Прочитај ми чланакНешто ми се јавља да ће седница Народне скупштине о Косову бити заказана баш у недељи када се у Казању одржава самит БРИКС и да ће управо то послужити Вучићу да одбије позив који му је упутио Путин, а да то забашури наводном борбом за очување Србије. Додуше, остаје да се види да ли ће Руси прихватити такво објашњење и на тај начин узети активно саучесништво у издаји српских националних интереса, а што у конкретном случају значи и ојачавање позиција политичког запада у региону Балкана, наводи колумниста др инг. Мирослав Паровић, председник Народног слободарског покрета
„Није све пропало кад пропало је све“, написао је наш велики песник Рајко Петров Ного покушавајући да у једном стиху сублимира (дотадашње) српске поразе и да им да ноту оптимизма. Нажалост, сведоци смо да се национални порази настављају и да смо опет на испиту на којем треба да се докажемо да ли се више уопште можемо звати друштвом и државом. Поново је тема Косово.
Алексанар Вучић је изашао са планом од пет тачака које када се мало разгрне медијски спин представљају политику прихватања косовске независности без формалног признања. Иначе, ово је политичка платформа коју је наша власт већ одавно усагласила и прихватила, чак су дате и личне гаранције да ће иста бити спроведена. Међутим, до сада се то сакривало иза сурове кампање у којој се у први план гурала теза како „Вучић није ништа потписао“ чиме се код народа правила лажна слика о томе шта се везано за Косово и Метохију стварно дешава. Нажалост, све време смо били (углавном) неми сведоци спровођења у пракси онога што је усмено прихваћено у форми француско-немачког плана.
У најкраћем, Вучић је у првој фази реализације договора које је направио имао задатак да изврши мирну интеграцију Срба са севера КиМ у уставно правни оквир тзв. Републике Косово. Ово је сценарио сличан ономе који је примењен за територију истока Републике Српске Крајине који није био обухваћен операцијом Олуја и који је као такав касније третиран кроз Ердустски споразум у којем су биле дефинисане све фазе у мирној реинтеграцији у уставно правни систем Хрватске. И тада је био дат период од две године да се институције које су Срби направили постепено угасе.
За случај четири општине на северу КиМ урађено је потпуно исто, стим што је Вучић у основи смутљивац и преварант па је све изведено у потаји и без да су локални Срби били свесни шта их чека па да су могли да бирају. Елем, у овом тренутку је завршено потпуно укидање свих институција и симбола државе Сбије на КиМ и то је фактичко стање.
Наредна фаза за коју је сам себи Вучић дао рок да је заврши до краја октобра подразумева одлуке Народне скупштине које ће коначно формализовати статус да Република Србија званично прихвата да је тзв. Република Косово независна држава и да је као такву третира. Разлог за овакву журбу је лична гаранција коју је дао на састанку са директором ЦИА, јер тема статуса Косова и Метохије је нешто што је још увек актуелној администрацији у Америци било важно да заокруже и тбог тога не желе да било шта нерешено препусте наредној гарнитури у Белој кући.
Према плану на посебној седници Народне скупштине биће донето неколико закона са звучним називима, али који по својој суштини заокружују и формализују то да се прихвата косова независност. Један законски акт је проглашавање КиМ као зоне специјалне социјалне заштите. Преко тог закона ће се преостали Срби држати и даље везани за актуелни режим јер ће буквално потезом гумице моћи да буду склањани са мера финасијске помоћи, а у доста случајева било којих других извора прихода немају и нису у могућности да их имају.
Иначе, власт у Мађарској третира Војводину као зону у којој врше исплате разних видова социјалних давања за њихову националну мањину која ту живи и управо је то формално правни модел који ће се примењивати и на Косову за српску мањину. Речју, на међународном плану се не негира независност и суверенитет Косова, а за домаћу употребу се причају приче. Други акт је још проблематичнији и предвиђа доношење закона о проглашењу ништавним свих аката власти у Приштини које нису у складу са потписаним споразумима, мислећи на Брислески, Француско-немачки и разне техничке споразуме који су из њих произашли.
Међутим, опет се иза јаких речи о неприхватању онога што зли Курти ради крије подла издаја. Наиме, фебруара 2008. када је Косово једностраним актом прогласило независност, Народна скупштина Републике Србије је донела одлуку којом се то не прихвата и сходно томе се не признају никакве одлуке власти тзв. Републике Косово. Све до 2012. и доласка Вучића на власт нико из Србије се није званично састао са представницима власти тзв. Републике Косово већ су вођени разговори на техничком нивоу или посредно преко међународне комисије. Новим законом се у основи укида одлука Народне скупштине из 2008. чиме се и та формална препрека о неприхватању незавинсости Косова склања са дневног реда.
Иначе, нешто ми се јавља да ће седница Народне скупштине о Косову бити заказана баш у недељи када се у Казању одржава самит БРИКС и да ће управо то послужити Вучићу да одбије позив који му је упутио Путин, а да то забашури наводном борбом за очување Србије. Додуше, остаје да се види да ли ће Руси прихватити такво објашњење и на тај начин узети активно саучесништво у издаји српских националних интереса, а што у конкретном случају значи и ојачавање позиција политичког запада у региону Балкана.
И коначно, поставља се питање да ли се и шта још може учинити да би се спречила ова завршна издаја. Мишљења сам да је договор Срба који живе на КиМ и који нису под контролом ни Вучића ни Куртија, са преосталом опозицијом у Србији која није под режимском шапом први и неопходни корак у правцу изналаска неког остваривог плана.
Времена нема много, тек нешто око месец дана. Наравно, тај неопходни договор није решење само по себи, али се мора имати полазна основа. Други корак је свакако изазивање политичке кризе у земљи довољно велике да власт устукне и не реализује планове да у Народној скупштини одлукама посланика који су под контролом изгласају законе којима ће се трајно и рекао бих неповратно ставља тачка на статус Косова и Метохје.
Завршни корак је свакако рушење Вучићевог режима и успостављање нове и другачије политике. Е сад, лако је набројати кораке, кључ је да исте успешно изведемо, а за то нам треба пуно снаге, знања и среће.
