Прочитај ми чланакСирија није признала једнострано проглашење независности Косова и Метохије. Сирија је гласала против пријема Косова у Унеско 2015. године. Најмање што Србија може да учини за њу у овом тренутку је да се побрине да од зла које прети целом свету не страда још неко невино дете. И да не дозволи да други о томе одлучују.
Пре него што је Министарство одбране Руске Федерације најавило да је Србија спремна да се придружи међународној коалицији за деминирање у Сирији, почели су притисци Запада на нашу земљу због евентуалног учешћа у тој — хуманитарној операцији.
© Sputnik/ Илья Питалев
Поједини медији спекулишу да је управо ова тема разлог недавног сукоба министра одбране Србије Александра Вулина и америчког амбасадора у Србији Кајла Скота.
Наиме, америчка администрација замера Војсци Србије слање трупа у Сирију под окриљем Русије, јер је војска САД, како кажу, последњих месеци издвојила знатна финансијска средства за школовање и обуку наших деминера.
Медији наводе да САД чак размишљају да преиспитају одлазак наших војника у САД на обуку, „ако ће ти исти војници завршити на светским жариштима — у акцијама са руским војницима“.
Бивши амбасадор СР Југославије при УН Владислав Јовановић није изненађен оваквом реакцијом САД на слање наших војника у Сирију под окриљем Русије. Он каже да не треба заборавити да се ради о хуманитарној потреби да се заштите цивили, деца, све жртве рата у Сирији од погибије услед експлозија, залуталих или остављених граната и других направа. Америка то добро зна, али има другачије циљеве, ако може, она ће јаче да стегне Србију и спречи је да буде господар својих одлука, каже Јовановић.
„Америчка осетљивост није уопште мотивисана хуманитарним разлозима, него геополитичким. Она би хтела, или бар настоји, да преко обуке српских деминера учини и неку врсту присвајања Србије за своје геополитичко виђење. То је нешто што излази из оквира понуде и помоћи коју су дали. То је један од облика борбе Америке на Балкану инспирисан искључивим, хитним, геополитичким потребама у односу на Русију. Све друго је магла која не може никога да разувери“, каже Јовановић.
Он додаје да је јасно да постоји континуитет у настојања Америке да ограничи слободу Србије у одлучивању о односима са другим земљама, не само са Русијом. Саговорник Спутњика не верује да ће САД успети у својој намери, али додаје да би најбоље било да се акција деминирања одвија под окриљем Уједињених нација, јер оне због тога и постоје.
„Али пошто УН очигледно не делују у том правцу, а лако је претпоставити и због чега, вероватно због утицаја САД да се оне кроз то не солидаришу са хуманитарном акцијом Русије и неких других земаља. Али у одсуству УН на том плану свака друга активност у истом правцу коју чини било која друга земља је нешто што је само по себи позитивно, што треба поздравити, а не подводити под сумњу и етикетирати другим намерама“, закључује Јовановић.
Да ли ће Србија заиста послати деминере у Сирију?
Ово питање последњих дана често је постављано министру одбране Александру Вулину. Међутим, одлука о ангажовању припадника војске у мисијама, до сада искључиво под вођством УН и ЕУ, доноси се по јасно утврђеним процедурама, у складу са законима наше државе, тако да о слању деминера у Сирију не може да одлучује министар одбране, па ни врховни командант, председник републике, већ Народна скупштина Републике Србије.
Иначе, Међународна коалиција за деминирање у Сирији још није званично формирана. Русија је предлог да учествује у овој хуманитарној операцији, осим Србији, упутила и министарствима одбране Ирана, Египта, Турске, Уједињених Арапских Емирата и Јерменије, која је спремна да пошаље своје стручњаке. Како Спутњик сазнаје, постоји могућност да у деминирању Сирије по ослобађању од ДАЕШ-а учествују чак и стручњаци из Кине.
Руска војска и сиријске колеге већ раде на деминирању девастиране земље. Дневно деактивирају чак хиљаду и по мина и других убојитих средстава. Кажу да је до сада уништено 95 хиљада мина, али да нико са сигурношћу не може да каже колико их још има, јер је реч о стотинама хиљада експлозивних направа које су поставили терористи. Дакле, Сирији је потребна помоћ.
Они који покушавају да кроје светску политику заборављају да су Србија и Сирија пријатељске земље, дипломатски односи успостављени су давне 1946. године. Контакти на највишем нивоу трајали су и током најжешћих сукоба с терористима у тој земљи, а Република Србија је за то време преузела бригу о младим Сиријцима који студирају у нашој земљи.
Зато је вест из руског министарства одбране, да је Србија спремна да пошаље деминере у Сирију, с одушевљењем примљена у Унији студената из Сирије у нашој земљи. Председник удружења Ламак Кудер за Спутњик каже да би слање деминера био добар корак ка даљем унапређењу сарадње, јер се у невољи препознају пријатељи.
„Србија је до сада пружила велику помоћ Сирији када су у питању избеглице, а не треба заборавити ни да нам је послала хуманитарну помоћ, такође захваљујући Русији. Искуство Србије у уклањању заосталих мина и бомби било би драгоцено, с обзиром на то да се Србија и сама суочила са таквим проблемом после бомбардовања НАТО-а“, каже Кудер.
Сирија није признала једнострано проглашење независности Косова и Метохије. Сирија је гласала против пријема Косова у Унеско 2015. године. Најмање што Србија може да учини за њу у овом тренутку је да се побрине да од зла које прети целом свету не страда још неко невино дете. И да не дозволи да други о томе одлучују.
