Прочитај ми чланак

ШТА ЈЕ ВУЧИЋ ОБЕЋАО У САД: Писмо председника најављује предају Косова?

0

Председник Србије Александар Вучић објавио је ауторски текст који би морао да забрине све искрене родољубе, без обзира на то коју политичку партију подржавају (нарочито оне који гласају за СНС).

Само неколико дана по повратку из САД, Вучић је позвао грађане Србије на „унутрашњи дијалог о Косову и Метохији, како не бисмо тај терет оставили потомцима“.

„Будимо реални, не забијајмо главу у песак као ној“, поручује нам Вучић.

Дакле, Вучић предлаже да косовски Гордијев чвор размрсимо што пре. Због чега? Управо је време оно што је Србији највише потребно у решавању овог проблема. Сведоци смо да се геополитичка ситуација у свету мења, да моћ Запада није иста као пре 15 или 20 година.

Зашто би Србија онда журила да „сече“ ствари око Косова? То једино може да буде у интересу Шиптарима и њиховим покровитељима на Западу, који су свесни да моћ Брисела и Вашингтона почиње да бледи.

Поставља се питање о каквом суочавању са реалношћу на терену и забијању главе у песак говори Вучић? Као председник Србије се заклео да ће поштовати Устав и целовитост Србије. Ако се зна да смо Шиптарима још давно нудили најширу могућу аутономију, шта је то ново што би Вучић понудио Тачију, Харадинају и осталим кољачима из Приштине?

Једно су преговори о положају Срба на Косову, које треба сачувати и обезбедити им што боље услове за живот, а друго је исхитрено „решавање“ косовског проблема, да ето, како каже Вучић, ову муку не бисмо оставили својој деци!?

Такође, још једном се показало колико и недостатак патриотске опозиције иде на руку и режиму и НАТО партијама у Србији. Јер, Вучић зна да по овом питању неће трпети велики политички притисак од слабих и разједињених родољубивих партија (макар оне себе тако називају), а већ се зна да ће проевропске странке, ако и када дођу на власт, по сервилности Западу бити још горе од актуелног владара Србије.

Једина шанса је глас народа. Остаје само да се види колико је слуђеним и осиромашеним Србима више и стало до Косова и Метохије.

Ауторски текст Александра Вучића

„Време је да као народ престанемо као ној да забијамо главу у песак и да покушамо да будемо реални, да не допустимо себи да изгубимо или некоме предамо оно што имамо али и да не чекамо да ће нам у руке доћи оно што смо давно изгубили,“ написао је Вучић у ауторском тексту за „Блиц“.

Подсећајући да је својевремено Шимон Перес објаснио да инсистира на преговорима са Палестинцима рекавши „а замислите само шта би могло да буде ако то не ради“, Вучић указује да и он када треба да одговори на питање о потреби дијалога са Приштином и унутрашњим српским дијалогом о Косову каже „а само замислите шта би могло да буде ..ако одједном сви заћутимо, ако престанемо да разговарамо.“

„Ја после толико година бављања политиком на овим просторима тај одговор врло добро знам. Још од 1878. године, од стварања такозване Призренске лиге, ми Срби нисмо желели да будемо довољно одговорни да разумемо снагу и жеље Албанаца“ каже председник Србије.

С друге стране, албанском грешком, и то великом, сматра неразумевање српских државних и националних интереса и њихово потцењивање.

„Није Србија за потцењивање, упркос чињеници да Албанци у спровођењу својих националних идеја имају значајну подршку већине западних земаља. Није данашња Србија кужна као што је била, није Србија слаба као сто је била 1999, 2004. и 2008. године, али није Србија, нити сме да буде бахата и арогантна као што је неретко била,“ наводи Вучић у ауторском тексту.

Ћутање, како оцењује, значи да нас одговори ни на шта више не интересују, да смо престали да се надамо и одлика оних који мисле да су само, и искључиво они у праву, и да немају више шта да науче ни о чему да причају са било ким.

„То је модус операнди тиранија, увек спремних на проливање туђе крви. На крају чутање је крај. После њега више нико не говори,“ указује Вучић.

Он каже да себе не види у том послу ћутања ни у таквој, немој Србији, јер ће ако се то деси бити промашена не само политика коју води већ и читав његов живот.

Решење, истиче, не лежи са једне стране у нашим митовима и сукобима али са друге „не лежи ни у одрицању од свих наших националних и државних интереса.“

Противници дијалога о Косову са Приштином, сматра, јесу и они којима је сваки губитак победа, и који се туђој несрећи радују као свом успеху, пошто за други успех не знају.

„Њихов разлог за овакву врсту нечињења, која јесте својеврсни историјски злочин с обзиром на тежину питања које иште одговор лежи у пукој нади да ће неко, некоме, на крају ‘дати Косво’ и за то, на њихову радост сносисти последице“.

Вучић, како каже, такав став може да разуме са становишта дневне политике али са становишта историје нема ни оправдања ни разумевања за то. „Зато што је наше најтеже питање у основи баш то, и зато што је потребно, као никада до сада, да сви, заједно пронађемо одговор. И то онај који ће бити трајан, који ће искључити сукоб као опцију, и који ће свима на овим просторима донети корист“

А проналажење решсња, наводи, „захтева главу врућу од сталног размишљања, срце које је хладно на претеране емоције и руке упрљане компромисима. И наше и албанске.“

Проналажење решења, додаје, захтева и рад свих, и јасну свест о томе да је то што радимо дугачак, замршен и болан процес, али најпре ону врсту промене у нашој колективној свести која је често сваки договор доживаљавала као пораз. То једноставно није тачно, каже председник Србије.

„Нисмо ми ништа тако велико добили у ратовима, што смо губили у миру. Зато што смо, све што смо добили, и изгубили ратујући, платили најтежом могућом ценом, оном која не може да се надокнади – нашим животима и животима наше деце“. И то, како каже, мора да престане.

„Време је да Србија ради, размишља и добија, побеђује без сукоба. И ја сам убеђен да смо, већ данас у стању да то урадимо“ каже Вучић. Уосталом замислите шта би могло да буде, додаје он.

„Сви путеви политичке сарадње и економског напретка били би отворени за Србију. Врата Европске уније такође. У противном чуваћемо конфликт чији смисао не разумемо“ упозорава председник Србије.

Србији је, сматра, потребан озбиљан и одговоран приступ, храбар и реалан са погледом у будућнот. Србија је, подсећа, данас уважена свуда у свету. До пре три године је била пред банкротством а данас има суфицит у буџету, раст економије знатно већи од просека и показала је да уме да победјује не само у кошарци и ватерполу већ и у економимији и политици.

„Да би наш напредак био сталан и одржив, морамо, ако ништа друго бар да покушамо да разрешимо косовски (Гордијев) чвор а не да се кријемо и најтежи терет оставимо нашој деци. Живети, значи љубити земљу по којој корачају деца, а не само хвалити се победама својих дедова,“ закључује Вучић.

БОНУС ВИДЕО

Песник Ранко Ђиновић (родом из Метохије, кога су Албанци 1999.г. протерали из Ђаковице и др Александар Ђикић, исто родом из Ђаковице, а који сада живи на Северу Косова и ради као професор на Универзитету Приштини, измештеном у северном делу Косовске Митровице),у емисији „Дебате”, у продукцији медијске куће „Центар”, причају о албанским злочинима над Србима након почетка шиптарске окупације Космета  (00:41:00), и о  изворима албанске мржње према Србима (00:44:30). Послушајте:

Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.

133 коментара “ШТА ЈЕ ВУЧИЋ ОБЕЋАО У САД: Писмо председника најављује предају Косова?

  1. drNele каже:

    izraelsko-palestinski sukob traje decenijama pa niko ne da svoje , sta smo mi ? dobrocinitelji nasim neprijateljima. Drzmo se svojih interesa i ne popustajmo ni za milimetar teritorije ,jer ako jednom das milimetar daces i ceo kilometar kasnije

    1. S Pala каже:

      Сјећам се кад су једног старог Јевреја питали зашто не одсели јер му је кућа на самој граници и сваки дан пуца око куће, а у унутрашњости је мирно. Одговорио је, граница је жива као и ја, ја корак, она за мном.

  2. Bosko za EU каже:

    Istorijska misija Srbije je ujedinjenje sa nasom Evropskom porodicom, Vucic je na dobrom putu da to postigne a ako uspe upisace se u najslavnije stranice nase istorije.

    1. Негрутин каже:

      Натакни се на тај митраљез па окини. Једно говно мање, Србима лакше.

    2. Ћирко каже:

      Крв ти јеббем погану, заражену!

    3. Gloria Mundi каже:

      Evo misije , ovoga, koji ce uci u istoriju, ali ne srpsku, vec arnautsku https://www.youtube.com/watch?v=JrdGEHLZ9HA

  3. perungromovnik каже:

    аууууу какав болесник! еј бре мајммуне ко теби даје за право да земљу МОЈУ ДАЈЕШ арнаутима? запамти ово – ИМА БОГА александре вучићу, и њему се ми Косметски Срби молимо да сатре и тебе а и све твоје послушнике, и то заједно са вашим окотом говвњивим, семе вам се и племе затрло ДАБОГДА!

    1. Негрутин каже:

      Продати сте, уосталом, ти то боље знаш од мене, брате. И то мало што је било твоје више није.

    2. Frojd каже:

      …alo rubljasi, ‘di vam je Putke sad’….

    3. Црни Ђорђе каже:

      Путке ј… Меркелицу :))

    4. Frojd каже:

      …nema nista protiv….

  4. Linux-script каже:

    Krčmi Srbiju ko da mu je ostala od Andjelka.Strašno

  5. EUInformer2 каже:

    Dođite sutra u 11 @MedijaCentar

    U utorak 25. jula 2017. godine Fond za humanitarno pravo predstaviće izveštaj „Suditi nekažnjeno: Uloga tužilaca i sudija u montiranim procesima protiv kosovskih Albanaca 1998–2000. godine.“ Prezentacija će biti održana u Velikoj sali Medija centra u Beogradu (Terazije 3, II sprat), sa početkom u 11 časova.

    Krajem 1996. godine i početkom 1997. godine okružna javna tužilaštva sa teritorije Kosova počela su u velikom broju da podižu optužnice protiv kosovskih Albanaca zbog krivičnih dela terorizam i udruživanje radi neprijateljske delatnosti. Optuženima se, između ostalog, stavljalo na teret da su učestvovali u stvaranju terorističkih grupa ili bandi; da su vršili oružane napade na pripadnike policije i vojske/državne institucije/građane srpske i crnogorske nacionalnosti, te da su vršili akte nasilja u cilju stvaranja uslova za nasilno otcepljenje Kosova i Metohije od Republike Srbije i SRJ.

    Nakon povlačenja srpskih snaga sa Kosova početkom juna 1999. godine svi optuženi koji su se u tom trenutku nalazili u zatvorima na Kosovu su prebačeni u zatvore u Srbiji. Suđenje im je zatim nastavljeno pred Okružnim sudovima u Srbiji. Postupci su okončani donošenjem dva Zakona o amnestiji (2001. i 2002. godine).

    Izveštaj ukazuje na brojne povrede elementarnih ljudskih prava to­kom krivičnih postupaka, način na koji su postupali tužioci i sudije, oglušivanje o brojne navode optuženih da su bili izloženi torturi i nečovečnom postu­panju kako bi im se iznudila priznanja u prethodnom postupku, uskraćivanje prava na adekvatnu odbranu, izvođenje i ocenu dokaza u skladu sa zakonom i niz drugih povreda koje se mogu podvesti pod grubo kršenje prava na pravično suđenje, zagarantovano tada važećim
    domaćim i međunarodnim propisima.

    Govornici:

    Budimir Ivanišević, Izvršni direktor FHP

    Mihailo Pavlović, autor Izveštaja

    Teki Bokshi, advokat

    1. Бобан за Царевину Србију каже:

      Е баш добро што си нам т јавио. Да спремим на време кесу фекалија па да добро пофајтам та внаго тамо да замиришу и они мало. Јер од тог смрада што избија из душа њихових тешко се дише и још теже живи. Говорим о фонду за хуманитарно право!

    2. BJovke . каже:

      Хвала ти на информацији, доста људи ће бити тамо да пријатним речима поздрави говорнике и уручи им цвеће.

    3. DIKI каже:

      Sve moj doi mojega balija.

    4. Monter каже:

      Atifete Jahjaga odlikovala je bivšu šeficu Fonda za humanitarno pravo Natašu Kandić ordenom „Majke Tereze“ koja se dodeljuje za izuzetnost na polju humanitarne delatnosti. Orden je dodeljen povodom dana suvereniteta Prištine, a Kandićeva je jedan od 40 dobitnika.

      Prištinski mediji koji su preneli ovu vest, podsećaju i da je Fond za humanitarno pravo nedavno optužio načelnika Generalštaba Vojske Srbije Ljubišu Dikovića za ratne zločine na okupiranim teritorijama tokom 1999. godine.

      Kandićeva očigledno važi za omiljenu ličnost iz Srbije među albanskim političarima, jer ju je nedavno gradonačelnica Đakovice Mimoza Kusari predložila za počasnog građanina tog grada.

      U Udruženju Đakovčana nedavno su reagovali povodom te vesti i optužnice protiv osamnaestoro Đakovčana koje je raspisao Opštinski sud u Đakovici pitajući „da li to znači da je optužnice protiv naših Srba iz Đakovice pisalo opštinsko rukovodstvo u saradanji sa Kandićevom?“

      „Osoba koja radi po osnovu projekata koji se finansiraju iz stranih izvora, ima obavezu da te projekte i opravda. Nataša Kandić radi projekte koji su jednosmerno usmereni protiv srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i imaju cilj da ga što više ocrne i označe kao teroristički. Ti projekti imaju i odobrenje određenih međunarodnih faktora i faktora u Prištini, a njihov cilj nikada nije bio da se bave i obelodane srpske žrtve na KiM. Zato je logično da je Nataša Kandić dobila takvu nagradu. Zar je moguće da nijedan projekat niko nije finansirao sa strane, i nije tražio od Nataše Kandić da obelodani kršenje ljudskih prava na prostoru KiM, gde i posle 16 godina ljudi ne mogu da obiđu svoje kuće, svoja imanja, svoja groblja i svoje svetinje. Zato su i ogorčeni građani Kosova i Metohije“, kažu u Udruženju Đakovčana.

      Kandićeva ima čime da se pohvali i do sada je dobila nebrojeno nagrada. Ipak, kada se pogleda spisak na sajtu Fonda za humanitarno pravo, ispada da joj je najviše stiglo sa šiptarskih adresa, a da joj je nagrada jedino izostala od vlasti u Beogradu.

      Između ostalih, Kandićeva je dobitnica nagrada festivala „Dani Sarajeva“, proglašena je u Stokholmu braniteljkom građanskih prava godine u svetu, dobitnica je nagrade za mir koju je prvi put dodelio Kosovski institut za mir, u znak priznanja vrhunsku posvećenost i postignuća na polju ljudskih prava Civilno društvo Ferizaja dodelio joj je titulu: Zaštitnik slobode i doprinositelj miru.

      Možda najprestižnije priznanje sa police Nataše Kandić je dobila 2006. godine, Orden Danice hrvatske sa likom Katarine Zrinske koju joj je dodelio Predsednik Republike Hrvatske Stjepan Mesić.

      Baza podataka – dokaz za zločine?

      U beogradskom Medija centru nedavno je održana prezentacija baze podataka Kosovske knjige pamćenja (KKP). Bazu podataka KKP zajednički su izgradili Fond za humanitarno pravo (FHP) iz Beograda i Fond za humanitarno pravo Kosovo o ljudima koji su izgubili život ili nestali u vezi sa ratom na okupiranim teritorijama, u periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine. Nataša Kandić, koordinatorka projekta, predstavila je Bazu podataka KKP i govorila o njenom značaju. Reč je o 31.600 dokumenata koji potvrđuju smrt ili nestanak 13.535 osoba tokom rata na okupiranim teritorijama. Kandićeva je naglasila da baza ona sadrži „veliki broj dokaza koji mogu biti korišćeni na sudskim procesima za ratne zločine“.

Коментари су затворени.