Изјава председника Здраве Србије Милана Стаматовића, којом подржава став Светог архијерејског сабора Српске православне цркве (СПЦ) да се, ни по коју цену, не сме довести у питање пуни суверенитет и интегритет Србије на Косову и Метохији (КиМ).
Здрава Србија (ЗС) безрезервно подржава став Светог архијерејског сабора Српске православне цркве (СПЦ) да се, ни по коју цену, не сме довести у питање пуни суверенитет и интегритет Србије на Косову и Метохији (КиМ), гарантован Уставом Србије и Резолуцијом 1244 СБ УН, као и да КиМ не може бити само политичко питање за чије решавање монопол имају искључиво државни органи – изјавио је први човек ЗС Милан Стаматовић, позивајући СПЦ да, у том смислу, повуче и први конкретан корак и, следећу, јубиларну, 800. годишњицу своје аутокефалности, обележи у свом завичају, враћајући седиште наше цркве трајно у храмове Пећке патријаршије, где је права адреса СПЦ још од 1253. године.

– Сабор СПЦ је својим саопштењем тотално оголио закулисне планове премијерке и самопроглашене „потомкиња“ Немањића која, великодушно, каже да за њу, поводом КиМ, нема никаквих црвених линија, али и дојучерашњег „Лава“ Вучића који се, путем ружичасте ТВ тровачнице, чак из Хелсинкија, опета свађа са једино могућим, бескомпромисним ставом Цркве, али и готово свих грађана Србије. И све то чини човек, на несрећу и председник Србије, који безобзирно организује медијски линч против епископа рашко-призренског, игумана дечанског и свештенства и монаштва косовскометохијског, а митрополиту црногорско-приморском и егзарху пећком прети српским тужилаштвом – рекао је Стаматовић.
Први човек је и апеловао на Вучића да, бар једном, послуша мудрије и, национално и државотворно, одговорније од себе, а то су, свакако, највиши црквени великодостојници.
Милан Стаматовић, у својој изјави на крају и упозорава, да је Вучић, по функцији, обавезан да чује став Сабора да СПЦ, од 2007. године, никада није била званично позвана да изнесе своје сугестије поводом заштите наших светиња, свештенства, монаштва и верног народа на КиМ, као и да, уместо на тражењу што бржег споразума са Приштином, мора да се посвети изградњи јединствене државне и националне платформе у чијој би припреми учествовали релевантни чиниоци нашег друштва.







