Прочитај ми чланак
Фото: © Sputnik/ Алексеј Никољски
БЕОГРАД – Критикујући изјаву председника САНУ Владимира Костића да је Косово де факто и де јуре изгубљено за Србију, председник Србије Томислав Николић био је први представник државног врха који је реаговао на ове академикове речи.
Оцена да је председник академије јавно изнео мишљење које је супротно интересима Србије и супротно уверењима велике већине грађана Србије, те да од САНУ очекује да се изјасни да ли Костић после такве изјаве може да остане на њеном челу било је најбрже Николићево реаговање на актуелне догађаје. Приметно је да се председник протеклих дана и недеља оглашавао много чешће него што је то био обичај у претходне две године.
Иако је готово читава влада углас јавно тражила ванредне изборе, а сам премијер Александар Вучић наговештавао да је близу такве одлуке јер нема атмосфере у којој би се могло нормално радити, Николић је опонирао овом ставу из Немањине. Он је, наиме, у више наврата упорно понављао да није време за изборе. То је у једном тренутку испровоцирало Вучића, па је поручио да то да ли ће неко да подржи изборе „и кад је реч о господину Николићу и кад је реч о господину Дачићу, не значи ништа“, те да је чуо њихово мишљење, али би волео да су му то рекли у четири ока, а не по новинама.
Николић је пак узвратио да његов став да не треба ићи на изборе није порука за Вучића већ његов лични став.
„Александар (Вучић) је мало брзо реаговао када је рекао да би волео да је сазнао од мене лично да сам ја против избора. Али нисам ни ја од њега сазнао да је он за изборе, него сам прочитао у новинама. То је био неспоразум у комуникацији“, одговорио је Николић у разговору за „Вечерње новости“.
Председник, ипак, не пропушта прилику да уз изношење става редовно подсети да подржава Вучића и сваку његову одлуку и да нема другог политичког фаворита осим СНС-а.
„Нема боље владе од владе Српске напредне странке и бољег премијера од Александра Вучића“, рекао је на прослави седмог рођендана СНС-а.
Председник се није либио ни да прошле недеље изнесе веома тешке оптужбе на рачун Европске уније, односно захтева Немачке у вези са чланом 35. Током прошлонедељног разговора са немачким новинарима рекао је да је на Унији да каже да ли је такав став у потпуној супротности са жељом ЕУ да будемо њен члан те да смо веома близу тога да Европа потпуно отвори своје карте.
„Отворено ћу вам рећи, нешто ми личи на ултиматум Аустроугарске Србији“, констатовао је Николић.
Николић, међутим, није био увек тако ажуран. Новинари су дуго покушавали да од њега добију став у вези са Бриселским споразумима потписаним у августу ове године који су, иначе, изазвали опречне реакције у јавности. Због неизјашњавања о тако важном питању по судбину Косова, али и целе земље, био је на мети критике и многи су му спочитавали да калкулише јер не жели да изнесе став који је супротан политици владе. Николић се на крају огласио преко своје саветнице за медије подржавши споразуме, a одговарајући на критике што се дуго чекало на његово изјашњавање она је рекла да се председник „држи максиме да је ћутање знак одобравања“ те да он „нема проблем да каже ако није задовољан неком одлуком“.
Аналитичар Драгомир Анђелковић примећује да је председник много активнији него раније, те да се изјашњава не само о унутрашњим него и о геополитичким питањима.
„Он жели да се јасније профилише, али не само кад се ради о влади него и неким аспектима међународне политике. Ја мислим да то има директне везе са приближавањем избора. До њих је остало две године, али то није ништа. А такође, председник је свестан да је могуће да дође и до превремених председничких избора без обзира што му их није тако лако наметнути. У некој констелацији снага могло би да дође и до таквог договора. А уколико Николић има лош рејтинг, чак и да има подршку СНС за други мандат, не би могао ништа да постигне“, оцењује Анђелковић и закључује да то све говори о његовој озбиљној намери да се још једном кандидује.
Осим ових прагматично-политичких разлога, одређивање Николића по важним питањима, према Анђелковићевим речима, може се схватити и као покушај да се сачува част пред историјом.
„Ни Николић као ни Вучић нису спремни да уђу у историју као неко ко се формално одрекао Косова. Притисци са Запада су већи него што су били и та реакција је потребна да би они колико-толико одбранили неку своју позицију ако не данас онда у некој историјској димензији, да остане забележено да су се некако успротивили“, закључује Анђелковић.
Ђорђе Вуковић из Цесида пак сматра да су избори превише далеко да би његови иступи могли да се доведу у везу са тим, односно да се тумаче као његово позиционирање.
„Не видим у томе никакв план. Претпостављам да он има потребу да се појави у медијима јер је направио политички преокрет у Србији својом победом, а није политичка фигура која доминира и одлучује“, оцењује Вуковић.
Извор: Политика
