Прочитај ми чланак
Ивица Дачић у овом тренутку, чини се, заиста није конкуренција Томиславу Николићу. Да се сада одржавају председнички избори у Србији, актуелни шеф државе добио би највише гласова у „првом кругу” – 27 процената. Иза њега, са 18 одсто гласова, био би Дачић, који је у више наврата до сада истицао намеру да се 2017. године, када истиче први Николићев председнички мандат, кандидује за председника Србије. Таква „претња” очигледно погађа Николића, који је крајем прошлог месеца на Федералној Телевизији БиХ запитао: „Да ли стварно мислите да он може да ми буде конкуренција.”
Слика се битно мења ако се на листу могућих председничких кандидата дода име премијера и лидера Српске напредне странке Александра Вучића. Поред њега, тренутно, нико не би имао шансу. Реч је о резултатима истраживања „Политике” и агенције „Фактор плус” о томе шта грађани мисле о раду председника Томислава Николића после више од две године мандата. Истраживање је обављено од 1. до 6. септембра, на узорку од 1.200 пунолетних грађана Србије.
Директор агенције „Фактор плус” Владимир Пејић сматра да је овим истраживањем „математика доста потврђена”, то јест, резултати се прилично поклапају са оним што је било на последњим изборима и са тим каква је тренутна ситуација на политичком тржишту: „Видимо да гласови СНС-а иду ка Вучићу, а од Вучића се (уколико њега нема) преливају, али не у пуној мери, на Николића”.
Оно како су наши саговорници оценили резултате овог истраживања када је реч о председнику Николићу можда се може сажети Пејићевим ставом – није сјајно, али није баш ни катастрофално. Мишљење да ли је укупан скор позитиван или негативан, каже Пејић, зависи од тога како се гледа или како ко жели да схвати. Највише испитаника је рекло да није задовољно радом председника (45 процената), али када се „помешају” они који су задовољни и делимично задовољни (укупно 46 процената), то опет не испада тако лоше.
Указујући да су у овом истраживању Николића оцењивали релативно слично на различита питања, Пејић каже да то значи да су се опредељивали за (или делимично за) политике коју он води или против ње.
Драгомир Анђелковић, политички аналитичар, оцењује да су ставови грађана у вези са „ликом и делом” председника републике наизглед негативни, али да суштински није тако. Како истиче, грађани Србије генерално имају веома резервисан однос према припадницима „политичке елите”, а изузетак је једино Александар Вучић, који сада ужива изразито поверење грађана, које се може упоредити само са фазама максималног успона Слободана Милошевића.
„Отуда, ако је Вучић мерило позитивних ставова грађана, онда је Николић у инфериорном положају, али спрам других наших релевантних политичара и не стоји лоше. Уосталом, ни испитивања јавног мњења о бившем председнику Борису Тадићу, онда када се налазио на политичком врхунцу, нису била битно боља. Само тада није било никога ко је својом драстично већом популарношћу од њега толико подизао стандарде према којима се мери популарност политичара као што је сада случај са Вучићем”, наглашава Анђелковић.
Према његовим речима, јавно мњење у Србији је традиционално амбивалентно настројено према политичарима, односно већина грађана према њима има негативан став. Тек у неким кратким периодима појединци као што је сада Вучић успеју да се издигну изнад тога. А за то је потребно велико умеће у комуникацији са грађанима и способност да им се понуде решења која код њих буде наду. Николић то није успео у размерама које превазилазе његове почетне успехе са председничких избора из 2012, оцењује Анђелковић.
„Уосталом, Србија и не пружа простор за два широко призната лидера, а на пиједестал те врсте умешно се попео Вучић”, додаје он.
И социолог Јово Бакић уочава најпре висок рејтинг Вучића („овај податак говори да је њему популарност порасла после 100 дана владе која није имала готово никакве резултате”), додајући да су остали резултати истраживања мање-више очекивани. Он сматра да је „логично” да грађани нису задовољни како Николић обавља председничку дужност, али је јасно да немају ни много разлога да се срде на њега. Опет, логично је и, како додаје, да би он победио ако се Вучић не кандидује.
Зашто је „логично” да грађани буду незадовољни, где то Николић греши? Бакић одговара да председник не греши ни у чему – просто су то његови домети.
„Николић ради најбоље што може, на њега човек не може да буде љут. Проблем је што је он постао председник. И то зато што је Тадић победио самога себе”, каже он.
Владимир Пејић још указује да институција председника, генерално, више нема такву улогу какву је имала када је ту функцију обављао Борис Тадић, или као што би можда неко очекивао да има. Оно што је добро за председника Николића, напомиње Владимир Пејић, јесте податак да га Дачић не би добио на изборима. Наравно, зависи ко би се заиста кандидовао на тим изборима, ко би имао какву подршку…
Још један детаљ за који, међутим, није сигурно да ли треба да радује председника или не. Утисак је да грађане претерано не погађа шта ради његова супруга.
Или, како то Пејић оцењује, чини се да је Драгица Николић више занимљива медијима, него што то грађане интересује.
Влада популарнија од цркве и војске
Популарност Александра Вучића очигледно се одразила и на Владу Србије, у коју, према овом истраживању, грађани имају највише поверења. Тешко да ће се неко сетити да је нека српска влада била популарнија од цркве, војске, па и председника Србије. Бакић каже да не памти да је влада имала такав степен поверења, објашњава је оценом да је први пут у последњих 25 година, а може да се говори и о последњих 70 година, на челу владе најјачи политичар.
„Обично су најјачи политичари били на месту председника државе. Али, то је добра ствар, јер влада је заиста најодговорнија за функционисање политичког и привредног система оваквог какав је (јер ми тржишну привреду и немамо до краја изграђену)”, истиче он.
Повезујући два податка из истраживања – да грађани нису баш задовољни односом председника Србије према другим државним институцијама и да најбоље оцењују владу, Анђелковић закључује да оно што, основано или не, перципирају као варнице између њега и премијера Вучића има негативан одраз на имиџ Николића. Анђелковић додаје: „Поред негативног става противника опције за коју грађани везују Николића, према њему резервисан однос очито има и део присталица СНС-а, односно Вучића.”
(Politika)
