Прочитај ми чланак

Шта пише у Декларацији коју ће потписати Вучић и Китаровић

0

Загреб -- Декларација о унапређењу односа и решавању отворених питања Србије и Хрватске садржи шест тачака.

Фото: Танјуг/ХИНА/Лана Сливар Доминић

Фото: Танјуг/ХИНА/Лана Сливар Доминић

Тај документ ће, како је најављено, данас у Суботици потписати српски премијер у техничком мандату Александар Вучић и хрватска председница Колинда Грабар Китаровић.

Најпре се констатује да је договорено да се, у циљу унапређења билатералних односа, регионалне сарадње и стабилности као и решавања отворених питања између две државе активно покрену или убрзају процеси унапређења билатералне заштите мањина – српске у Хрватској и хрватске у Србији.

То би, како се наводи, требало учинити на основу Споразума између Србије и Црне Горе и Хрватске о заштити права српске и црногорске мањине у Хрватској и хрватске мањине у Србији и Црној Гори потписаног 15. новембра 2004. у Београду, као и Оквирне конвенције за заштиту националних мањина, усвојене од стране Савјета Еуропе 10. новембра 1994.

Како преносе српски и хрватски медији, друга тачка конвенције наводи да одмах треба приступити преговорима државних комисија о одређивању граничне линије између Србије и Хрватске, на основу међународног права.

Као трећа тачка је наведена сагласност да су и Србија и Хрватска спремне убрзати примену Споразума о питањима сукцесије, потписаног 29. јуна 2001. у Бечу. а као четврта је сагласност да је потрага за несталим особама приоритетно хуманитарно питање и да ће уложити искрене и максималне напоре у тражењу несталих.

Даље се каже да су обе државе свесне нових изазова пред Европом и светом, посебно међународног тероризма и светске мигрантске и избегличке кризе као и да су спремне активно и координирано да делују у борби против тероризма и избегличке кризе.

„Обе државе су спремне активно да делују у заједничким развојним и прекограничним пројектима ЕУ“, наводи се на крају Декларације, која ће бити потписана на српском и хрватском језику.

25 коментара “Шта пише у Декларацији коју ће потписати Вучић и Китаровић

  1. Ћирко каже:

    Које границе? Хоће ли то „наш“ Канцелар да нам опет смањује Државу, па да после прича да смо ми, у ствари, добили много више?! Докле бре, аман?

    1. Rile каже:

      Ти бре Ћирко не видиш ништа…па живиш много боље,а не видиш то… ;)

    2. Ћирко каже:

      Лепо ми сви говоре да ми је боље, а ја се инатим.;)

  2. Nemanja-Srbija каже:

    Vazan korak napred u prijateljstvu Srbije i Hrvatske.
    Vucic je u pravu!

    1. Маринко каже:

      Кад ти скида главу!

    2. Бели Орао каже:

      А ко је у праву?

  3. NGO_Informer каже:

    Centar za regionalizam je u Subotici organizovao okrugli sto na temu „Analiza sprovođenja bilateralnog sporazuma između Republike Srbije i Republike Hrvatske”. Okruglom stolu, koji je održan u prostoru Hrvatskog nacionalnog vijeća (HNV), prisustvovali su predstavnici ambasade Hrvatske u Beogradu, članovi HNV, predstavnici ustanova hrvatske zajednice, Gradski zaštitnik građana Subotice, kao i predstavnici medija i nevladinih organizacija.

    Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam je otvorio okrugli sto govoreći o ciljevima i očekivanim rezultatima projekta. Darko Baštovanović, istraživač na projektu je predstavio preliminarni izveštaj o sprovođenju Bilateralnog sporazuma Srbija-Hrvatska.

    Slaven Bačić, kao učesnik u četiri poslednja zasedanja Međuvladinog mešovitog odbora (MMO), i predsednik HNV, je definisao tri ključna zapažanja vezana za sprovođenje preporuka sa sednica Odbora: u Srbiji ne postoji politička volja za sproveđenje nekih preporuka MMO; drugo, samo su pokrajinski organi sproveli odluku o finansiranji NIU „Hrvatska riječ“; i na sastanke MMO srpska delegacija po hirjerahijskoj strukturi ne šalje najviše predstavnike resornih državnih organa već niži rang državnih službenika.

    Tomislav Žigmanov, direktor Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata izjavio je da je sprovođenje preporuka MMO na margini interesovanja političara i insititucija koje bi ga trebale sprovoditi. On je naglasio da se čini da Bilaterlni sporazum nema „pravne elemente“ zbog čega je sprovođenje preporuka stvar dobre volje – trenutno najveća manjinska zajednica u Srbiji separatno, odnosno nagodbama, rešava otvorena pitanja. Sastav Međuvladinog mešovitog odbora nije stalan, što umanjuje efikasnost njegovog rada i stavlja pod znak pitanja kompetentnost članova srpske delegacije.

    Ambasador Republike Hrvatske u Srbiji Gordan Markotić je rekao da Bilateralni sporazum ima jaču snagu nego nacionalno zakonodavstvo i da se on potpisuje u specifičnim slučajevima kada domaća zakonodavstva ne mogu rešiti neki međudržavni problem. On je naglasio da „ono što je potpisano mora se i sprovesti“ pre svega misleći na sprovođenje člana 9. Bilateralnog sporazuma, koji definiše političko predstavljanje pripadnika hrvatske zajednicima na sva tri nivoa vlasti. On je dodao da treba rešiti problem štampanja udžbenika na hrvatskom jeziku i osnivanje lektorata za hrvatski jezik. Markotić smatra da će u procesu predpristpnih pregovora Srbija usaglasiti svoj zakonodavni okvir i političku praksu.

    Petar Kuntić, član HNV je rekao da je bilo pokušaja da se reši problem političkog predstavljanja ali od svih predloga se odustalo. Po njegovom mišljenju Srbija je ratifikovala Bilateralni sporazum ali nije tražila izmenu člana 9. U Srbiji Zakon je dao kulturnu autonomiju manjinama ali iz uskostranačkih interesa nije podržan koncept garantovanih mesta u parlamenu Srbije.

    Na Okruglom stolu je rečeno da ima pomaka jer je u opštini Šid, u mestima gde živi značajan broj Hrvata, hrvatski jezik dobio status službenog jezika, ali je ostalo otvoreno pitanje učešća pripadnika hrvatske zajednice u radu državnih organa, policiji i sudstvu.

    Okrugli sto je realizovan u okviru projekta „Analiza sprovođenja bilateralnih sporazuma između Republike Srbije i Hrvtaske, Mađarske, Rumunijei Makedonije” koji finansira Fondacija za otvoreno društvo u Beogradu.

    1. Маринко каже:

      Бла, бла, бла… Дођоше, седоше, УСТАШЕ, одоше!

    2. Rile каже:

      Већ ти је неко написао пре неки дан…добијемо пролив од твојих коментара…

  4. Маринко каже:

    Прескочили су нулту тачку: Процесуирање и кажњавање свих Хрватских ратних злочинаца било они живи или не и повратак свих расељених Срба! Тек када ова тачка буде испуњена можемо да делимо исту просторију са овим антихристима.
    Опет се понавља историја, опет свесно улазимо у заједницу са хрватима и опет им дајемо прилику да нам забоду нож у леђа…
    Кад ли ће неко да забоде нож у леђа овом издајнику морала, истине, правде, здравог разума, православља, Србије…

  5. xyz каже:

    Која права немају Хрвати у Србији? Да ли би Хрвати који живе у Србији хтели иста права које Срби имају у Хрватској?

    1. Radovan каже:

      Срби немају никаква права у хрватској то знају и птице на грани

    2. Бели Орао каже:

      Немају право да се закуну Србији пред заставом. То право и обавезу Срби имају тамо.

Коментари су затворени.