Прочитај ми чланак
Потрага за местом где је сахрањен генерал Драгољуб Дража Михаиловић, командант Југословенске војске у отаџбини, наставиће се на пролеће, ван окриља државе, а под покровитељством српске емиграције.
Како је за „Новости“ потврдио Блажо Ђуровић, потпредседник Удружења политичких затвореника и жртава комунистичког режима, за почетак је одвојено 70.000 долара, али је буџет практично неограничен, а потрага ће трајати док гробно место не буде пронађено.
СПИСКОВИ СТРЕЉАНИХ
БИА је дуго тврдила да нема спискове стрељаних после ослобођења Београда, након Другог светског рата, подсећа Ђуровић.
Они су, ипак, предали Архиву Србије спискове, и то највероватније истог дана када је Томислав Николић постао председник државе. Тренутно је на обради 3.000 имена страдалих.
– Целу акцију финансирају и организују потомци српских емиграната у Аргентини и на Блиском истоку, а новац ће бити одвојен не само за проналажење места где је сахрањен генерал Михаиловић, већ и за подизање споменика жртвама комунистичког режима у Београду и за обележавање масовних гробница широм земље – каже Ђуровић, који је иначе већ пружио логистичку помоћ приликом претраге терена на Ади Циганлији пре три године.
Овога пута логистику ће пружати потомци комунистичких жртава и емиграната који раде у страним обавештајним службама. За сада су у опцији две локације у Београду, којима је заједничко то што су обе чуване, односно под стражом. Ђуровић каже да то нису ни Велико ратно острво, као што се причало, ни Лисичји поток:
– Тачније, на једном делу Лисичјег потока ће бити тражена гробница, али масовна, на ограђеном плацу који је некад држала Војска, али га је напустила. За потрагу користимо приватну архиву која је остала иза обавештајних официра Краљеве војске, који су спремали ослобађање Драже Михаиловића из затвора.
Према његовим речима, Државна комисија за откривање истине о смрти генерала Михаиловића није имала увид у ове списе. Реч је о заоставштини Покрета отпора у поробљеној отаџбини, чијих стотинак чланова је радило у Југославији, у илегали, све до осамдесетих година прошлог века. Њихове контакте сачувао је Слободан Драшковић, пренео их Андрији Лончарићу, а овај Драгиши Кашиковићу.
Спасавање команданта ЈуВО требало је да изведе неколико илегалних група које је координисао Миодраг Дамјановић, Дражин генерал који је после његовог хапшења преузео све дужности и оформио Горски штаб 1б, на чијем је био челу. Илегалце је пре одласка из Београда организовао мајор Жарко Тодоровић звани Валтер (био инспирација за филмски лик Валтера). Покрет отпора је за време рата имао око 5.000 припадника. Њихова акција ослобађања ђенерала није успела јер су – закаснили. Једноставно нису успели да се пробију на време до места егзекуције.
ИЗЛОЖБА
Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима припрема за јесен изложбу „Живот, рад и страдање српске емиграције 1945 – 1992“.
Биће то прва оваква изложба организована после Другог светског рата код нас.
Осим потраге за Михаиловићевим гробом, једна од првих акција биће лоцирање и истраживање највеће масовне гробнице у Београду. Реч је о немачком рову за одбрану дугачком 1,5 километар, на старом крагујевачком друму, на скретању за Раљу. Сумња се да је ту убијено и затрпано око 10.000 људи, махом цивила.
Егзекуцију је највероватније извршио исти одред КНОЈ-а који је заслужан и за највећу масовну гробницу у Словенији, такође у рову, нађену приликом изградње ауто-пута. И у њој је, верује се, покопано око 10.000 људи. Сличне гробнице у рововима постоје и у Чачку и у Крушевцу, и оне ће бизи истражене.
Поред писаних трагова из приватних архива, истрага ће бити базирана и на сведочењима очевидаца. Неки од њих одлучили су да проговоре, док су писана сведочанства остала иза сведока оболелих од тзв. партизанске болести (домаћа варијанта вијетнамског синдрома, која је доводила до тога да бивши партизани „пукну“ и поубијају чланове породице, па и себе).
– Потрагу покрећемо крајем априла, почетком маја. Нећемо тражити од државе никакве дозволе, јер нико за то и није надлежан.
Тужилаштво би било надлежно да потрагу организује и финансира држава, а ово је, на неки начин, детективско трагање за истином. Пошто Комисија за истину о Дражи није имала мандат да се одмакне даље од саслушања сведока и доступних папира, ми настављамо тамо где су стали. Комисија за масовне гробнице је такође стала јер није имала мандат да изврши теренска испитивања и ископавања.
Кренућемо и њиховим трагом, на основу сведочанстава која су сакупили, и надамо се да ћемо већину гробница лоцирати и обележити – поручује Ђуровић.
Управо његов деда Ђуро Ђуровић страдао је као политички затвореник, који је одржавао везу са Слободаном Драшковићем и српском емиграцијом.
