Прочитај ми чланакВелики еколошки протест у Београду показао је да нема довољно људи спремних на ризик и грађанску непослушност. То је тачка на којој су и сви претходни протести “пали” и коју нису успели да пребаце, кажу саговоници Данаса.
Иако је суботњи протест окупио близу 30.000 људи који се противе ископавању литијума, само је неколико десетина њх било спремно да јутро дочека блокирајући пругу на станицама Проком и Нови Београд, па је полиција реаговала и без ометања демонстранте померила створивши услове да се железнички саобраћај поново успостави.
Током еколошких протеста крајем 2020. и почетком 2021. када су грађани блокирали аутопут у Београду и путеве по Србији, власт није реаговала и људе није склањала како би омогућила саобраћај, али су многи грађани добијали прекршајне пријаве јер су стајали на раскрсницама.
Овај пут ситуација је другачија, јер је овај пут власт спремна. Треба рећи и то да су уочи протеста грађанима послате поруке и упозорења да насиље на улицама неће бити толерисано.
Да ли због ових претњи или напросто зато што моменат још није у потпуности “сазрео” за то, грађани неће масовно у блокаде до испуњена захтева нити у друге облике грађанске непослушности којом опозиција прети власти.
Александар Ивковић, истраживач Центра савремене политике, за Данас каже да су протести показали да није било довољно учесника спремних на мирну грађанску непослушност, што је омогућило полицији да растера и ухапси оне који су били спремни да ризикују.
– То је суштина грађанске непослушности – као и код штрајкова и сличних акција, све је у бројности. Разумљиво је зашто велики број људи није био спреман да преузме тај ризик, с обзиром на могуће поаследице – наводи он.
Констатује да генерално није било атмосфере у којој је велики број људи спреман на грађанску непослушност током целе владавине СНС-а, и додаје да је питање да ли ће је бити.
– То онда поставља егзистенцијално питање пред активисте: број људи на протестима је велики, али то није довољно – потребан је додатни канал притиска у виду грађанске непослушности. Али ако не постоји довољна спремност за то, активисти ће морати да се окрену другим каналима, који укључују борбу кроз институције и изборе – закључује Ивковић.
За Миљана Младеновића, истраживача Новог трећег пута, протест 10. августа спада у један од најмасовнијх протеста које је Београд видео у последњих двадесетак година.
Он верује да се са тим бројем људи могу поредити само првих неколико протеста против насиља, при чему је овог пута и сезона годишњих одмора и врућина што додатно појачава утисак масовности.
– Оно што је овог пута организаторима олакшало посао је то што је тема таква да може да окупи различите идеолошке профиле, што често раније није био случај. Ипак, нисам стекао утисак да је овај протест показао да је грађанска непослушност могућа. То је тачка на којој су и сви претходни протести “пали” и коју нису успели да пребаце, а да ли ће се овог пута иста ствар поновити, зависиће од много фактора, међу којима и дуготрајност протеста, позиционирање власти и опозиционих партија, поруке страних актера,… – наводи он.
Упитан какво понашање власти, опозицје и странаца може да “окине” грађане, одговара да не мисли да било шта може да отера људе у непослушност осим неких ванредних околности које би их “удариле по џепу”.
– Али дефинитивно да дуги и чести протести без икаквих достигнућа, или ублажавање реторике власти могу додатно да смање шансе за тако нешто – закључује он.
