Прочитај ми чланак
АУТОР: Др Слободан Јанковић
Србија у напредњачком реформаторском режиму срља у прогрес. Александру Вучићу је просто непријатно „колико нам добро иде”, наравно њему и камарили, а Србији? Србији је све горе, имамо најмање просечне плате на Балкану, мање него у Македонији, Албанији или Бугарској.
Сада сазнајемо да је јефтинији и српски радник од кинеског! Барем тако кажу високо плаћени ‘страни стручњаци’ који управљају смедеревском железаром. Наиме, како Танјуг преноси директор железаре Петер Камараш тврди, у току су „озбиљни преговори са кинеском компанијом која је заинтересована за смедеревску железару. Нема раста у Кини па је једини начин да преселе производњу код нас, што им је много јефтиније, наводи Камараш.
Напредујемо и стандард нам расте! Већина пензионера има никад веће пензије, јест да им је струја никад скупља, да им је ТВ претплата укинута, баш као што је премијер обећао, па се враћа, баш као што је премијер одлучио. Спољни дуг никад већи као и јавни, ако, само напред у реформе. Победе односимо и у преговорима са владом Косова, а само проклети издајници и страни плаћеници понављају како је у питању сецесионистичка нарко-влада и како држава не може да нормализује односе са делом своје територије, да признаје дипломе, распушта своје институције, омогућава давање новог позивног броја и сличног за део територије већ само за другу државу коју очигледно признаје, јер преговара са њоме.
Што се тиче доктора, просветара, научника и високо образованих, па министар просвете Вербић, неспособан да докторира у својој области (физика и шире природне науке) је лепо рекао још на почетку свог мандата да ко хоће да се школује треба да иде ван земље. Сада му секундира Вујовић, министар финансије и В.Д. одбране, човек који пола сваке године проводи у Њујорку. На реду су поскупљење струје, а тиме и реално смањивање плата и пензија.
Можда је уствари то само резултат реформи са циљем да стандард прилагодимо потенцијалним усељеницима? Јер, Вучић, који се претвара да доноси неке одлуке сем о даљем беспоговорном прихватању диктата из Брисела, Вашингтона и Берлина обећава да ће примити неколико хиљада људи (за почетак?) како би олакшао њему братској Немачкој. Док се Аустрија, Словенија и Хрватска спремају да блокирају пролаз мигрантима из Азије и Африке и затворе кампове за њихов смештај, нама се поручује да тако не смемо!
Вулин и слични поручују да можда Хрватска може да укида кампове за мигранте на својој територији али не и Србија, Србија то не може! Исто као што већ годинама не може да доноси законе. То јест не може да их доноси без одобрења из Брисела, па тако је то кад желимо да вечно приступамо Бриселу који нас се гнуша. Одлука о томе шта ћемо радити са мигрантима из Ирака, Авганистана или Сирије, којој страној компанији ће се доделити новац покупљен опорезивањем српских предузећа или који Закон ћемо усвојити у Скупштини доноси се изван Србије. То је Србија Александра Вучића, Зоране Михајловић, Ивице Дачића, Палме и Вулина.
Од како Тадића, Вучића и сличне хвале неуки министар спољних послова Аустрије, Курц (човек без факултета на месту министра спољних послова) и друге алаве еврократе, Србија је све беднија и безнадежнија.
