Прочитај ми чланак

ШТА СРБИ знају о Тити

0

Тито је међу највећим злочинцима над српским народом у историји. О њему и даље не знамо ништа, а и оно што мислимо да знамо је лаж до лажи и заблуда! Не знамо још ко је био, као да је сотона главом и брадом, из пакла изашао.

4

Тито је међу највећим злочинцима над српским народом у историји. О њему и даље не знамо ништа, а и оно што мислимо да знамо је лаж до лажи и заблуда! Не знамо још ко је био, као да је сотона главом и брадом, из пакла изашао. Али знамо шта је чинио и шта није радио током рата против фашизма и нацизма са Србима широм Југославије. Знамо и не знамо и шта је чинио и шта није чинио после рата и о томе смо потпуно подељени. Чини се да Тито још вампирује по Србији јер његов дух још влада над многима…

Све је чудно и под велом таме и тајне у његовом антисрпском животу: не знамо још тачно ни ко је, ни одакле је, ни како је дошао на чело Србства. Постоје истраживања и различите верзије – али још не знамо праву истину. Постојали су Срби издајници који су били његови блиски сарадници у историјском геноцидном злочину над Србима (Коча Поповић, Милован Ђилас, Владимир Дедијер, Влада Зечевић, Александар Ранковић, Јово Капичић и многи други) – али нико од њих се ни после његове смрти, а ни пре своје смрти, није усудио да прозбори истину о њему…

В. Дедијер је у својој великој књизи о Тити и историји НОБ рекао да још није време да се обелодани права истина о Тити, јер би она проузрокавала велике друштвене немире. Ако тада није било време, зашто није ни сада и када ће бити време да сазнамо истину о овом сотонином ученику. Јер, народ који не зна своју пршлост – не зна ни своју будућност!

Да почнемо о Тити – а време је за овакав почетак – преслишaвањем шта у основи знамо и шта не знамо о њему… О њему и даље или не знамо ништа, а и оно што знамо је лаж до лажи! Не знамо ко је, као да је сотона главом и брадом, из пакла изашао. Али знамо шта је чинио током рата против фашизма и нацизма са Србима широм Југославије.

А шта знамо, а правимо се да не знамо:

– знамо да је самовољно, подржан од владара из сенке, постао лажни генерелани секретар комуниста (Коминтерна га није поставила, нико га у комунистичкој организацији у Југославији није изабрао);

– знамо да је побио цвет српске социјал-демократије кад се устоличио као генсек и за време шпанске револуције, за време рата и после њега (нпр., и Лолу Рибара, поред М. Голубића, Горкића, Ж. Павловића, П. Милетића…);

– знамо да је још пре рата постигао споразуме са усташама и нацистима о сарадњи и о томе ко им је заједнички непријатељ);

– знамо да је прво дошао у Србију са основним циљем да већ формирани и започети устанак ЈВУО и Равногораца преузме и себи потчини);

– знамо да никада током рата није извршавао Стаљинове директиве о борбеним дејствима и сарадњи са ЈВУО (Стаљин је имао став и саопштио му га је више пута да је борба против нацизма важнија од социјалистичке револуције);

– знамо да је њему најважнији циљ био освајање власти у Србији, а не некаква социјалистичка револуција;

– знамо да у Србији није могао ништа да учини јер је народ био уз Равногорце и да је ту већ започео оружану борбу против ЈВУО и изазвао одмазду нациста са неколико масакра цивилног становништва;

– знамо да се повукао из Србије, у којој је била главнина снага и команда нациста, због ресурса и комуникација, јер је Србија у стратешко-тактичком смислу била за њих најбитнија;

– знамо да је Тито цео рат провео у дубокој и сигурној залеђини, да није водио значајнији рат против Немаца и да је активно сарађивао са усташама и нацистима (само је, ваљда, два пута извео договорене лажиране нападе на нацисте ради ефеката тзв. маршализације);

– знамо да је Москва током целог рата подржавала националисте партизане (ЈВУО и Равногорце) и да је Стаљин у Техерану говорио Рузвелту и Черчилу да Титу не треба много веровати;

– знамо да је Тито мимо инструкција Москве и Стаљина оснивао народноослободилачке одборе, искључујући сарадњу са ЈВУО у сваком смислу);

– знамо да је ЈВУО непрекидно током рата вршио диверзије на комуникацијама за југ и исток ради спречавања нацистичке логистике у нападу на Русију и овладавања ресурсима на Блиском истоку и Кавказу (Дража је био главни организатор и координатор широке диверзантске активности у целом региону и то му је Стаљин признавао);

– знамо да су Труман и Рузвелт ценили ЈВУО и Дражу као зачетника партизанског рата против нациста и кључну личност организације саботаже и онемогућавања ефикасног снабдевања и напредовања нациста према истоку и Русији;

– знамо да је Черчил од почетка имао симпатије према Титу и антипатије према Дражи под утицајем Ватикана и владара из сенке, помоћу којих је коначно успео да преобрати и остале савезнике;
– знамо да је ЈВУО почетком 1944. г. имао око 300.000 активних бораца против нацизма, а да је Тито имао само на папиру бригаде и дивизије, а од свега само Пролетерску бригаду као своју стајаћу војску која је углавном штитила њега…

Знамо, на крају, и то да су тзв. четничке кољачке тројке маскиране Титове формације које су тако покушавале да руше углед ЈВУО и окрећу народ против самог себе… Знамо да се у Првом светском рату борио против Срба у тзв. Вражјој дивизији, да је упрљао руке злочинима у Мачви, да је учествовао у биткама на Гучеву и Мачковом камену и да се истакао у тим борбама против Срба и био одликован за то.

Знамо да су битке на Неретви и на Сутјесци биле фарса, да се у њима борио искључиво против ЈВУО и да је после тих битака организовао покољ преко 10.000 српских младића око Миљевине, припадника ЈВУО. Знамо да је тактички и стратегијски сасвим непотребно организовао сремски фронт и да је на њему изгинула српска младост, иако је пораз Немаца већ био сасвим известан.

Знамо да је сасвим неосновано и у преком суду осудио мученика и хероја ђенерала Дражу, убио га и као псу затурио гробно место. Знамо да никада није ни покушао напад на логор Јасеновац и да га никада после рата није ни посетио. Знамо да је измештао српске привредне ресурсе изван Србије и тако слабио привредне капацитете Србије. Све знамо.

60 коментара “ШТА СРБИ знају о Тити

  1. Perun каже:

    SVE TITOVE ŽENE I DECA

    Reč je samo o ženama sa kojima je Tito imao decu ili bio u braku:

    1.Maruška Novakova, Čenkovo, Čehoslovačka 1912: bila je trudna,
    Broz nestao na dan venčanja.
    2.Liza Spuner, Plzen, Čehoslovačka, 1913: napustio je kada je zatrudnela.
    Sin Hans Spuner poginuo kao nemački vojnik na Kozari 1942/43. godine.
    3.Tereza Stacner, Beč – Zagreb, 1914: blizanci Gabrijela (umrla)
    i Paul rođeni 1915. godine.
    4.Ljuša Sedlovska, selo Korugovo, Rusija, 1915: sin Kiril rođen 1915.
    5.Ira Gligorjeva, oženio je 17. jula 1915. u Svjazansku, Rusija,
    sin Serjoža rođen 1915.
    6.Darija Andirelova, sin Josip rođen 1916,
    poginuo kao sovjetski oficir u Berlinu 1944.
    7.Nina i Svetlana Bazan, (bliznakinje), Sankt Peterburg, sin Vladimir rođen 1918.
    8.Zuhra Badahur, venčali se 18. marta 1918, sin Kadi rođen 1918.
    9.Pelagija Belousova, venčali se 19. juna 1919, sin Žarko, rođen 1920.
    10.Vida Kogej, sin Dimitrije, rođen 1935.
    11.Elza Gerlova, Moskva, sin Viktor, rođen 1937. godine
    12.Žana Kotije, sin Olivije, rođen 1938. u Parizu
    13.Zuhra Reuf, Anadolka, venčani u Parizu, sin Izet rođen 1938.
    14.Herta Has, sin Aleksandar Miša, rođen 1941. u Zagrebu
    15.Davorjanka Zdenka Paunović, sin Slaviša, rođen 1942. u Foči
    16.Jovanka Broz, venčani aprila 1950, kum Aleksandar Ranković

    1. Srele каже:

      Alal mu vera, smeker i po!
      Carli Shin je za njega obican smokljan.
      HAHAHAHAHAHAHAHAHA

      Da smo se mi Srbi na njega ugledaii, ne bi bilo bele kuge – srpskog neprijatelja broj 1

      Zato su se ugledali nasi neprijatelji shiptari.

    2. Аца Тодоровић каже:

      Е мој Среле, и таквог нечовека Срби воле. Па није ни чудо што смо нација у нестајању.

    3. Perun каже:

      Zahvaljujući gomili takvih kao što si ti,
      vladao je Srbima duže od cara Dušana.
      Tragično, tebi je do glupe zajebancije, jer očigledno nisi svestan kojih razmera je bila tragedija srbskog naroda pod brozom i njegovim čaušima, ( možda ti je i svejedno, ili te čak raduje).
      -Da li smemo i imamo li pravo da zbog stanja posle konsolidacije i stabilizacije tadašnje FNRJ , i skromnog uspeha SFRJ zaboravimo šta se desilo Srpskom narodu pod komunističkom diktaturom prvih nekoliko godina posle rata……???
      ovo su par strašnih primera :
      ———–
      – „Ми се у Србији морамо понашати као у земљи коју смо окупирали“ Ј. Б. Тито десет дана по заузимању Београда

      – „Србија нема чему да се нада. За њу неће бити милости“,
      рекао је Ј. Б. Тито у говору на Бањици новембра месеца.

      -„Премного вас је остало у животу, али још имамо времена да ту грешку исправимо“
      Слободан Пенезић Крцун, прва изјава у ослобођеном Београду.

      – „Србији није довољно пуштено крви“,
      рекао је Милован Ђилас у првој изјави из „ослобођеног“ Београда.

      -Diktaturom i terorom sprečavana je bilo kakva pomena SRPSKIH ŽRTAVA.

    4. Srele каже:

      Pa ima neke slicnosti izmedju cara Dusana i Tita.
      Za vrme cara Dusana i Tita Srbija je bila teritorijalno
      najeca, za vreme Dusana ipak veca.
      Smrcu i jednog i drugog, Srbija dozivljava katastrofu!

      Prijatelju, mi Srbi ne umemo da upravljamo drzavom,
      jer je odmah opljackamo.
      Vidi na sta ovo sad lici.

    5. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Не умете да управљате својом државом јер вам се цео мозак налази у малом главићу који вам се клати међу ногама, а горња шупља лејка вам служи за клопу и буљење у телевизоре да вам не промакне гола пичка која севне у Фарми и Паровима…

    6. Комесар I Тимочког батаљона каже:

      А зашта твоји служи?

  2. Perun каже:

    Sinovi i unuci TITOVIH PERJANICA
    su nastavili uništavanje Srpskog Naroda

    Tek kada titovе ostatkе pošaljemo hrvatima, habzburzima, ili ……. ?
    a današnju kuću SMEĆA prеtvorimo u Muzеj žrtava komunističkog tеrora,
    moći će mo reći da smo se oslobodili crvene kuge.

    U toku jе borba na život i smrt izmеđu titoizma, koji ima za cilj ukidanjе poslеdnjih ostataka organizovanе nacijе i državе u Srba, kao načina povratka sеbi,
    rеdеfinisanju sopstvеnog idеntitеta i učvršćivanju jеdinstva nacijе i državе.

    Ko misli da jе Broz mrtav, komunizam davno pao, a titoizam prеvaziđеni nеprijatеlj iz prošlosti, taj nikada nijе razumеo istinsku prirodu titoizma kao fanatičnе sеktе ispunjеnе mržnjom prеma svеmu što jе srpsko.
    Članovi ovе sеktaškе duhovnе formacijе danas živе i nеumorno radе u našoj politici, službama bеzbеdnosti, mеdijima, kulturi, umеtnosti, еkonomiji…
    Kao deo drzavnog sistema i nekih novih
    „liberalnih“ eu-rob-skih partija i ne vladinih organizacija.

    1. Комесар I Тимочког батаљона каже:

      У Русији, Белорусији, Новорусији… нигде нема музеја жртава комунистичког терора, тако да га неће бити ни у Србији, јер као прво немамо Музеј жртава фашистичког терора, један свеобухватни. А данас се комунизму противе управо капиталисти, либерали и остала проевропска багра, па ме не би чудило да таква иницијатива за мизеј жртава комунистичког терора потекне баш од таквих.

      Такође, докле год проблеме будете тражили у историји, а не у тренутном времену, народ неће живети боље, и увек ће жалити за оним временом када је живео доборо, достојно човека. А ви народу нећете донети бољи живот разрачунавањем са историјом, споменицима и духовима, већ са актуелним народним непријатељима који нима свима отежавају живот ван граница Србије, јеббли вас и Тито и украјинске праксе…

    2. nepodoban komentar каже:

      Pa upravo ti kapitalisti, liberali i ostala proevropska bagra su potomci tih komunista Srboubica. Zar bi oni dopustili da se otkrije istina o njihovim precima i zločinima protiv Srbskog naroda?

    3. Комесар I Тимочког батаљона каже:

      Има ту потомака и предратних капиталиста и монархиста који су одувек били за запад…

  3. Perun каже:

    Teror u srpskim selima za vreme obaveznih otkupa posle 1945. godine

    DRUŽE TITO GDE JE NAŠE ŽITO

    Seljaci u Srbiji, po završetku drugog svetskog rata živeli su gore nego pre njegovog početka. Jeli su otprilike istu količinu hleba, ali manje mesa i masnoće. Bili su lošije odeveni, a u nekim krajevima, zbog posledica ratnih razaranja imali su lošije stambene uslove. A onda je usledilo „partijsko osvajanje sela“.
    Masovni teror, maltretiranja i hapšenja domaćina samo zato što nisu imali da predaju državi onoliko poljoprivrednih proizvoda koliko je ona tražila od njih.
    Lokalni aktivisti ( VEĆINOM lička hercegovačka i crnogorska bagra) batinali su nedužne ljude, udarali im glave u zid, čupali brkove, terali ih da satima goli stoje na kiši i snegu… a potom su seljaci osuđivani na višegodišnje robije, prisilan rad i konfiskovanje celokupne imovine.
    Samo u prvoj polovini 1951. godine kroz KPD „Zabela“
    prošlo je 86 000 „žitara“ Seljaka.

    Piše:dr Momčilo Pavlović

    1. Комесар I Тимочког батаљона каже:

      Моји родитељи су пореклом из поцерине и сврљишког краја и њихови родитељи нису доживели поменути терор, из простог разлога што нису имали много, а таквих што нису имали много, по србији чинило је онако одока 75% становништва…

    2. nepodoban komentar каже:

      Svaka čast na komentarima. Potomci te crnogorske i hercegovačke bagre su i danas na vlasti u Srbiji i nastavljaju svoju borbu i mržnju protiv Srba i Srbije. Kako se zove knjiga dr. Momčila Pavlovića i ko je izdao? Hvala!

    3. Perun каже:

      Ne znam da li postoji knjiga, moj izvor je bio ovaj članak.

      http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1998/03/article-09.html

  4. Šojić каже:

    Belosvetska…FUKARA !!!

  5. Perun каже:

    Sudbina Srba i Srbije određena je 1928. godine u Drezdenu

    Šta se to dogodilo u Drezdenu, od 3. do 15. novembra 1928. godine
    na Četvrtom kongresu KPJ?

    KPJ označila je srpsku buržoaziju i vojsku Monarhije kao svog glavnog neprijatelja, podvlačeći da se borba mora preneti u samu Srbiju, kao bazu hegemonističkog režima, a da ta borba mora da započne priznavanjem otcepljenja etničkim zajednicama koje to žele i oružanim ustankom, odnosno izazivanjem oružane pobune u zemlji, njenim rasturanjem i stvaranjem novih država na ruševinama Kraljevine SHS.
    To se vrlo precizno navodi u dokumentu Kongresa, nazvanom
    „Rezolucija o privrednom i političkom položaju“,
    gde stoji da će se KPJ boriti za uspostavu:
    nezavisne Hrvatske,
    nezavisne Crne Gore,
    nezavisne Makedonije
    i nezavisne Slovenije,
    dok će mađarskoj manjini u Vojvodini dati pravo na otcepljenje.
    Posebna pažnja posvećena je „albanskom pitanju“ za koje su delegati Četvrtog kongresa KPJ rekli da je suštinsko.
    Konstatuje se da je posle Prvog svetskog rata jedna trećina sveukupnog albanskog stanovništva pala pod vladavinu ugnjetačkog režima velikosrpske buržoazije i
    naglašava da je oslobođenje tog naroda od srpske okupacije
    moguće samo kroz sveopšti ustanak.

    1. Perun каже:

      II deo
      „Velika Albanija“
      U ovom smislu jugokomunisti su te 1928. godine pozvali „Kosovski komitet“ da se digne protiv srpske okupacije, kao i radničku klasu na tom prostoru Balkana da ustanak podrži i pomogne kako bi se spojio ugnjeteni i raskomadani albanski narod i stvorio svoju nezavisnu i ujedinjenu Albaniju. Skrećem pažnju na ovo „ujedinjenu“, pošto se radi o pozivu na stvaranje „velike Albanije“, ovoga što danas imamo; Albanija, Kosovo i zapadna Makedonija, prostor nastanjen isključivo Šiptarima, na kojem samo formalno postoje granice. U praksi je to jedinstven teritorij i preostaje samo njegovo proglašenje za jednu državu, sa delom Crne Gore u njoj, što je najavio i Adem Demaći.

      E sada dolazimo do „Akcionog programa“ najvažnijeg dokumenta Četvrtog kongresa KPJ koji izaziva jezu i osam decenija posle tog za Jugoslaviju i Srbe sudbonosnog događaja. U njemu se naglašava da u tim danima samo KPJ pomaže borbu potlačenih naroda za oslobađanje od velikosrpske okupacije, ali da to jugo-komuniste neće omesti, ni demoralisati.
      Komunisti u spomenutom dokumentu otvoreno pozivaju sve nacionalno-revolucionarne organizacije u Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori, Kosovu i VMRO u Makedoniji, na „progon srpskih okupatora, srpskih trupa, činovnika i žandarma, kao i srpskih četnika iz Hrvatske, Slovenije, Dalmacije, Vojvodine, Bosne, Crne Gore, Makedonije i sa Kosova“. Na kraju dokumenta komunisti pozivaju sve potlačene narode, nesrbe, da odbiju služenje vojnog roka izvan svog zavičaja.
      Neverovatno koliko sve ovo podseća na 1991. godinu. Tuđman, Kučan i Alija delovali su doslovno po uputstvima iz Drezdena.

    2. matrix2016 каже:

      Sve što si naveo je manje više tačno. Ali je i tačno da su SRBI (tačnije srpski komunisti) STVORILI TITA. A to govori da u našem narodu postoji neka opasna falinka.
      A to što si naveo da je imao mnogo žena… Mislim da mu to nije mana. To je u svakom slučaju bolje nego što danas imamo pedera na čelu države!

    3. Херцеговина каже:

      Нису Срби створили тиита, но Руси.
      Оно што Русија каже, за СРбе је АМИН!!
      Ма шта ви причали, да су Руси остали монархисти и за вријеме 2.свјетског подржали Дражу Михаиловића, НИКАД комунисти не би освојили власт 1945!!!

    4. моћни Ђоле Јанговић каже:

      И нису „Руси“ него Совјети!
      Погледај само данашњу Русију колико нас штити иако нам је и то мало?!
      Да нема данашње Русије и Путина, односно да је остао Совјетски савез, нас не би било још од 1992.

    5. Херцеговина каже:

      Оооо ђулага, ш,а има??
      Добро знаш на шта мислих. Ко је онда од устаника у Ерцеговини, мислим обичног сељака, и знао за неки Совјетски савез (осим оних у кпј)?
      Слажем се за данашњу Русију.

    6. Комесар I Тимочког батаљона каже:

      Питање, где су докази, извори за све тврдње и вас и овог што је пустио чланак?

Коментари су затворени.