Прочитај ми чланакСрпска војска није само окупирала Црну Гору већ је натеривала Црногорце да се селе са својих дивних планина и камењара у Београд на Дедиње и у Бачку, са иронијом коментарисе историчар Предраг Марковић тврдње црногорских званичника да је та војска 1918. године окупирала Црну Гору и да су билборди који славе њен ослободилачки улазак у Будву фалисификовање историје.
Неке моје колеге виде улазак Српске војске у Црну Гору као окупацију, а не као ослобођење од Аустроугарске. Кажу треба ове године да обележимо стогодишњицу окупације Црне Горе, што је велики апсурд“ казао је Марковић за Танјуг.
Наш саговорник после констатације у почетном тону да су „србијански зликовци“ одмах по присаједињењу Црне Горе Србији, „натерали Црногорце да населе места по Србији, иду у дипломатију без знања страних језика, да заузимају директорска места без дана школе“, враћа се на терен историје и објашњава да су „истине ради, те 1918. године само две чете Српске војске ушле у Црну Гору.“
Једна чета је била у Котору, док је друга расута по целој Црној Гори. Вероватно је и неко из те чете стигао до Будве, али у питању су десетине људи.
Марковић напомиње да се Аустроугарска војска на крају Првог светског рата повукла из већег дела Србије Босне и Херцеговине, Војводине, Хрватске. . .
– На крају ратова се то тако дешава. Ми замишљамо ослобођење као неку страшно драматичну војну акцију, али то је заправо распад неке државе, власти и војске…На територију те државе која се рапсла дође нека друга војска и то се тако заврши. Регент Александар и српске Војводе су имале смисла за политичку умешност па су вероватно свечане уласке у црногорске градове организовали тако да у њих прво уђу њихови мештани који су се борили у Српској војсци – напомиње Марковић.
Он каже да се слична ситуација догодило и у случају ослобођења Загреба у Другом светском рату.
– Чекало се да хрватски партизани прво уђу у тај град. Зато је Загреб последњи ослобођени град у Европи – казао је Марковић.
Према његовим речима занимљиво је да сви ти неодесничари у Европи имају аустријског канцелара Курца у глави.
– Председница Хрватске Колинда Грабар – Китаровић и премијер Андреј Пленковић, баш као и Курц су умивени и глатки, а у ствари су сви неофашисти. Ако Колинда у Аргентини велича хрватске патриоте који су се тамо склонили са Менгелеом, онда су ствари јасне – казао је Марковић.
Он истиче да тамо где није дошла српске војска више не постоји Македонци и Словенци.
– Македонци постоје само онде где је српски војник згазио својом „окупаторском“ чизмом. У Трсту и Корушкој је некада било много више Словенаца ,а сада их једноставно нема. То је нека чудна окупација јер је онај који је окупиран постојао само захваљујући тој окупацији – казао је Марковић.
За њега нема дилеме да Србија и њена војска имају славну историју.
– Значајни догађаји су обележели ту историју, и све те увреде на рачуна наших предака имају значај зујања мува. Питање је да ли треба да одговарамо на те јефтине провокације свих из региона. Добро се зна шта је била и како је ратовала Српска војска – казао је Марковић.
