Сваки дан све више људи се жали на премор. Све је више оних који осећају немоћ, буде се сваког јутра исцрпљени и мрзовољни, недовољно спремни како за умни, тако и за физички рад, плашећи се да неће стићи на време да заврше све обавезе. Темпо живота нас често заиста чини уморним и безвољним да урадимо било шта. Умор је постао начин живота, знак наше пребукиране свакодневнице, нова епидемија савременог друштва. Изложени су му људи свих занимања, а изгледа да су му нарочито подложне жене.

Неки су уморни због тога што ништа не раде, други због тога што превише раде, трећи су уморни од свега. Умара нас посао који не волимо, умарају нас људи, чак и они које избегавамо, а исто тако, умарају нас особе до којих нам је стало. Огорчени смо и све што радимо доживљавамо као нови напор и трошење енергије. А то са собом повлачи и друштвени, психички и емотивни крах. Тешко нам је да се сконцентришемо на дневне обавезе, да одржавамо хармоничне односе са породицом и пријатељима и нисмо у стању да уживамо у слободном времену. Милиони људи на планети свакодневно се жале на необјашњиву исцрпљеност, не показујући ни најмању жељу да сазнају прави узрок. Лакше им је да окриве климатске промене, врућ ветар, несаницу, беспарицу… али неретко, прави разлози су много озбиљнији од згуснутог распореда.

Умор је одбрамбена реакција организма који нам на тај начин ставља до знања да смо претерали, да смо на ивици снага. Узроци умора су многобројни. У три одсто случајева посреди је реакција на проблеме у личном и професионалном животу. У 23 одсто случајева за умор је одговорно неко психичко обољење, а у 16 одсто случајева он је последица различитих болести. Мање нам је докучив и разумљив психички умор, још једна врста умора који је резултат онога што преживљавамо, а који је присутан у 80 одсто случајева и који се карактерише губитком елана, одсуством мотивације и жеље да радимо.

ЗНАК ЗА УЗБУНУ

Када је умор врло јак и упоран, траје дуже од шест месеци, када омета нормалне активности и не може да се излечи ни одмором, нити дуплим смањењем дневних обавеза, говоримо о синдрому хроничног умора. Типични пратећи симптоми су: благо повишена температура, бол у мишићима, отечени зглобови, повећани лимфни чворови, учестале прехладе, поремећај у варењу, хронична гушобоља, другачија главобоља или мигрена, отпорна на лекове против болова и упала. Бол је често раширена по целом телу или је шетајућа.

Неуролошке манифестације су конфузност, заборавност, ментални умор, лоша концентрација и краткотрајно памћење, дезоријентација, необични недостатак снаге и воље, потиштеност или раздражљивост; цинизам и нервоза при обављању активности; кратак фитиљ (брзе и снажне, непромишљене реакције на околину), као и појачана зависност од разних стимуланса. Рефлекси отупе, равнотежа и перцепција попуштају.Чак и мали напор погоршава набројене симптоме. Све резерве су истрошене и све одбране неефикасне што, пре или касније, води у најразличитије болести. Уморан мозак чини да се осећамо негативно, а у стању умора и неиспаваности неке особе могу да реагују чак и депресивно.

СТРЕС – БОЉКА ДАНАШЊИЦЕ

Највише енергије свакодневно троши стрес. Данашњи човек доживљава стална психичка оптерећења, било код куће или на радном месту. Услед јурњаве, бриге и стреса у нашем организму долази до неравнотеже која се најчешће прво манифестује као психички замор. Поремећени међуљудски односи и хронична фрустрација – стално доживљавање неуспеха и разочарења доводе до тога да исцрпљеност постаје најзначајнији разлог боловања. Свакодневно слушамо жалопојке колега који се јадају како су уморни. А они који ништа не говоре, вероватно се исто тако осећају. Сваки дан доноси одређену количину притисака – сукоба и узрујавања, бојазни да ли ћемо стићи на време, да ли ћемо избећи или решити конфликте… и полако постајемо све уморнији.

Социјални стрес који настаје због све више радних сати и вештачких стимуланса попут кофеина и никотина је све већи проблем. Уз то смо стално доступни на мобилним телефонима и Интернету. Теже устајемо, спорије радимо, правимо више грешака и једва чекамо крај радног времена. Позадина умора јесте фрустрација због менталне преоптерећености, због превише времена у активностима који не доносе никакав напредак, јако много површних односа са људима, као и чињенице да никада немамо времена за оно што је важно.

Људи оболели од овог синдрома, без изузетка, говоре како су пре болести осећали да не управљају сопственим животом, да су били преоптерећени, емоционално обамрли и да су јурили од једне обавезе до друге, не налазећи времена за уживање у животу. Жалили су се да им други црпе енергију, да увек узимају, али никада не дају ништа заузврат.

И ЗАБРИНУТОСТ ЗАМАРА

Ако сте уморни и немате енергије, свакако није у питању лењост или хир, то је прави проблем који значајно смањује квалитет живота. Идентификујте проблем. Хроничан умор је понекад одраз дубоког незадовољства. У мозгу постоји центар одговоран за осећање умора који може бити надражен психичким чиниоцима – страхом, несигурношћу, стрепњом, емоционалном и нервном напетошћу, досадом…

Одређена осећања више умарају него друга. То су: љубомора, очај, мржња, бес и кривица. Бриге, тешке и црне мисли нас такође исцрпљују и троше. Доказано је да један сат непрестане забринутости замара исто колико и један радни дан, да умор чешће напада жене, а да је досадан и у суштини лак посао много тежи од напорног, али занимљивог рада. Статистике показују да се жене два пута чешће жале на умор него мушкарци, јер су изложене много бурнијим хормонским променама него припадници јачег пола (предменструални синдром, трудноћа, материнство, климакс) а поврх свега, растрзане су између породичних и професионалних обавеза, па није чудо што су исцрпљене.

Недавно истраживање Центра за контролу и превенцију болести показало је да је „јако уморно и исцрпљено“ 16 посто жена у односу на девет посто мушкараца у доби од 18 до 44 године. Од 16 одсто особа које кажу да су уморне, 80 одсто је заправо безвољно, психички напето или забринуто. То су разлози који доводе човека да легне у кревет „мртав уморан“ заједно са својим бригама. У том случају потпуно је бескорисно гутати велике количине витамина.

ТО НИЈЕ СВЕ

Психилошки узроци умора на менталној основи су: недостатак мотивације, неповерење у самог себе , завист – жеља за поседовањем нечега што неко други поседује; упоређивање са другима; осећај веће или мање вредности; контролисање других; оријентисаност на оно што немамо а не на оно што имамо; окривљавање других за своје неуспехе и често изношење оптужби. Лекари и терапеути истичу да су то проблеми са којима се пацијент нерадо суочава, па остају „скривени“. Тако, на пример – нереални захтеви и очекивања, било да су сувише висока или ниска; затим, потиснута или неиспољена дубока жалост након губитка драге особе може да доведе до хроничног умора – онда када нисмо прежалили болан губитак. Поновно проживљавање осећања такође троши нашу енергију. Исте последице може да има и честа а неиспољена љутња, али и свакодневна досада и усамљеност. Учесталост је већа код старијих особа које су престале са радним односом. Такође, умор је један од симптома и најчешћег психичког поремећаја данашњице – депресије, која се често крије иза хроничне исцрпљености, екстремне летаргије и брзог умарања.

ЧУВАЈТЕ ЕНЕРГИЈУ

Не дозволите да се умор устали. Уместо тога, треба се погледати у огледало и запитати шта у вашем животу не ваља. Ако уз физички умор постоји и стална брига и узнемиреност, умор се неће уклонити док се не реше емоционални конфликти, док проблеми не ишчезну.

Свако сам мора да одреди шта му одузима енергију, а шта је даје. Бирајте задовољство уместо умора. Обавезе прилагодите свом ритму. Стручњаци кажу да је најлакше суочити се са непријатношћу и обавезама ујутру, јер тада имамо највише снаге и елана и најмање ометања. Мислите на задатак, а не на рокове. Направите више пауза током дана да се освежи концентрација. Уредите друштвени календар, радите мање, редовније спавајте и будите физички активни – добићете нове резерве енергије. Избегавајте напорне особе, негујте породичне ручкове, добронамерне разговоре. Кад осетите да вас снага напушта, приуштите себи одмор како не би дошло до општег колапса. Шетња смањује психички замор, а дневни и викенд одмори или душевно опуштање прави су мелем за акутни умор. Годишњи одмор нам је потребан да повратимо енергију радећи оно што нам током године недостаје. Он је важан да се осетимо слободни од свих притисака и дужности и због тога што нам омогућава нов поглед на старе проблеме и послове, и даје снагу да се лакше носимо са новим изазовима.

(Вечерње новости)

Ознаке: обавезе, стрес, умор