Прочитај ми чланак

Шта је од сазнања о корони плод озбиљног научног рада, а шта политичких договора?

0

Немачко Министарство унутрашњих послова је у марту прошле године затражило експертизе реномираних института и универзитета о епидемији. Циљ је био да се хорор-сценаријом грађани „шокирају“ и прихвате „репресивне мере“.

Лист Велт је у прошлом недељном издању објавио да је дошао до 200 страница електронске преписке између врхушке Министарства унутрашњих послова и одређених научника. Та преписка показује да је МУП од научника тражио да смисле разне фразе које сликају корону најцрњим бојама.
Научницима се, како преноси Велт, 19. марта прошле године обратио Маркус Кербер, државни секретар у Министарству унутрашњих послова које предводи баварски политичар Хорст Зехофер. Кербер је писао Лотару Вилеру, шефу владиног Института „Роберт Кох“, потом Лајбницовом институт за економска истраживања, Институту за немачку привреду, те Фондацији за науку и политику као и неким универзитетима.

Кербер је од њих затражио „да израде модел на чијој основи би могле да се планирају мере превентивне и репресивне природе.“

Прогнозирање броја мртвих

Научници су се, како јавља Велт, одмах бацили на посао и за четири дана скројили папир са формулацијама згодним да изазову панику. И то формулације које су онда разрађивале заједно са Министарством унутрашњих послова. И онда је Министарство на крају, уз помоћ тог сценарија, скројило свој документ који је прогласило тајним.

У документу се између осталог говори о „најгорем могућем сценарију“. Један пример изгледа овако: „Када би ускоро било инфицирано 70 одсто становништва, више од 80 одсто пацијената за интензивну негу би морало да буде одбијено, а број мртвих у Немачкој би прешао милион.“

У папиру пише и „како се у друштву постиже шок-дејство“ како би то друштво било спремно да избегне најгори сценарио. Тако што би у главе људи требало усадити овакве слике: „Многе тешко оболеле су њихове породице довеле у болницу, али ови нису могли да буду примљени и умирали су код куће у мукама, борећи се за ваздух.“

Велт пише да се из документације види да научници нису били јединствени када се ради о корони, тачније о бројкама које треба презентирати грађанима. Тако је Институт „Роберт Кох“ имао модел према којем ће од вируса у Немачкој умрети 0,56 одсто инфицираних. Али је на пример научник Лајбницовог института заговарао бројку од 1,2 одсто.

Лист се обратио надлежном државном секретару Керберу који је рекао да је Влада хтела да тиме „спречи најстрашнији сценарио“.

До информација је Велт дошао тако што преписку изнудио „тим правника“ из Берлина, који је онда уступио имејлове новинарима.

Занимљиво је да је документ прошлог пролећа релативно лако „процурио“ тако да је јавност могла да види да Влада има основу за спровођење локдауна. Шпигел је, на пример, тада био објавио текст о „тајном папиру до којег је дошао“.

Питање које се намеће гласи: Шта је од сазнања о корони и пандемији плод озбиљног научног рада, а шта оваквих договора?