Прочитај ми чланак
Осланац на сопствене снаге
Србија је претпрпела националну катастрофу са поплавама које ће имати штету од стотине милиона евра које се не могу надоместити страном подршком, већ великим националним покретом за обнову државе од природне катастрофе. Велике поплаве које су направиле штету на трећини Србије могу се тешким радом у периоду од неклико година санирати уз велики национални елен и политичку вољу и сопствене снаге. Србија може очекивати извесну подршку од ЕУ, Руске федерације и других држава, али последице катастрофалне поплава Србија ће морати сама да поднесе и изнесе на својим леђима.
Влада и народ у обнови Србије
Управо због тога Србији је потребан “Њу дил”, велики и масовни радови грађана, незпослених и радника и инжењера који ће са политичком вољом владе Србије и државних институција прићи обнови Србије и њене инфраструктуре. Зато су и корисне сугестије и став гувенрера НБС Јоргованке Табаковић која каже: “Ако се људима да радни стаж, здравствено, социјално, акцијама се могу изградити насеља, путеви и пруге” и додаје: “Вучић после ове трагедије има историјску шансу да мобилише нацију и промовише праве вредности и да направи сређену државу”. Србија на великој муци и на народној слози и политичком јединству може да се издигне из садашњег хаоса. За то је потребна политичка и државна воља, морални став и убеђење да Србија и њен народ нису потонули нити “утопљене душе” него народ и држава у невољи.
Национално самопоштовање снага Србије
Српски “Њу дил” уз страну подршку може бити подтсрек за подизање нових граница националног самопоштовања и вере у саме себе у своју енергију и доказивање да се живот наставља. Извесно је да ће Србија због националне катастрофе, која је одузела хиљаде кућа, болница, школа, људскских живота и имовине на начелима националне солидарности кренути у подизање државе и узидизање духа Србије. Без националног духа нема виталне снаге обнове нити решавања проблема грађана који су изгубили своје домове, радна места, имовину и своје ближње.
Српски “Њу дил” је реална снага која тражи политичку вољу и снагу владе Србије и веру међу грађанима Србије да се великим радом може обновити уништено. Тај систем може активирати више стотина хиљада људи, етапно, у рашчишћавању након поплаве и повлачења воде, асанацији терена и градњи порушеног и оштећеног.
Болне реформе или “Њу дил” након поплаве?
“Српски Њу дил” након нациналне трагедије мораће да изврши извесну ревизију приоритета постављену пред ЕУ око “болних реформи”. Неможе се ићи у наставак “болних реформи” на путу ка ЕУ и обнављати Србија после “библијске поплаве”, која ће бити тешка више стотина милиона евра штете. Тешко је отпуштати у јавном сектору и смањивати плате на начин како је пројектован после овакве несреће. Читава Србија мора бити велико градилиште и нова нада за све, како за оне који су изгубили дом, посао и ближње, тако и оне који траже шансу да се докажу на разним пословима пре свега млади који и износе бреме борбе против поплаве.
ММФ и ЕУ мораће да разумеју Србију у националном болу и тешкоћама и прихвате опцију “Српског Њу дил-а” са великим привременим и другим пословима свих делова друштва на обнови Србије. Србија ће последице великих поплава подносити више година а тај период биће краћи ако се друштво, држава договоре и уједине у заједничкој акцији. Невоља може да уједини али може и да сукоби и посвађа. Искуство за Србију показано кроз њену новију историју показало је да је нација била најјединственија 1999. године за време НАТО бомбардовања. Ово је сада мирнодопско “ратно стање” Србије, када природна катастрофа треба да уједини државу и народ, политику и економију у циљу обнове Србије. Сада је на реду држава и влада Александра Вучића, а став Гувернера НБС Јоргованке Табаковић је рационалан у спасу и обнови Србије.
(Томислав Кресовић je политички аналитичар и сарадник Института за геополитичке студије.)
