Прочитај ми чланак

Шта чека Вучића код Меркелове

0

0vucic (1)

Предстојећа посета премијера Александра Вучића Немачкој биће прилика да се отворених карата разговара о питањима значајним за напредак Србије ка ЕУ.

Како су за овај лист истакли немачки стручњаци за спољну политику, отвореноће се разговарати и унутрашњим реформама и дијалогу Београда и Приштине.

Они указују да чињеница да је канцеларка Ангела Меркел позвала председника српске владе у посету показује да Србија остаје „на радару“ Берлина, али то не значи да Немци „смекшавају“ политику према Београду.

Премијер Вучић ће 11. јуна посетити Берлин, а како Данас незванично сазнаје у немачким дипломатским круговима, он ће се поред канцеларке Меркел састати са министром спољних послова Франком Валтером Штајнмајером, члановима Бундестага и привредницима.

Кнут Флекенштајн, посланик Европског парламента и функционер Социјалдемократске партије Немачке, каже за Данас да Вучићева посета на највишем нивоу представља добру прилику да се разматрају актуелна питања која су у интересу Србије, Немачке и ЕУ.

„Уверен сам да ће напредак Србије у преговорима о придруживању ЕУ бити једна од бројних тема о којој ће се дискутовати. Београд ради предано и већ је остварио доста напретка. Убеђен сам да ће тако и наставити“, коментарише Флекенштајн.

Хенри Боне, директор канцеларије Фондације Конрад Аденауер (КАС) у Србији, наводи за Данас да будући да није било званичних састанака вођа двеју влада од посете Ангеле Меркел Београду 2011. године, време је да интензивирана сарадња Немачке и Србије крене у правцу отворене размене мишљења.

„Много тога се променило од лета 2011. године и сусрета канцеларке Меркел и тадашњег председника Бориса Тадића. Те промене су углавном биле набоље и односе се на спољну политику и унутрашње реформе Србије. Београд препознаје круцијалну улогу Берлина у свим питањима у вези са ЕУ и економским развојем Европе, па ми се чини да је једино логично да српска влада покуша да изгради и одржи конструктиван однос са владом Меркелове. Истовремено, позив канцеларке српском премијеру показује да Србија и Западни Балкан остају на спољнополитичкој агенди Немачке упркос украјинској кризи и многим другим изазовима. Ипак, та посета неће бити пука размена учтивости, већ ће садржати веома отворену дискусију о проблематичним питањима попут наставка процеса нормализације односа с Приштином, спровођења реформи, нарочито у области правосуђа, као и оптужбама да је угрожена слобода медија“, прецизира Боне.

Како наглашава саговорник Данаса, после победе популиста на изборима за Европски парламент не може се очекивати никакво „смекшавање“ става Немачке када је реч о реформама које Србија треба да спроведе, истичући да је слобода медија важно питање.

„Искуство Немачке показује да свеобухватне и тешке реформе могу да буду започете и спроведене само уз подршку грађана уколико постоји отворена дискусија о користима, изазовима и бојазнима које се тичу наведене области. То захтева јавну дебату уз подршку независних медија“, констатује директор КАС, фондације блиске Хришћанско-демократској унији (ЦДУ), коју предводи Ангела Меркел.

Јохана Дајмел, заменица директора немачке Асоцијације за Југоисточну Европу и експерткиња за Западни Балкан, каже за Данас да је Вучићева посета „пре свега знак учтивости Берлина након избора“, али да долази у правом тренутку – након парламентарних избора на Косову и пре наредног састанка Европског савета, који се одржава крајем јуна.

„Немачка влада је, као и ЕУ у целини, изразила спремност и посвећеност да подржи Србију у санирању штете изазване ужасним поплавама. Немачка ће такође подржати Србију када је реч о приступању ЕУ, што ће подразумевати испуњење дефинисаних захтева – на поштен начин, без икаквих смекшавања и пречица. Даљи напредак у највећој мери зависи од реформских стратегија Србије и њиховог спровођења“, закључила је Дајмелова.

(Б92, Данас)

3 коментара “Шта чека Вучића код Меркелове

  1. Nesa каже:

    To je ono staro, Kad dopustis jednom da te eb.. onda stalno ce..

  2. Perun каже:

    Srbija trajno mora da bude isključena iz evropskog razvoja.
    (verovatno zbog obezbeđivanja nesmetanog vojnog prisustva SAD na Kosovu)
    Smernice i ciljevi svega što se dešavalo od 2000 g su ovde jasno formulisane.

    Vili Vimer: Pismo kancelaru Gerhardu Šrederu
    Berlin, 02. 05. 2000.

    Veoma cenjeni gospodine kancelaru, krajem protekle nedeljebio sam u prilici da u slovačkom glavnom gradu Bratislavi prisustvujemkonferenciji, koju su zajednički
    organizovali američko ministarstvo inostranih dela i American Enterprise Institut (Spoljnopolitički institut Republikanske stranke).
    Glavne teme skupa bile su Balkan i proširenje NATO-a.
    Konferenciji su prisustvovali veoma visoki politički predstavnici, na što
    ukazuje prisustvo velikog broja predsednika vlada, kao i ministara inostranih
    poslova i ministara odbrane iz tog regiona. Među brojnim važnim tačkama, o
    kojima se raspravljalo, neke od tema zaslužuju da ih se naročito istakne:

    1. Organizatori konferencije su zahtevali da se u krugu savezničkih država što je
    moguće brže izvrši međunarodno priznanje nezavisne države Kosovo.
    2. Organizatori su izjavili da se Savezna Republika Jugoslavija nalazi van svakog pravnog poretka, a pre svega izvan Završnog dokumenta iz Helsinkija.
    3. Evropski pravni poredak predstavlja smetnju za sprovođenje planova NATO-a.
    U tom smislu znatno je pogodniji američki pravni poredak za primenu i u Evropi.
    4. Rat protiv Savezne Republike Jugoslavije vođen je da bi se ispravila pogrešna odluka generala Ajzenhauera iz doba Drugog svetskog rata. Zbog toga se iz strateških razloga tamo moraju stacionirati američki vojnici, te da se tako nadoknadi ono što je propušteno godine 1945.
    5. Evropski saveznici su učestvovali u ratu protiv Jugoslavije da bi, de facto, prevazišli prepreku i dilemu koja je nastala posle usvajanja “Koncepta nove strategije”Alijanse u aprilu 1999. godine, odnosno nastojanje Evropljana da se prethodno dobije mandat UN ili KEBS-a.
    6. Ne umanjujući važnost naknadne legalističke interpretacije Evropljana da je, naime, kod širenja zadataka NATO-a preko granica zakonski dogovorenog područja u ratu protiv Jugoslavije, bila reč samo o izuzetku, ipak je jasno da je u pitanju presedan, na koji se u svako doba svako može pozvati, i tako će mnogi ubuduće i da postupaju.
    7. Valjalo bi da se prilikom sadašnjeg širenja NATO-a ponovo uspostavi teritorijalna situacija na prostoru između Baltičkog mora i Anadolije, kakva je postojala u vreme Rimskog carstva i to u doba kada je ono bilo na vrhuncu moći i zauzimalo najveće teritorijalno prostranstvo.

    ———–

    8. Zbog toga Poljska mora da bude okružena sa severa i juga demokratskim državama kao susedima, a Rumunija i Bugarska da obezbede kopnenu vezu sa Turskom.
    rbija (verovatno zbog obezbeđivanja nesmetanog vojnog prisustva SAD) trajno mora da bude isključena iz evropskog razvoja.
    ————
    9. Severno od Poljske treba da se ostvari potpuna kontrola nad prilazima Sankt
    Peterburga Baltičkom moru.
    10. U svakom procesu pravu naroda na samoopredeljenje treba dati prednost nad svim drugim odredbama ili pravilima međunarodnog prava.
    11. Tvrdnja da je NATO prilikom napada na Saveznu Republiku Jugoslaviju prekršio sva međunarodna pravila, a naročito sve odgovarajuće odredbe međunarodnog prava

    – nije osporavana.

    Posle ove konferencije, na kojoj se raspravljalo veoma slobodno i otvoreno, ne može da se izbegne važnost i dalekosežnost njenih ocena, naročito kada se ima na umu visok i kompetentan sastav učesnika i organizatora.
    Američka strana, izgleda, svesna je i spremna da u globalnom okviru, zbog ostvarivanja svojih ciljeva, potkopa u ukine međunarodni pravni poredak, koji je nastao kao rezultat Drugog svetskog rata u prošlom veku. Sila ima da stoji iznad prava. Tamo gde međunarodno pravo stoji na putu, treba ga ukloniti.

    Kada je sličnu sudbinu doživelo Društvo naroda, Drugi svetski rat nije više bio
    daleko. Način razmišljanja, koji vodi računa samo o sopstvenim interesima, može
    da se nazove samo totalitarnim.

    S prijateljskim pozdravima,
    Potpis Vilija Vimera; Berlin, 02. 05. 2000.

    preveo N.Živković

  3. Za Srbiju каже:

    Toliko je gadljivo, da ne može da se čita.
    Stalne ucene i poniženja, gubljenje teritorija i državnosti, a zarad čega? Da ova vlast opstane.
    PS
    Srbija NIKADA neće postati član EU, samo će biti uništena. Srbija je u planu da bude skladište za tehnološki i uranijumski otpad EU.

Коментари су затворени.