Прочитај ми чланакСрбија би остала без савезника у борби за Косово, нарушила енергетску безбедност, повећала цене гаса и нафте, угрозила привреду, смањила приходе у буџету и спустила БДП - све ово би се догодило уколико би званични Београд испунио услов Брисела и увео санкције Русији.
Изјава Михаела Рота, државног секретара у немачком министарству спољних послова, да Србија мора да усклади своју политику са ЕУ и одрекне се Москве, изазвала је оштре реакције српских званичника, иако је тај услов Брисела одавно познат. Овај захтев ЕУ односи се заправо на увођење санкцији Русији, које би на Србију могле да оставе озбиљне последице, како на политичком тако и на економском плану.
Жешћи одговор Србији него чланицама ЕУ
Највећи удар претрпео би енергетски сектор, јер је Србија већ дуго у потпуности зависна од увоза гаса и нафте из Русије. Михаило Црнобрња, председник Европског покрета и угледни економиста, сматра да би Москва у случају санкција сасвим сигурно увела рестрикције Србији, а да би грађани последице тога на крају осетили и на својој кожи.
– Смањењем испорука гаса и нафте довело би до повећања цена тих енергената. То би утицало на пад производње, а пад производње на пад друштвеног производа. Све би то довело до пада стандарда грађана – објашњава Црнобрња. Он подсећа би, осим тога, био угрожен извоз у Русију, пре свега прехрамбених производа, индустрије намештаја и техничких производа, чија је годишња вредност око пола милијарди евра, али и недавно договорена испорука српског „Фиата“.
– На увођење санкција, Москва би можда још јаче узвратила Србији него неким другим чланицама ЕУ. Води се нека врста битке око Србије, јер се Београд перципира као најважнији фактор у региону – наводи Црнобрња.
Губитак савезника у Савету безбедности
Да би прекид односа са Москвом оставио катастрофалне последице на Србију сматра и дипломата Нинослав Стојадиновић. Он наводи да би санкцијама Русији, угрозили и односе са другим земљама које су у савезничком односу са њом.
– Драматично би се ствари промениле. Не би могли да рачунамо на руску подршку у Савету безбедности, како по питању Косова, тако и у односу на Републику Српску. Практично би остали без савезника када је реч о неким националним питањима – истиче Стојадиновић. Он додаје да, иако је економска сарадња драстрично мања него са ЕУ, трговинска размена коју имамо са Русијом веома је значајна за српску привреду.
– Лицемерно је у увом тренутку поставити то као услов Србији. Ми смо још далеко од ЕУ, али стално добијамо сличне поруке. Није исто кад велике силе, попут Немачке, Велике Британије или Француске, уведу санкције и када то учине треће, сиромашне земље, попут наше – закључује Стојадиновић.
Саговорници нису могли да одговоре да ли би прекидом односа са Кремљом Русија признала независност Косова, мада је руски председник Владимир Путин више пута изједначавао ситуацију на Криму и КиМ. Ипак, сви су се сложили да Србија остала сама у „борби за национална права и интересе“.
А шта заиста плаши Брисел?
Владислав Јовановић, некадашњи министар спољних послова, сматра да би увођењем санкција Србија била препуштена себи и западним силама.
– Мислим да Русија ни тада не би признала Косово. То је њихова резервна карта, уколико раскинемо брак са ЕУ – каже он.
Извор из дипломатских кругова наводи да ће увођење санкција Москви доћи на ред пред сам улазак у ЕУ, али да је питање да ли ће у том тренутку то бити уопште тема у ЕУ.
– На нашу срећу у несрећи, то се неће десити скоро. Кад дођемо на ред, вероватно ће санкције Русији бити укинуте и то од нас нико неће тражити. Већ сада неке чланице ЕУ истичу да од њих имају веће штете него користи – каже саговорник. Он наводи да Запад у овом тренутку више брину неке друге ствари, а то је војна сарадња са Русима и Хуманитарни центар у Нишу.
– Иако Војска Србије бар два пута годишње одржава војне вежбе са руским снагама, јасно је да је сарадња са чланицама Партнерства за мир и НАТО-а много јача. Док год је тако, односи које имамо са Москвом ће се толерисати. Такође, Брисел плаши и Руски центар у Нишу, јер страхују да се иза њега крије отварање потенцијелне војне базе – истиче извор.
