Изјава Милана Стаматовића, председника Иницијативног одбора Здравe Србијe, поводом протеста малинара широм Србије због ниске откупне цене тог воћа.
– Уместо да држава подстиче производњу малине, заустави неконтролисан увоз и обезбеди праведније услове за пласман целокупног рода на тржиште Европске уније и Русије, она упорно уништава домаћу пољопривредну производњу и препушта је самовољи појединих власника хладњача и препродаваца који диктирају срамну цену малине која је најнижа у последњих 30 година – изјавио је, поводом протеста малинара широм Србије због ниске откупне цене тог воћа, председник Иницијативног одбора Здраве Србије (ЗС) Милан Стаматовић позивајући будућу председницу Владе и њеног шефа Вучића да лично и хитно, пре него што пуна сезона бербе крене, реше овај проблем.

Тим пре зато што „председник опште праксе“ Вучић, малтене, јавно сеири да се, при избору мандатара за састав нове владе, „храбро одупро“ једино „притисцима“ Москве и огромне већине грађана Србије, рачунајући и напредњачке гласаче“ – тврди Стаматовић.
– Под сумњивим изговором да се смањила цена малине на иностраном тржишту и да имају залихе малина од прошлогодишње бербе, монополско понашање откупљивача потпомогнутих пљачкашким режимом доводи наше пољопривреднике до просјачког штапа, иако смо по квалитету малине у самом светском врху – каже Стаматовић и појашњава да је главни разлог за обарање цене и обуставу извоза малине тај што су српски парадржавни шверцери по ниској цени увозили неквалитетне малине из Пољске, мешали их са нашим и продавали те исте малине као српски производ по знатно већим ценама, што је изазвало незадовољство страних купаца.
Све приче да је у питању цена, мала потражња и да наше малине не вреде више од 120 динара по килограму, падају у воду ако се зна да Србија производи врхунске малине који задовољавају стандарде најзахтевнијих купаца и да су веома тражене – истиче Милан Стаматовић и напомиње да је удруживање произвођача и заједнички наступ на тржишту братске Русије једино решење које ће српским малинарима помоћи да се ослободе уцењивачког односа државе и откупљивача и прилика да од извоза зараде, не само за покривање основних трошкова већ и да унапреде сопствену производњу и обезбеде услове за нормалан живот.







