и то у присуству своје супруге и још једне особе. Тако је вербални обрачун са друштвених мрежа, који је почео објављивањем списка особа које су донирале председничку кампању СНС-а, са којима је градоначелник потписао уговор о делу, прерастао у физичко насиље на улицама Краљева.
Занимљива је локална прича из Врбаса коју је обелоданио Војвођански истраживачко-аналитички центар (ВОИЦЕ), о човеку који је потврдио полицији да је куповао гласове за СНС на локалним изборима у Врбасу. Реч је о једном груповођи сезонских радника, који је своје учешће у примању и узимању мита у вези са гласањем морао да објасни и полицији.
На тај начин полиција је почела да поступа по кривичној пријави против НН лица за куповину гласова на локалним изборима у Врбасу, коју је пре годину дана поднела Група грађана „Доста је било“. Након потврде да је, у договору с повереницима СНС-а, раднике уместо на њиву развозио на бирачка места, те да су за гласање за „напредњаке“ добили дневницу од 1.000 динара, на разговор у полицијску станицу позвано је и неколико десетина радника који су свој глас продали за једну „црвену“, наводи ВОИЦЕ.
„У полицији су ми рекли да могу да провере да ли говорим истину и на полиграфу, па сам одговарао шта су ме питали. Рекао сам да су са мном контактирали неки људи из СНС-а и рекли да за глас дају 1.000 динара. Ја сам то пренео радницима: ко буде гласао за СНС, добиће дневницу без рада. Нису сви пристали, али они који јесу – добили су новац. Није ми јасно како је то корупција кад није било никаквог приморавања. Ко је хтео – гласао је и добио новац“, рекао је вредни груповођа за ВОИЦЕ. Додао је да ни полицији није могао да каже имена оних са којима је договорио плаћено гласање, али зна да је „дневнице за глас“ делио „неки Стефан“. „Колико знам, он није из Врбаса, већ из Новог Сада. Мени се представио да је из СНС-а.
Само сам са њим комуницирао и он је након гласања давао новац. Не знам како се презива“, испричао је тај груповођа, који је посредовао у купопродаји педесетак гласова. „Сада ћу можда ја испасти једини кривац, а знам многе који су то радили. И за СНС и за СПС“, рекао је тај човек и додао да га нико није припремио за могућност да ће бити позван на разговор у полицију. Иначе, констатовано је да шифровани листићи за СНС прелазе 5,5 одсто од укупног броја изашлих или више од 13 одсто од броја гласова које је СНС освојио. Општински одбор СНС-а у Врбасу распуштен је почетком 2017. године и руковођење локалним одбором и предстојећим изборима преузела су два покрајинска функционера: члан Извршног одбора СНС-а Дамир Зобеница и страначки координатор за Јужнобачки округ Срђан Кружевић.
Дарко Булатовић, градоначелник Ниша, постао је познат широј јавности након масовног отпора Нишлија намери да им држава одузме Аеродром „Константин Велики“. Због незаконитог трошења новца грађана Државна ревизорска институција поднела је својевремено пријаву против Булатовића, а суд га је казнио новчано. Градоначелник Ниша је прекршајно кажњен најмање 34 пута, углавном као одговорно лице „Југоистока“, али и због несавесног трошења новца грађана док је управљао нишком општином Црвени крст. Булатовић нерадо плаћа новчане казне, те су у неколико случајева оне биле преиначене у казне затвора које никада није одслужио. Према евиденцији неплаћених казни, дуговао је још око 70.000 динара (нема података да ли је тај дуг у међувремену намирио).
Као вршилац дужности управника Централног затвора Војске Булатовић је отишао у инвалидску пензију 2005. године. Уз инвалидску пензију прима и плату из буџета јер је наставио да ради у јавној служби. „СНС је моја љубав“, рекао је Булатовић „Јужним вестима“ након што је поднео оставке на страначке функције 2015. и пошто се у јавности спекулисало да напушта СНС. Рођен је у Подгорици, где данас станује његов брат Бранко. Брат градоначелника Ниша донирао је 1.700 евра током изборне кампање 2013. године Филипу Вујановићу, кандидату из редова странке Мила Ђукановића.
Како је Меско испао смешан
Ништа мање питорескни напредњачки кадар јесте и Горан Цветановић. „Кембриџ, Хенсингс, Хентенбери, Оксфорд…“, набрајао је једном приликом градоначелник Лесковца Цветановић престижне колеџе на којима се, како тврди, школовао. Ипак, о томе нема званичних података, а у његовој биографији пише да је докторирао 2016. године на Медицинском факултету у Нишу. Каријеру је градио, како је често у јавности говорио, бавећи се привредом, истичући како би, да није улазио у политику, био најуспешнији привредник у Лесковцу.
Цветановића Лесковчани знају под надимком Меско. Након писања медија о сумњи да је његову кућу градило јавно предузеће, Цветановић је напао новинаре говорећи да се „зна ко их плаћа“. Цветановићево двориште проглашено је најлепшим на конкурсу који је 2017. организовао Градски центар за економику домаћинства. „Моја породица важи за неки ‘мачо мен’“, изјавио је једном без повода Цветановић и испао смешан!
Да у локалним одборима напредњака владају хаос, неспособност, корупција и дилетантизам, нису могли да сакрију ни у самом СНС-у, па су одлучили да објављивањем намере да ће потегнути интерну страначку метлу пошаљу две поруке: својима, да више неће толерисати њихову неспосбност, коруптивнот и глупост (не би ли отворили и простор за оне ненамирене који чекају функцију, али и да би повећали послушност и оданост), али и поруку за бираче – како у СНС-у немају милости према својима.
Да ли ће ова најава без великог помака у пракси моћи да умири све веће незадовољство по градовима Србије које је спонтано и тиме опасније по напредњачку власт? Тренутно, најорганизованији су грађани Ниша, Пожеге, Краљева и Пожаревца. У тим протестима нема високе политике, разлози и поводи су локалне природе, разнородни су, па ни сам Вучић није у стању да их „полије“ причама препуним општих фраза. Отуда ни до данас није смео да се појави међу љутим Нишлијама, већ их је само обасуо непримереним увредама и тиме показао колико је нервозан и немоћан.
Задатак да мало заведе ред међу осионим и неспособним кадровима на локалу добио је Дарко Глишић, председник ИО СНС-а, који је најавио чистку међу локалним напредњачким шерифима и који је детаљну анализу стања почео још почетком априла. „Чистка у СНС-у се полако приводи крају. Локалним функционерима који имају лоше резултате је одзвонило“, рекао је недавно Глишић за „Ало!“.
Наводно је претходних месеци анализиран рад на локалу, поједини функционери већ су избачени из СНС-а, другима је дата препорука да одступе са јавних функција, а они који нису добро радили не могу се крити иза странке.
Са страначких функција већ су смењени Предраг Белић, председник општине Алибунар, Радисав Чучулановић из Кладова, Зоран Јозић, председник општине Блаце, Перица Видекањић, председник општине Кула, а с чела Мерошине смењена је Сања Стајић, која је избачена из СНС-а. Напетост и нервоза унутар СНС-а због смена и искључења трају недељама, али су под ембаргом информације о именима. Занимљиво је да смењени локални функционери своју смену и избацивање из странке приказују као напуштање СНС-а.
„Неки људи су већ замењени, а неколико њих је искључено из странке. Морам да напоменем да огроман број наших људи ради одлично у својим самоуправама и да су ти резултати видљиви на сваком кораку“, био је приморан да нагласи Глишић да лош глас не би добио карактер епидемије. Глишић је, у маниру свог председника, морао још да нагласи: „Битно је да грађани знају да је наш локални функционер са најслабијим резултатима бољи од свих из опозиције који су тренутно на власти у неколико општина.“ Реченица која само говори о размерама лошег стања унутар СНС-а.
