Прочитај ми чланакСтуденти у блокади предлажу да грађани који их подржавају почну да примењују непосредну демократију, тако што ће се организовати у зборове. На тим окупљањима би доносили одлуке на начин на који они то чине на пленумима. Шта је то збор, на који начин функционише и шта би биле главне препреке у спровођењу ове идеје за Нову је говорио политиколог Цвијетин Миливојевић.
“Наше друштво се ујединило као никад пре, прво у жалости због трагедије, затим и у борби за правду. Ипак, питање које се свима намеће остаје: Који је следећи корак”, упитали су студенти у блокади на X и потом навели:
“Свако има право да учествује у управљању својом земљом, непосредно или преко слободно изабраних представника, загарантовано је чланом 21 Универзалне декларације о људским правима”.
Они образлажу да Закон о локалној самоуправи чланом 67 предвиђа да су облици непосредног учешћа грађана у остваривању локалне самоуправе грађанска иницијатива, збор грађана и референдум.
“Исти закон у члану 69 каже: Збор грађана расправља и даје предлоге о питањима из надлежности органа јединице локалне самоуправе. Збор грађана већином гласова присутних усваја захтеве и предлоге и упућује их скупштини или појединим органима и службама јединице локалне самоуправе. Дакле, шта је за студенте пленум – то је за народ збор грађана”, наводе студенти у саопштењу.
Они додају да студенти не могу бити одраз опште воље.
“Одговори на најопштија државна и друштвена питања, која се тренутно потежу, не тичу се искључиво студената и стога не смеју пасти само на наша плећа. Све грађанке и грађани, који су по нашем Уставу неопозиви носиоци суверенитета, треба да буду укључени у дискусију и одлучивање на тему актуелне кризе”.
Због тога студенти позивају Србију да у локалним самоуправама, по моделу непосредне демократије, организују збор грађана.
Чињеница је да студенти гласовима већине доносе све одлуке на својим пленумима и то месецима уназад. На сваком факултету организују се радне групе, редари и логистика протеста…
Сад позивају грађане да ураде нешто слично, а главна питања која се намећу јесу: шта је то збор и да ли је могуће да тако нешто заживи у Србији данас?
Политиколог Цвијетин Миливојевић за Нову каже да старији грађани памте овакав вид одлучивања.
Историјат зборова
“У бившој Југославији постојали су такозвани зборови радних људи и грађана. То је, заправо, била једна врста пленума месне заједнице у којој учествују сви грађани. Свако од њих, уколико то жели, може дођи на пленум и гласати о некој одлуци”, каже Миливојевић и додаје да су се на овим зборовима доносиле одлуке на нивоу месне заједнице или на нивоу јединице локалне самоуправе.
“Дакле, реч је о питањима који решавају проблеме локалног живота”, каже Миливојевић.
Друга асоцијација на збор грађана јесу агоре у старим полисима.
“На јавном простору одигравале су се расправе и дискусије по питању разних тема на којима су могли да учествују пуноправни грађани. Реч је о типу непосредне демократије. На крају, ми и у нашој историји имамо случаје таквог одлучивања – пре два века су се у оба српска устанка окупили виђенији представници тадашњих нахија који су на зборовима изабрали своје војводе у борби за ослобођење од Турака. Једноставно, све је то нека врста грађанског пленума”.
Писмо народу Србије ♥️ pic.twitter.com/daBdCJXkdj
— Studenti_U_Blokadi (@studentblokade) March 9, 2025
Да ли је грађански збор изводљив?
Миливојевић у разговору за Нову наводи да у ово време није нужно одржавати грађански збор само на локалу.
“Сад имамо и ситуацију да се одлучивања воде и по цеху, као рецимо Адвокатска комора Србије, Лекарска комора Србије и тако даље. На пример, тамо учествује свако ко је члан, невезано за то где живе”, додаје.
На питање Нове да ли је овакав збор на који позивају студенти изводљив, Цвијетин Миливојевић одговара да је то покушај изражавања грађанске непослушности.
“Ако би се у неком месту одржао збор, реч је онда о некој врсти паралелних демократских зборова који су пандан државним институцијама, које су у последња четири месеца изашле из својих уставних и законских оквира”, рекао је он.
Како каже, успешност ових зборова зависиће од тога како ће се грађани одазвати.
“У принципу, то је друга фаза у великој кампањи грађанске непослушности у Србији. Ако постоји грађански збор на нивоу једне општине, онда грађани тиме не признају своје представнике у Скупштинама”, закључује Миливојевић.
