Молимо фотографа ове прелепе слике Београда да нам се јави на [email protected] да бисмо његово име поставили као аутора ове фотографије.

Пошао сам за Београд 17.jануара ,где сам остао до 22.jануара. Централни догађај мог боравка у Београду је био скуп на тему „Шта чинити“.

Последњих неколико година нисам често био у Србији. И нисам приметио неке промене, сем оних на горе. Немаштина се осећа на сваком кораку. У разговору са људима, често возачима таксија, видео сам да се не жале и да су се помирили са ситуацијом која је тешка. Излаз не виде. Апатија је завлада Србијом, преовладава борба за голи живот, а на лицима људи нема осмеха.

Приметио сам да људи средње генерације врло ретко користе интернет. Информишу се углавном преко системских медија. Неки кажу да уопште не читају новине и не гледају телевизију. О начину информисања старијих не треба ни трошити речи. Код младих, ситуација је другачија. Они интернет користе у великој мери, више као вид комуникације и за забаву, ретко да би добили информације о политичким збивањима (разумљиво).

У Србији доминирају „напредњаци“, благо нама с њима. Где год погледаш Вучић и његови. Има, додуше, и удружене „опозиције“. Патриотске опозиције има толико да их је превише и за земљу много већу од Србије. Што лажне, што можда искрене, праве. Само како их разликовати? Сви веле како су они најбољи и како су они за препород Србије. Нико не говори како ћемо до тога доћи. Надају се да је идеја сарадње са Русијом њихова и да ће им народ баш због тога дати поверење. О стварним променама не причају, не мисле да је то њихова ствар. Зато се ниједна стварна опозициона странка не уједињује са другом која има исте циљеве. Ни они не виде да до стварних промена може доћи, већ их само победа на изборима доводи до циља. Сви други су конкуренти због тога, јер престо је само један.

У организовању скупа (ПОГЛЕДАЈ) су ми свесрдно помогли Дејан Златановић и Теша Тешановић. Позвали су врло угледне људе који желе да се нешто промени.

Дошло је око двадесетак позваних, нажалост неколико људи је из објектвних разлога било спречено, између осталих њима и Хаџи Слободан Стојићевић, који већ 25 година послује са Русијом. 

Скоро сви присутни су дали мишљење и активно учествовали у дискусији, која је, по мом мишљењу, била на високом нивоу. Још једном бих се захвалио удружењу Ћирилица, које нам је уступило своје просторије у Скерлићевој 12 (у близини Храма Св. Саве и Народне библиотеке Србије). Хтео бих, такође, да се посебно захвалим Др. Драгану Петровићу, једном од наших највећих опозиционих интелектуалаца, на посебном доприносу и сарадњи. Исто бих још истакао господина Сулејмана Спаха, који је основао Удружење Срба муслимана, као и госпођи Јовани Ружичић из Центра за маме за њен леп и надахнут говор.

Било је и оних који су мислили да је дошао Деда Мраз да дели поклоне патриотама, па су након разочарења брзо заборавили зашто су дошли.

Млади учесници (Дамјан Кнежевић и Никола Росић) су показали да нам је омладина много боља од васпитања којег добија у нашој земљи, те да су врло отпорни на негативне утицаје околине.

Све у свему, скуп је „изнедрио“ 10-ак, 12 људи који хоће нешто да раде (не да демонстрирају) како би нашу земљу бар мало променили на боље. И то је добра основа за почетак.

У следећим данима ћемо представити неколико врло занимљивих људи, који већ активно раде за боље сутра наше српске отаџбинее.

За Грац сам пошао с надом, која нам свима недостаје и које хвала Богу још ИМА!

Извор: СРБИН.ИНФО/Мирољуб Стевановић

Ознаке: домовина, Мирољуб Стевановић, патриоте, Србија, СРБИН.инфо, српска дијаспора