Прочитај ми чланакКако Телепромптер.рс ексклузивно сазнаје, Генералштаб Војске Србије потрошио је скоро три милиона динара на куповину најсавременијих HD телевизора!
Телепромптер.рс је дошао у посед званичних докумената из Генералштаба Војске Србије који показују да је из буџета Војске у марту месецу 2014. године, тачно годину дана пре пада хеликоптера, потрошено скоро три милиона динара за куповину најсавременијих HD телевизора!
Захтев за набавку је потписао генерал – мајор Слађан Ђорђевић.
Према подацима до којих је дошао Телепромптер.рс, Генералштаб Војске је поручио тачно:
71 – ЛЕД или ЛЦД телевизор од 32 инча
5 – ЛЕД или ЛЦД телевизора од 37 инчи
1 – зидни носач за телевизор од 37 инчи
2 – ЛЕД или ЛЦД телевизора од 47 инчи (Full HD)
Када сагледамо све ове детаље, неки би рекли: “Можда су ти телевизори били потребни Војсци за видео надзор и друге оперативне послове”. Да је Србија нормална држава, то би тако и било.
Међутим, према “Распоредном налогу примопредаје телевизора”, који је потписао пуковник Милан Аксић, овако су распоређени телевизори:
1 телевизор – Војни кабинет председника Републике Србије
2 телевизора – Кабинет министра одбране
8 телевизора – Сектор за људске ресурсе Министарства одбране (!)
3 телевизора – Управа за односе с јавношћу (!)
3 телевизора – Управа за људске ресурсе (!)
2 телевизора – Управа за обавештајно-извиђачке послове
Шта ће толики број телевизора управама и секторима за људске ресурсе, кабинетима министра и председника Николића, који је и заборавио да је главнокомандујући Војском, а Управи за обавештајно-извиђачке послове, којој су можда најпотребнији телевизори, само два?!
Наш извор близак Војсци Србије пита се “да ли су се поменута финансијска средства могла утрошити на навигацијску опрему летелица “РВиПВО” или на било који други вид унапређења оперативних способности Војске Србије? Куповином телевизора Војска Србије сасвим сигурно не повећава и своју борбену готовост.”
РАСПАД СИСТЕМА У ВОЈСЦИ – четири месеца без набавке наоружања и војне опреме!
Како каже наш извор, државни секретар Зоран Ђорђевић, који по убрзаној напредњачкој процедури завршава докторат на Универзитету Привредне академије у Новом Саду, забранио је набавке средстава посебне намене, односно, наоружања и војне опреме.
– Имајући у виду да до 9. маја 2013. године у извршењу Закона о јавним набавкама још увек није био донет подзаконски акт о поступку набавке у области одбране и безбедности (нова Уредба о средствима посебне намене), којим би се испунили услови за реализацију набавки средстава посебне намене из одредбе члана 105. и 106. Закона о одбрани, Правна управа Министарства одбране је 9. маја 2013. године доставила став и мишљење у коме наводи да се набавка средстава посебне намене, до ступања на снагу подзаконског акта из одредбе члана 127. Закона о јавним набавкама, односно до нове Уредбе, набављају у поступку и на начин одређен одредбама важеће Уредбе о средствима посебне намене, јер та Уредба није стављена ван снаге у смислу одредбе члана 177. став 1. Закона о јавним набавкама, наводи наш извор.
Зоран Ђорђевић, државни секретар у Министарству одбране (ФОТО: мод.гов.рс)
Додаје да је Сектор за материјалне ресурсе 20. маја 2013. године издао наређење којим се регулише такав рад.
Зоран Ђорђевић, државни секретар у Министарству одбране
– Државни секретар Министарства одбране, Зоран Ђорђевић, доставио је 27. децембра 2013. године доставио у коме обуставља све набавке средстава посебне намене док се не донесе нова уредба.
Након захтева за ставом и мишљењем, Републички секретаријат за законодавство 4. априла 2014. године потврђује став Правне управе којим се потврђује исправност мишљења Парвне управе и наређења Сектора за материјалне ресурсе.
Тек након тога, државни секретар Зоран Ђорђевић 15. априла 2014. године ставља свој акт из децембра 2013. ван снаге. За све то време, начелник Генералштаба генерал Љубиша Диковић је ћутао јер му није било битно што се не врше набавке средстава посебне намене скоро пуна четири месеца, само у циљу да сачува добре односе са политичарима СНС, наводи наш извор близак Војсци Србије и Министарству одбране.
Када сагледамо све ове детаље долазимо до закључка да нису битни људски животи, а још мање оперативне борбене способности Војске Србије.
Наш извор закључује да је “најбитније трошење буџетских средстава на путовања у иностранство, вишемесечне курсеве енглеског језика у Сан Антонију у САД на којима је био државни секретар Александар Николић, плаћати билборде и куповина телевизора. Зато нам се дешавају катастрофе кад због неспособних политичара гину најхрабрији официри Војске Србије.”
