Прочитај ми чланакТито је међу највећим злочинцима над српским народом у историји. О њему и даље не знамо ништа, а и оно што мислимо да знамо је лаж до лажи и заблуда! Не знамо још ко је био, као да је сотона главом и брадом, из пакла изашао.
Тито је међу највећим злочинцима над српским народом у историји. О њему и даље не знамо ништа, а и оно што мислимо да знамо је лаж до лажи и заблуда! Не знамо још ко је био, као да је сотона главом и брадом, из пакла изашао. Али знамо шта је чинио и шта није радио током рата против фашизма и нацизма са Србима широм Југославије. Знамо и не знамо и шта је чинио и шта није чинио после рата и о томе смо потпуно подељени. Чини се да Тито још вампирује по Србији јер његов дух још влада над многима…
Све је чудно и под велом таме и тајне у његовом антисрпском животу: не знамо још тачно ни ко је, ни одакле је, ни како је дошао на чело Србства. Постоје истраживања и различите верзије – али још не знамо праву истину. Постојали су Срби издајници који су били његови блиски сарадници у историјском геноцидном злочину над Србима (Коча Поповић, Милован Ђилас, Владимир Дедијер, Влада Зечевић, Александар Ранковић, Јово Капичић и многи други) – али нико од њих се ни после његове смрти, а ни пре своје смрти, није усудио да прозбори истину о њему…
В. Дедијер је у својој великој књизи о Тити и историји НОБ рекао да још није време да се обелодани права истина о Тити, јер би она проузрокавала велике друштвене немире. Ако тада није било време, зашто није ни сада и када ће бити време да сазнамо истину о овом сотонином ученику. Јер, народ који не зна своју пршлост – не зна ни своју будућност!
Да почнемо о Тити – а време је за овакав почетак – преслишaвањем шта у основи знамо и шта не знамо о њему… О њему и даље или не знамо ништа, а и оно што знамо је лаж до лажи! Не знамо ко је, као да је сотона главом и брадом, из пакла изашао. Али знамо шта је чинио током рата против фашизма и нацизма са Србима широм Југославије.
А шта знамо, а правимо се да не знамо:
– знамо да је самовољно, подржан од владара из сенке, постао лажни генерелани секретар комуниста (Коминтерна га није поставила, нико га у комунистичкој организацији у Југославији није изабрао);
– знамо да је побио цвет српске социјал-демократије кад се устоличио као генсек и за време шпанске револуције, за време рата и после њега (нпр., и Лолу Рибара, поред М. Голубића, Горкића, Ж. Павловића, П. Милетића…);
– знамо да је још пре рата постигао споразуме са усташама и нацистима о сарадњи и о томе ко им је заједнички непријатељ);
– знамо да је прво дошао у Србију са основним циљем да већ формирани и започети устанак ЈВУО и Равногораца преузме и себи потчини);
– знамо да никада током рата није извршавао Стаљинове директиве о борбеним дејствима и сарадњи са ЈВУО (Стаљин је имао став и саопштио му га је више пута да је борба против нацизма важнија од социјалистичке револуције);
– знамо да је њему најважнији циљ био освајање власти у Србији, а не некаква социјалистичка револуција;
– знамо да у Србији није могао ништа да учини јер је народ био уз Равногорце и да је ту већ започео оружану борбу против ЈВУО и изазвао одмазду нациста са неколико масакра цивилног становништва;
– знамо да се повукао из Србије, у којој је била главнина снага и команда нациста, због ресурса и комуникација, јер је Србија у стратешко-тактичком смислу била за њих најбитнија;
– знамо да је Тито цео рат провео у дубокој и сигурној залеђини, да није водио значајнији рат против Немаца и да је активно сарађивао са усташама и нацистима (само је, ваљда, два пута извео договорене лажиране нападе на нацисте ради ефеката тзв. маршализације);
– знамо да је Москва током целог рата подржавала националисте партизане (ЈВУО и Равногорце) и да је Стаљин у Техерану говорио Рузвелту и Черчилу да Титу не треба много веровати;
– знамо да је Тито мимо инструкција Москве и Стаљина оснивао народноослободилачке одборе, искључујући сарадњу са ЈВУО у сваком смислу);
– знамо да је ЈВУО непрекидно током рата вршио диверзије на комуникацијама за југ и исток ради спречавања нацистичке логистике у нападу на Русију и овладавања ресурсима на Блиском истоку и Кавказу (Дража је био главни организатор и координатор широке диверзантске активности у целом региону и то му је Стаљин признавао);
– знамо да су Труман и Рузвелт ценили ЈВУО и Дражу као зачетника партизанског рата против нациста и кључну личност организације саботаже и онемогућавања ефикасног снабдевања и напредовања нациста према истоку и Русији;
– знамо да је Черчил од почетка имао симпатије према Титу и антипатије према Дражи под утицајем Ватикана и владара из сенке, помоћу којих је коначно успео да преобрати и остале савезнике;
– знамо да је ЈВУО почетком 1944. г. имао око 300.000 активних бораца против нацизма, а да је Тито имао само на папиру бригаде и дивизије, а од свега само Пролетерску бригаду као своју стајаћу војску која је углавном штитила њега…
Знамо, на крају, и то да су тзв. четничке кољачке тројке маскиране Титове формације које су тако покушавале да руше углед ЈВУО и окрећу народ против самог себе… Знамо да се у Првом светском рату борио против Срба у тзв. Вражјој дивизији, да је упрљао руке злочинима у Мачви, да је учествовао у биткама на Гучеву и Мачковом камену и да се истакао у тим борбама против Срба и био одликован за то.
Знамо да су битке на Неретви и на Сутјесци биле фарса, да се у њима борио искључиво против ЈВУО и да је после тих битака организовао покољ преко 10.000 српских младића око Миљевине, припадника ЈВУО. Знамо да је тактички и стратегијски сасвим непотребно организовао сремски фронт и да је на њему изгинула српска младост, иако је пораз Немаца већ био сасвим известан.
Знамо да је сасвим неосновано и у преком суду осудио мученика и хероја ђенерала Дражу, убио га и као псу затурио гробно место. Знамо да никада није ни покушао напад на логор Јасеновац и да га никада после рата није ни посетио. Знамо да је измештао српске привредне ресурсе изван Србије и тако слабио привредне капацитете Србије. Све знамо.
