ХРАМ Свети Сава је понос Њујорка и Америке. Честитамо вам јубилеј са жељом да ваше духовне поруке носе многе генерације Срба и Американца!

Ово су у својој поруци старешини Цркве Свети Сава у Њујорку и њеним парохијанима написали градоначелник Бил де Бласио и гувернер Ендру Куомо. Прослави седамдесет година од оснивања ове српске парохије и цркве, поред осталих, присуствовали су и Ендру Дичи, епископски бискуп Њујорка и др Џемс Купер, старешина Цркве Свете Тројице у чијем власништву је био овај храм, пре него су га Срби откупили.

– Чињеница да Американци заједно са нама славе седму деценију једне од најлепших цркава у Њујорку говори о поштовању Америке према Српској православној цркви – каже прота Ђокан Мајсторовић, који од 1999. године води ову цркву у срцу Менхетна. – Због тога смо ми у парохији Свети Сава изузетно поносни.

Давне 1939. године ово здање је било капела Епископалне протестантске цркве Свете Тројице, када се владика Николај Велимировић заинтересовао да је откупи за потребе Српске црквене заједнице. Преговарао је тада са америчким епископом Вилијамом Манингом, који је због симпатија према Србима, прихватио понуду наших православаца, а одбио многе друге.

ПРИЛОЗИ ЗА ОБНОВУ

ГОСТИ су на прослави давали прилоге за обнову храма. Сакупљено је више од 85.000 долара. Краљевски пар је на лицитацији понудио посету и ручак на краљевском двору у Београду. Тениски рекет и мајица српског шампиона Новака Ђоковића откупљени су за 2.600 и 2.500 долара.

– Комплекс са црквом, црквеном салом на три спрата и малом стамбеном зградом, купљен је за 30.000 долара – објашњава нам прота Ђокан. – Уговор је потписан 15. марта 1943. године. Цркву је свечано освештао и дао јој заштитника Светог Саву 11. јуна 1944. године епископ Дионисије, уз саслужење грчких и руских епископа. Свечаности су присуствовали представници других црквених заједница, бројни грађани, као и Константин Фотић, југословенски амбасадор у изгнанству.

Црквени комплекс Свети Сава налази се увучен између блокова 25. и 26. западне улице на Менхетну. Храму, који се налази недалеко од Емпајер стејт билдинга, временом су додавани византијски елементи. Како рече један православни верник, храм усред њујоршких стаклених и бетонских небодера личи на српске јесење руже, и привлачи велику пажњу Американаца.

Од првог дана Саборна црква Светог Саве у Њујорку постаје српски православни мисионарски центар. Организују се и разне културне, образовне и друштвене активности. Неуморно се ради на очувању српске културе, традиције и језика. Основано је Коло српских сестара „Света Петка“, веома активан црквени хор, омладинско удружење „Омладина“, спортски тимови.

Црква је помагала велики талас избеглица и емиграната из Југославије после Другого светског рата. Она је била сабориште Срба, где су могли истовремено очувати своју веру и национални идентитет и учити енглески језик и лакше се уклопити у нову, страну средину и културу. Цркву Светог Саве су предводили еминентни свештеници, почевши са протојерејем Душаном Шуклетовић, затим Фирмилијан Оцокољић и Василије Вејиновић, који су касније постали владике СПЦ.

ГРАМАТЕ ЗАСЛУЖНИМА

ДОДЕЉЕНЕ су постхумне грамате епископа Митрофана парохијанима Борису и Мирјани Степић, и Зорану и Анети Милковић. За дугогодишњи пожртвовани рад на духовном унапређењу заједнице и обнови црквеног задања грамата је додељена и Мири Луни. Прота Ђокан је у свом поздравном говору похвалио дугогодишње старатеље цркве др Зорку Милић, њеног брата Михаила Машановића, Тамару Симоњенко, Бранка Радуловића и старатеља из млађе генерације Ненада Милинковића.

– Године 1962. у цркву је постављен ручно изрезбарен иконостас у византијском стилу – каже епископ источноамерички Митрофан. – Рад је из манастира Свети Наум са Охрида. Иконе на иконостасу живописао је чувени иконограф из Русије Иван Мељников. Због своје духовне и историјске вредности, априла 1968. године Комисија за заштиту споменика града Њујорка службено је прогласила православну Цркву Светог Саве спомеником под заштитом града, наглашавајући да „њен изузетан изглед захтева посебну пажњу“ и да је „то чини јединственом у граду Њујорку“. Децембра 1982. црква добија и највише звање које једна грађевина може да носи у Америци: службено је уписана у Национални регистар историјских здања, као важан споменик у историјском развоју САД.

Истовремено пријатељство са Американцима настављено је преко свештеника Едварда Веста и професора и свештеника Роберта Врајта, који су чинили све да се српско православље шири у Њујорку и Америци. Зато, како тврди прота Ђокан, није необично што су и свештеник др Купер и бискуп Дичи долазили на српске изложбе о Хиландару, о Николи Тесли.

На добротворном банкету у хотелу „Мериот“ у центру Њујорка, којим је прослављено седамдесет година постојања Саборне цркве Светог Саве у Њујорку, били су присутни и Ненад Милинковић, председник Црквеног одбора, свештеници из Вашингтона и Бостона, Алекса Мићић и Александар Влајковић, Милан Милановић, амбасадор Србије при УН, Мирјана Живковић, генерални конзул Србије у Њујорку, принц Александар и принцеза Катарина, др Љубо Вујовић, као и многи други угледни Срби и њихови амерички пријатељи.

Вечерње Новости