Прочитај ми чланакБило је међу погубљенима и одговорних за Јасеновац, али исто тако и цивила, жена и деце. Масовно је стрељано 60-80.000 усташа и домобрана, а да би за кратко време побили што више људи, партизани су користили – динамит. Истовремено, на Кочевском Рогу убијено је око 11.000 четника
Фото: Википедија – КРИЖНИ ПУТ: Заробљени домобрани
За једне масакр, за друге освета – преовлађујуће су перцепције случаја Блајбург, односно ратних дешавања из маја 1945. у малом месту на словеначко-аустријској граници, где је Југословенска народноослободилачка војска без суђења стрељала неколико десетина хиљада ратних заробљеника и сарадника фашистичког режима, али и одређен број цивила.
Осим у Блајбургу, у којем је у присуству представника хрватског државног врха обележена 71.годишњица од тзв. “хрватског холокауста”, на још око 60 локација у Словенији и Хрватској спороведена су вишенедељна стрељачка смакнућа. У покољу под петокраком у смрт су заједно отишле хрватске усташе, словеначки домобрани, црногорски четници, мањи број српских равногораца, “недићеваца” и “љотићеваца”, али и велики број цивила.
Страдање заробљеника у Блајбургу и на Крижном путу, о чему сведоче масовне гробнице пронађене у Блајбургу, Кочевском Рогу или рову Барбара, комунистички режим је деценијама покушавао да замагли и држи под велом тајне.
Историчар Срђан Цветковић за портал Експрес.нет расветљава дешавања с пролећа 1945. када се мноштво антикомунистичких формација и паравојски различитих, чак и супротних идеологија повлачило с цивилима према западној Европи. Сви заједно бежали су, али нису успели да утекну одмазди партизана.
Савезници прали руке
– Сви су се предали Енглезима који су у једном тренутку решили да их врате и предају југословенској војсци, која је обећала да ће им бити суђено. Одмах по предаји масовно су и без суђења ликвидирани, о чему сведоче и мемоари једног од учесника егзекуције, партизанског мајора Симе Дубајића, који је на неки начин сам себи написао пресуду признајући да је Блајбург био грешка. За свега две-три недјеље извршена је масовно стрељање између 60 и 80 хиљада људи. Да би се брже одвијала ликвидација негде је коришћен и динамит, а војници су добијали нападе повраћања јер су морали да побију огроман број људи за свега неколико дана – прича Цветковић.
Пресуђивање по кратком поступку претворило се у масакр, како је британски историчар Николај Толстој 1986. написао у својој књизи “Министар и покољи”, која је изазвала буру у Енглеској и због које је завршио на суду – тврдећи да је Британија била одговорна за егзекуцију.
– Питање зашто су савезници предали заробљенике и цивиле и данас је предмет разних историографских расправа. Они перу руке да нису знали шта ће се десити, да су веровали да ће бити суђења. Колико у томе има истине, тешко је данас утврдити – каже Цветковић.
Без прецизног одговора остало је и питање о броју жртава, што је комунистима послужило да цифру умање и сведу на 10.000, а националистима да је деведесетих годин мистификују заокружујући је на 200.000 убијених.
Фото: Википедја – СПОМЕН ПЛОЧА СТРЕЉАНИМ У БЛАЈБУРГУ
– Број жртава може да се реално процени на основу доступних извештаја. Мислим да је најозбиљнију студију о томе урадила историчарка Мартина Грахек Раванчић са хрватског Института за повијест која је изнела бројку од око 55 хиљада стрељаних у Блајбургу. Али, и она се ограђује у процени јер није вођен никакав списак о стрељаним заробљеницима и цивилима, док у Србији постоје извештаји о погубљенима по окончању рата – објашњава историчар.
У Хрватској је покољ у Блајбургу уздигнут у национални мит о патњи хрватског народа, али га, с друге стране, многи виде и као чин освете за усташка недела у НДХ над Србима, посебно у Јасеновцу.
– Било је међу погубљенима и одговорних за Јасеновац, али исто тако и невиних цивила, жена и деце. Из рова Барбара у Словенији су извађени читави вагони женске косе, а форензичари су 2009. открили и 334 дечија скелета. Многи покушавају да оправдају ове догађаје као освету за Јасеновац и на неки начин то и јесу. Лично, нисам за освету, мислим да је боље да остане неколико некажњених криваца, него да страда много невиних. А, у овом случају водили су се обрнутом логиком: само да се не провуче један кривац, а нека страда 100 невиних – оцењује наш саговорник.
Цветковић сматра неспорним да се у Блајбургу, али остали тачкама Крижног пута, десио ратни злочин јер је неселективно и без суђења стрељан велики број заробљеника без уважавања Женевске и Хашке конвенције које су важиле тада.
– И у Хрватској има различитих мишљења томе, као и у Србији. Левичари јесу против усташа, али и они прихватају да је било непотребно побити заробљенике, већ да их је требало процесуирати. Нико не може да брани масовно стрељање без икаквог процеса и утврђивања кривице. Други кажу да је било је кривих, али нису селектовани и ником није утврђена кривица.
Одмазда однела и невине животе
Идеологија терора и одмазде, као и вишедеценијско прикривање истине о Блајбургу и Крижном путу, по мишљењу нашег саговроника, највише су користили злочинцима.
– Када покренете причу о томе, одмах вам прилепе да желите да рехабилитујете злочинце. Пошто су стрељани и многи невини, кривица злочинаца је самим тим помало релативизована, они су виктимизовани, постали су жртве, иако је међу њима било оних који су заслужили смрт стрељањем. С друге стране, отежано је жртвама. Ако су на овај начин злочинци награђени да леже у истим јамама са невинима, невини су кажњени и етикетирани да су умешани у злочине. Врло вешто је замагљена истина и отежана рехабилитација невиних, а олакшана рехабилитација кривих. Бивши хрватски председник Стипе Месић је јасно рекао да су “у Јасеновцу сви невини, а у Блајбургу је било и кривих”. Али, у том мешању, кривци су испали невини – објашњава Цветковић зашто је данас потребно до краја расветлити догађаје и јавно говорити о Блајбургу, али и Јасеновцу.
БЛАЈБУРГ ЈЕ БИО ГРЕШКА: Историчар Срђан Цветковић
Важно је да тестирамо наш однос и наш морал. Јасеновац је једна од најтрагичнијих прича Другог светског рата у којем је извршен геноцид над српским народом, а у Блајбургу се десио ратни злочин у којем многи нису заслужили смрт. Блајбург је био грешка, јер би се процесуирањем злочинаца и јавним обелодањивањем истине, и о Јасеновцу до краја све истражило и утврдила одговорност.
Овако је све упрљано ликвидицијма заробљеника међу којима је било и невиних цивила. О Јасеновцу се недовољно причало у бившој СФРЈ, као и о Чуругу и злочину Мађара у Војводини, јер су то била осетљива питања за “братство и јединство” – објашњава Цветковић.
И Срби имају свој Блајбург
Наш саговорник подсећа и на покољ на Кочевском Рогу у Словенији који је почео 29.маја, а у којем су претежно ликвидирани Срби и Црногорци.
– Ту је страдало око 11.000 Срба, Хрвата, Словенаца, а удружење “Открићемо истину” именовало је више од 6.800 убијених. Ретко се спомиње и ликвидација равногораца који су ишли за Дражом Михаиловићем који је одбио да се прикључи формацијама које су се повлачиле ка Словенији сматрајући их издајницима. Дражини равногорци су се задржали у Босни опкољени. Та прича се поклапа са Блајбургом, јер је од 9. до 13.маја стрељано између 6000 и 9000 заробљених равногораца на Зеленгори – подсећа наш саговорник.
КОЧЕВСКИ РОГ Остаци костију сведоче о месту на којем је стрељано око 11.000 заробљених Срба, Хравта и Словенаца
– У Србији је то рађено по истој матрици и под плаштом народноослободилачке борбе, али је имало сасвим другачији револуцинарни смисао. У Словенији су мета у већини били они који су носили униформу, а у Србији су пред стрељачки вод извођени цивили – јатаци, класни или политички непријатељи, колаборанти из неких привредних разлога… Комунисти су у врло смишљеној акцији, од септембра 1944. до марта 1945, искористили оптужбе за колаборационе злочине и без суђења стрељали 126 свештеника, око 3000 трговаца, 2000 занатлија, више од 800 индустријалаца, адвоката…
Многи су, каже историчар, ликвидирани под смешним оптужбама.
– Кафеџија Алекса Цекић из Лесковца оптужен је и стрељан јер су се,наводно, у његовој кафани састали четници и планирали кољачке акције. А тек прича о градоначелнику Ужица, предратном радикалу Андрији Мирковићу, који је сарађивао с Немцима да би спасавао комунисте чије су му породице после рата биле захвалне за то и молиле су власт да му поштеде животе. Међутим, постоји докумнет у којем Добривоје Видић, који је био председник председништва СФРЈ, каже да “јесте тачно је да је спасавао комунисте, али да ми не можемо да подлегнемо малограђанском осећају захвалности за учињене услуге у рату”. Дакле, револуционарно схватање морала било је да нема компромиса што је битно одређивало елемент освете прожет са елементом револуције и жеље да се одстране политички протвници – закључује Цветковић.
