Прочитај ми чланакКад би се Србија директно конфронтирала са неким изричитим западним захтевима, могућа су различита ограничења и санкције, али то неће бити изричито наглашено, већ ће рећи да нема поштовања независности правосуђа, да нема слободе медија, нема сигурности инвестирања...
Државе Kвинте — САД, Немачка, Велика Британија, Француска и Италија — поново су поручиле званичном Београду, након прошлонедељног састанка у Вашингтону, да се неће толерисати никакво „прекрајање граница“ кад је реч о решавању косовског питања и да „нема више времена за губљење“ у нормализацији односа Београда и Приштине, спекулише се у београдским медијима.
Газа показна вежба
Најаве оваквог сценарија нису нове и у последње време се чак могло чути да помињани рок за неку врсту договора Београда и Приштине неће бити 2019. већ можда и крај ове године. С друге стране, као да се западни центри упорно оглушују о поруке из Београда да Србија тражи компромис.
Шта може Запад ако Србија на њихове тврде захтеве каже: Не!
Не верујем ни у какво увођење санкција Србији, каже за Спутњик колумнисткиња „Недељника“ Љиљана Смајловић, уколико она до краја године не пристане на решење за Косово и Метохију, које одговара Вашингтону и Бриселу.
„Међутим, ово што се десило са пресељењем Амбасаде САД у Јерусалим и покољ који се одигравао у Гази, упоредо са прославом тог пресељења, јесте показна вежба за то шта ти се деси кад се супротставиш неком важном интересу западних сила“, сугерише Смајловићева.
Америка је на убиство скоро 60 ненаоружаних демонстраната и цивила рекла да Израел има право да се брани, напомиње та колумнисткиња, а Европска унија није чак смогла снаге ни да изда неко заједничко саопштење поводом тога.
Према томе, Европљани немају снаге да се успротиве Америци, констатује она, а Американци кад се деси нешто као што је ово са Израелом и Газом, не издају саопштење да кажу: „Ви ћете страдати, ми нећемо помаћи прстом да вам помогнемо ако нам се супротставите“, него кажу: „Израел има право да се брани.“
„Дакле, ако би Србија ишла врло директно да се конфронтира са неким изричитим америчким и европским захтевима, могу да замислим да се Србији уведу различита ограничења и санкције. Али, никад неће бити речено: ’Овом мером и санкцијом вас кажњавамо што нисте хтели да пристанете на независност Косова.‘ Него ће рећи: ’Нисте поштовали независност правосуђа, код вас нема слободе медија, нема сигурности инвестирања…‘“, сматра Љиљана Смајловић.
Наиме, Запад на располагању има мноштво инструмената да загорча живот земљи која се одупире његовој вољи, истиче она, а поготово је проблем у томе што Србија има веома много таоца на Космету.
„Срби на Косову су на неки начин наши таоци. И притисак на српске породице и цивиле на Косову сâм по себи може да буде врло жесток инструмент и врло жестока санкција, иако се тако не би звала. То смо видели из хапшења Марка Ђурића, то смо видели уосталом и са убиством Оливера Ивановића“, подсећа Смајловићева.
Кад је у Иран у питању, који Америка отворено сматра својим непријатељем, онда Вашингтон, указује Смајловићева, отворено каже: „Ми желимо промену режима.“
„Не могу да замислим да се против Србије користе такве реченице, али на неки начин, кад ви подстичете незадовољство против власти, кад кажете: ’Ево, нажалост, могли сте да отворите још 10 поглавља, али неће моћи јер ваша власт не жели да поштује слободу медија‘, то је већ, наравно, корак ка подстицању бунта против режима. И то је нека врста поруке опозицији да устане против лидера који омета народ на путу у Европску унију и бољу будућност“, резонује колумнисткиња.
Нема шаргарепе, а ни велике мотке
То су све, каже Смајловићева, хипотетички сценарији јер се не очекује да Запад каже: „Вучић није хтео да нам учини то што смо тражили од њега око Косова, е сад ћемо му показати како је то кад изгуби нашу наклоност.“
„Са друге стране, то што се то неће отворено рећи, не значи да се такве ствари не би десиле. Уосталом, такве ствари се већ дешавају. Ви сад имате текстове у западној штампи, ви имате начин на који амерички амбасадор у последње време говори. Већина људи мисли да је ’Информер‘ врло близак Вучићу и властима, а амерички амбасадор каже да је то олош од медија. Његов сарказам према министру Вулину је мени веома необичан. Знате, једна је ствар кад ви о таблоиду кажете нешто лоше, друга је ствар кад се ви изругујете нечијем министру одбране. То све већ сматрам порукама и притисцима на Александра Вучића“, наводи Смајловићева.
Апсолутно нема рокова за Косово, тврди та колумнисткиња и подсећа да ЕУ није хтела да упише 2019. као неки рок за правнообавезујући споразум.
„То је писало у бриселском нацрту, па је испало. Испало је зато што постоје многе важне земље које не желе ни на који начин да се обавежу да ће проширити ЕУ. Нису Европљани рекли да ће избацити 2019. да не би извршили притисак на Србију. Не, они су избацили тај рок јер нису хтели да охрабрују Србију у уверењу да може да се придружи Европској унији 2025. године“, тврди Смајловићева.
Она верује да роковима који се објављују неко покушава да манипулише, да спинује и да каже да ће свака наредна понуда бити много гора.
„Међутим, већ слушам у Београду западне дипломате које ми говоре: ’Вама се жури у ЕУ, Албанцима се нигде не жури. Свакако, време ради у њихову корист, ви треба да се борите да што пре то завршите.‘ То је зато што не постоји никаква шаргарепа. Не постоји нека опипљива шаргарепа — да се каже Србији: ’Ако ове године закључите правнообавезујући споразум са Приштином, вама ће се десити неке дивне ствари.‘ Али нама се неће десити никакве дивне ствари, ни да сутра у Софији закључимо тај правнообавезујући споразум. Према томе, они морају да нам прете неким недефинисаним притисцима, недефинисаним санкцијама и недефинисаним лошим стварима које би могле да нам се десе догодине, кад ће понуде бити још лошије“, категорична је Смајловићева.
БЛАЈБУРГ – мит и истина https://t.co/FIBt0WZuxC
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 17, 2018
Овде се ради о томе да нема ни шаргарепе, а ни неке нарочите мотке, посебно наглашава она и додаје: „Ако вам неко каже: ’Дајте Косову столицу у УН да бисмо ми вас, можда кроз седам година, примили у ЕУ‘, не разумем како би неки преговарач на такву ’понуду‘ могао да пристане.“
