Прочитај ми чланак
Ана Ђорђевић (фото: Српска ствар)
Последњи је моменат да се Срби национално и духовно врате сами себи, каже у интервјуу за Правду генерални секретар удружења грађана „Српска ствар“ Ана Ђорђевић. Она открива зашто је основано ово удружење, који су му циљеви и основене идеје, и најављује два важна пројекта која ћемо имати прилике да видимо у блиској будућности – изложбу о славном периоду српске историје са почетка 20. века и штампање уџбеника за национално васпитање, последњи пут виђеног управо у поменутом периоду.
Шта је Српска ствар? Је ли то удружење или идеја?
Српска ствар је национално удружење које је кроз идеју савремене мисли оформљено ради деловања на просветном хуманитарном и друштвеном пољу у циљу очувања српског националног идентитета и духовне обнове српског народа. Препознавши утицаје сверазарајућег глобализма који се одразио на нашу земљу и поремећаје друштвених норми, одлучно смо ступили у подизање српске националне слоге на онај ниво који је достојан нашег народа који је један од древних старих европских народа са импозантним историјским наслеђем остављеним у аманет од наших славних великана, бораца, витезова, краљева и генија.
Шта је циљ Српске ствари?
У општем расулу замена теза, када су неке од најчаснијих речи као што су национализам и патриотизам често доживљавале извитоперење њиховог основног значења, Српска ствар је одлучно и без компромиса одлучила да нашем друштву подигне националну свест, отаџбинољубље и врати на пиједастал вредносног система оне витешке вредности које су кроз историју красиле наш народ, као што су етика, кодекс части, родољубље, дата реч, уместо што се данашњој омладини намећу неки квази узори, лажне иконе сумњивих моралних вредности бескомпромисно смо одлучни да кроз један здрав национални приступ омладини укажемо које заправо вредности красе Србе и српство. Патриотизам и национализам су синоним једно другом и оба осликавају ону здраву љубав према сопственој отаџбини народу, култури и језику.
Ултимативни циљ Српске ствари је промовисање српске историје и окупљање Срба без обзира на верску припадност у циљу јачања националне слоге и духовне обнове народа.
Како мислите верску припадност? Зар нису Срби Срби само православци?
Већина Срба припада православној вери, али исто тако и у матици Србији и ван ње живе наши Срби и католичке и муслиманске вероисповести, а сматрају себе Србима. Српска ствар не прави поделе такве врсте већ је конципирана као један медијум окупљања свих Срба. Једино што је нама битно је да нас осећај патриотизма родољубља, патриотизма и очувања српства повезује.
Шта се дешава данас са Србима, као да не личе више на онај витешки народ какав је био кроз историју?
Дешава се управо оно на шта Српска ствар гласно и одлучно указује. А то је да је сверазарајући глобализам узео маха и оно што краси Србе као један од доказано најхрабријих народа нажалост многе је учинио национално анемичним. Најефектнији начин да убијете национални дух једног народа је да му урушите вредносни систем и те древне витешке вредности које нас красе, етику и морал и свест о отаџбини.
А ш та је са том датом речи, да ли то још неко поштује или се све изгубило у некој брзини живота данашњице?
Нажалост, витешки кодекс дате речи у Србији данас је чиста трговина. Српска ствар поред већ наведених постулата древног, витешког и светосавског система вредности поносно национално жели да се култ дате речи врати на велика врата и уђе у свест сваког Србина.
Сетите се славног витеза Обилића када су га извели пред Мурата када је питан шта је то вредније од главе, рекао је: „Срби знају за нешто важније од главе, а то је дата реч“. Рекли су му да клекне, а он, иако знајући да даје главу за дату реч да ће јуначки бранити Косово, изговорио је „Нисам овде дошао као слуга, дошао сам као витез“. Ту вам лежи суштина данашњице по питању дате речи.
Да не буде забуне, обилићевски приступ користимо да приближимо народу која је величина дате речи и да без ње нема подизања отаџбинског духа, моралних кодекса и врлина.
Колико би данас Срба било спремно да се жртвује за виши циљ, за отаџбину, народ?
Поражавајуће мало. Подсетићу вас на Лазареву клетву која се и данас цитира, а слабо разуме шта је то цар Лазар са Косова хтео да поручи. Заправо није никога клео, него је послао јасну поруку преко потребну данашњици да је дата реч и брањење националних интереса и сопствене територије морална обавеза сваког Србина без обзира на професију, друштвени статус. Указао је да очување части сопствене земље и народа бескомпромисно треба да буде испред било каквог личног циља појединца, поготово оног обојеног ниским поривом користољубља. Српска ствар жели да се бори за очување српства докле год има Србина на светој српској земљи. Желимо да се у Србији боље и часније живи, а то је изводљиво једино кроз јачање националних вредности које су у неким давнијим временима много више красиле овај народ. Вратимо их назад на трон.
Ана Ђорђевић (фото: Српска ствар)
Колико је данас присутан кодекс чојства и јунаштва, не само у физичком него и психолошком смислу?
Чојство и јунаштво је данас најзлоупотребљенији појам којим се барата и манипулише. Чојство је заправо јунаштво подигнуто на највиши могући ниво, када исконски и виши циљ брањења своје земље, појединца или светиње, превазилази и побеђује личне, често себичне циљеве.
Навешћу пример младог официра Војислава Николајевића за време Кумановске битке у Првом балканском рату. Док је српска војска покушавала да дође до својих светиња на Косову, опкољена десетоструко јачим непријатељима, војници су лежали мокри и крвави, па је полако је почело повлачење војске. Тада је тај млади официр, и сам обливен крвљу, подигао барјак и потрчао ка опкољеним светињама. Био је изрешетан оловом истог момента, а онда су, као по немој команди, остали војници скупили последње атоме снаге и наставили да се боре ослободивши Куманово, Стару Србију, повратили Косово и испунунили Лазарев завет.
Један човек, један барјак, један пример, пробудио је осећај исконске части и покренуо лавину у срцима својих сабораца. То је једна од окосница онога на шта Српска ствар одлучно указује и покушава да освести у појединцу наводећи овакве историјске примере. Да сваки појединац може у другом човеку да пробуди оно морално, храбро, јуначко и заштитничко, ако то да својим примером. Зато је познавање сопствене историје од виталног значаја за моралне нормативе.
Какав је став Српске ствари према деценијама присутном антисрбизму и да ли се он може упоредити са некад веома јаким антисемитизмом у фашистичким државама?
Српска ствар која исконски заступа онај здрав национализам и родољубље савршено свесна постојања овога што сте управо питали се на сваком друштвеном пољу, користећи савремене приступе, као што је седма уметност, директне трибине са народом, размене мисли са студентима, бори се против сваког вида шовинизма. Овом приликом апострофирам све деструктивнији аутошовинизам или испољавање мржње према сопственом народу од стране разних плаћених структура којима је то у опису посла. Српска ствар их позива на савест.
Сетимо се изричито антисрпског филма који је продуцирала холивудска планетарна дива Анђелина Џоли, за које је добила изричито негативне критике широм света за једностраност и антисрпски приступ. Па се питамо опет позивајући многе на савест да ли је пет минута хода по црвеном тепиху, увелико заборављених, вредно учешћа у таквој антисрпској пропаганди анатемишући све страдале са српске стране.
Које су активности Срспске ствари у овом тренутку?
Српска ствар има широк дијапазон јасно дефинисаних стратешких циљева сходно нашем деловању. Част ми је да представим овог пута два стратешка циља која ће бити реализована у наредном периоду. У зимским месецима који следе после предуго времена биће одржана велика културна изложба националног карактера под називом „За слободу и част отаџбине“. По први пут ће у Србији бити приказане филмске пројекције и фотографије најславнијег периода новије српске историје од 1903. до 1918. године, где ће по први пут бити приказане филмске пројекције и фотографије које до сада нису биле виђене.
Какве су то фотографије и снимци?
То су аутентични снимци и фотографије српских борби и бораца великана које до сада нигде нису приказане. Изложба ће бити на стогодишњицу Топличког устанка у галерији Прогрес у Београду, а затим ће обићи целу Србију. Многи академици и историчари ће се обратити присутнима појашњавајући саме догађаје.
А који је други стратешки циљ?
Други стратешки циљ је штампање уџбеника за национално васпитање који је последњи пут штампан 1918. године и има велику важност у имплементирању здравих националних вредности при формирању једне личности од самог детињства. У вртлогу општег посрнућа данашњице, када су у питању етика и моралне норме без којих нема здравих међуљудских односа, одлучили смо се за оформљење уџбеника прилагођеног дечијем узрасту базираног на духу Светосавља и часности. Циљ нам је да приближимо деци оне моралне норме витешког карактера, пробудимо осећај националног духовног усхићења, осећаја припадности својим коренима и свест о важности величине ризнице српске историје коју су добили у наслеђе.
Шта значи уџбеник, да ли ће се учити у школама или шта то конкретно значи?
Покренућемо иницијативу да се тај уџбеник поново уврсти као предмет у школама, као што је до 1918. године тако и било. Имамо моралну обавезу да нашој деци и новим генерацијама дамо путоказ који усмерава на пут живота базираног на части.
Ко пише тај и уџбеник и шта он уствари садржи?
На формирању уџбеника ангажован је тим који сачињавају академици и професори из области историје, књижевности и уметности. Поред приближавања историје деци, он се бави прихватањем у дечијој свести важности земље у контексту територије, важности војске као концентрисане моћи државе, о важности националне бајке, свог језика и писма и усмерење деце ка свим врстама националне уметности као што су српска традиционална музика и игра, и изнад свега очување своје вере, свесности и исцелитељске моћи молитве и познавање житија светаца и јунака и идентификовање са њима. То ће их вратити на пут правдољубља и човекољубља и уткати у свест разлику између правих узора и квазиузора данашњице.
Шта Српска ствар има да поручи српском народу?
Српска ствар, и сама функционишући по том принципу, поручује: Браћо Срби и сестре Српкиње, пробудите се! Задњи је час да се национално и морално подигнемо. Опет, позивајући се на Обилића, заиста је дошло до момента да ли ће српски народ уопште да опстане ако се духовно не вратимо самима себи, ономе што Срби јесу, а то је – храбар, частан, моралан народ који није агресорски, већ народ витешког кода који само жели да очува оно своје. Народ који упркос израженом темпераменту пружа руку и прашта.
Устанимо за нас саме, да ходамо као поносни Срби уздигнуте и усправне кичме који поштује туђе, али исто тако тражи да се поштује и оно његово. Сви ми ћемо једног дана за неке нове Србе бити такође историја. Ми данашњи Срби имамо ту аманетску импозантну ризницу. Нека се запита свако српске националности у овом тренутку како би желео да нас памте онда када нас више не буде било. Да ли на начин на који ми памтимо прошле великане, или као народ који је подлегао пропагнадама и притисцима у прилог нарушавања српског националног идентита. Српска ствар позива на свест, савест, част и буђење Србије. Врати се Србијо прво сама себи и својим коренима, једино тако можеш да ојачаш и онда на глобалном плану бориш и морално, економски и политички да позиционираш себе онако како то српски народ и заслужује.
Извор: Правда
