Генерал Момир Стојановић, некадашњи начелник ВБА у пензији објашњава како функционише обезбеђење председничких кандидата и како је уопште могуће да се ово догодило.

Он наглашава и да је ово последица свеукупне атмосфере која је створена у Сједињеним Америчким Државама у предизборној кампањи. Стојановић верује да је ово изолован случај једног појединца и да не постоји нека организација или неки систем који стоји иза овога.

„Старо правило када је систем обезбеђења личности у питању, нарочито овако високопозиционираних као што је Трамп, каже да ако је неко решио и упоран је да изври атентат, не постоји никакво обезбеђење или безбедносни систем који гарантује стопостотну сигурност. Замислите какво је обезбеђење Доналда Трампа који је бизнисмен и богат човек, плус је бивши председник, па је сада кандидат за председника САД, што нам само говори да и савршени системи безбедности су некада немоћни. Просто не постоји потпуна заштита“, каже Стојановић.

Он даље објашњава како изгледа обезбеђење некога као што је Трамп и шта се све предузима када једна таква личност треба да се појави на јавном месту.

„Иде прво претходница која врши противдиверзиони преглед маршруте кретања, места на коме ће личност да се налази- од бине, објеката у близини, возила…У масу се убацују тајни агенти, за које људи у публици мисле да су једни од њих, јер је то средина из које може да се очекује евентуални напад. Поседају се сви доминантни објекти и ту је направљен главни пропуст, јер је атентатор управо са једног од тих објеката пуцао. Тај објекат је, колико сам чуо на неких 150 метара удаљености и то је преблизу. С обзиром на домете модерних снајперских средстава, данас је и 5000 метара близу, а не 150 метара“, објашњава Стојановић.

Ипак он каже да је контраобавештајна заштита најважнији део обезбеђења једне такве личности као што је Трамп.

„Контраобавештајни рад представља прикупљање свих могућих информација које указују да је угрожена безбедност штићене личнности. То се на жалост много темељније ради у источним земљама него у западном блоку земаља. То се и код нас, према мом мишљењу лоше ради. Све се своди на физичко обезбеђење, на претходницу, а не да се превентивно делује управо контраобавештајним радом. Дакле у питању је цео конгломерат. За овакве догађаје, као што је Трампов митинг прави се елаборат где се покушава предвидети свака могућа опасна ситуација.

Момир наглашава и да је за безбедносне структуре много теже предвидети напад једног појединца, него неке организоване групе.

„Много је теже пратити појединца, јер у некој групи увек постоји шанса да неко направи неку грешку која ће да ода планове те групе. И код нас смо недавно имали такав случај, када је вехабија- конвертит, погодио жандарма из самострела. Њега није могла да уочи ни једна служба јер је у питању момак који се задојио исламским фундаментализмом и није био део ни једне организоване групе. Ја мислим да је такав случај и када је атентат на Трампа у питању, јер тамо имамо велику поделу друштва између демократа и републиканаца. Било би катастрофално да се испостави да иза овога стоји нека организација или политичка опција јер би то био веома озбиљан пропуст тамошњих безбедносних служби“, каже Момир Стојановић.

Извор: Данас