Прочитај ми чланакЗашто бојкот? Чему служи бојкот? Какав може бити учинак најављеног бојкота? Два пута у историји Србије бојкотовани су избори и резултати су више него јасни.
Први пут у историји парламентарни избори су бојкотовани 1895. године у Краљевини Србији. Тада је Народна радикална странка одлучила да уопште не излази на изборе, а потом и Либерална странка. Од 240 народних посланика, 208 припадали су Напредној странци. Други бојкот био је 1997. године, када је 16 странака одлучило да не изађе на изборе – Демократска странка, Демократска странка Србије, Грађански савез Србије и друге, због нерегуларности на локалним изборима годину дана раније.
Симптоматично је да су после оба бојкота први наредни избори били преверемени, и да је власт пала на првим наредним изборима, иако је претходно имала апсолутну већину.
– Првог се не сећам. За време овог другог бојкота сам био студент и сећам се да смо лепили плакате за бојкот. Битна су два момента. Први је да добар део људи не разуме шта је бојкот. Сећам се да је, када смо 1997. лепили плакате, један момак помогао нама да излепимо, па сео и рекао „да наздравимо за победу“. Он није схватио да ће они победити на тим изборима, а да ћемо ми бојкотовати. Имам утисак да је то важан корак – да опозиција објасни људима шта то заправо значи и како људи да бојкотују изборе – рекао је Оливер Тошковић, професор на Филозофском факултету, за Директно.рс.
Као други важан моменат, Тошковић је навео упућивање оних који су принуђени да изађу на изборе, како да бојкотују изласком.
– Један од разлога бојкота је и енормни притисак који се врши на гласаче. Они морају да фотографишу листиће, уцењивани су, против тога се бојкотом не може, али у акционој кампањи, опозиција може да објасни гласачима како да изађу на биралишта, а да притом избојкотују изборе. Ако се људи буду осећали уплашенима, морамо им дати подршку, да изађу, али да, примера ради, заокруже све опције. Тако ће бојкот опстати.
А после бојкота…
– Шта ће се десити након бојкота, то нико не може да зна. Углавном, ми имамо две алтернативе: излазак на изборе и бојкот. По мом дубоком уверењу, излазак на изборе је гора опција.
Управо то доводи на тему с почетка текста. Бојкот је оба пута приморао власт да прве наредне изборе распише пре времена и оба пута, власт је изгубила.
– Сам помен бојкота је уздрмао власт и они су пристали на потезе које претходно нису радили. Њима је стало да до бојкота не дође. Ови покушаји тзв. преговора, спуштање цензуса. Ако нешто може да помогне друштву и држави је бојкот. Један од начина да бојкот успе су ти превремени наредни избори, који ће се десити ако бојкот буде успешан. Било би врло важно да га учинимо успешним. Мора се људима понудити више начина за бојкот. Како опозиција, тако и сви који су укључени у друштвена дешавања, морају више да се активирају, јер је тешко допрети до људи у овом медијском мраку – закључио је професор Тошковић.
