Прочитај ми чланакПоглавље 30 предвиђа да Србија своју економску политику мора да усклади са ЕУ, а то значи да ће по његовом затварању морати не само да се одрекне бесцаринског трговинског споразума с Русијом него и да се прикључи економским санкцијама Брисела Москви.
Ентузијазам званичника због отварања поглавља која Србију приближавају ЕУ вероватно нас неће красити када на ред дође и затварање онога заведеног под бројем 30, које је посвећено економским односима са иностранством.
Пре ће бити да ће оно представљати горку пилулу коју ћемо морати да прогутамо на том путу ка ЕУ који, како нам се стално сервира, нема алтернативу.
Рачуница је, на први поглед, јер други нам није предочен ако га уопште и има, проста. Сада имамо споразуме о слободној трговини са Русијом, ЕУ, Турском, Белорусијом, Казахстаном, ЦЕФТ-ом, а ускоро је требало да почну разговори о споразуму са Евроазијском унијом, тржиштем од 200 милиона становника. Уместо свега тога остаће нам само онај са Европском унијом који смо, дакле, имали и без уласка у ЕУ.
Јер затварање Поглавља 30 подразумева, како је то недвосмислено објаснила в. д. помоћника министра трговине, туризма и телекомуникација Оливера Јоцић, да ће споразуми о слободној трговини које смо потписали са државама са којима ЕУ нема уговорни однос, бити отказани.
„Јасно је да ће ови споразуми бити отказани, биће неког губитка у смислу приступа тржиштима са овим земљама са којима тренутно имамо потписане споразуме о слободној трговини. Ту пре свега мислим на Русију, Белорусију и Казахстан, јер са њима Европска унија није у уговорном односу“, прецизирала је Јоцићева.
Шта, заправо, Србија добија, а колики је тај „неки губитак“, како рече Јоцићева, и какве ће последице по српску привреду имати затварање Поглавља 30?
Професор Београдске банкарске академије др Божо Драшковић за Спутњик каже да, нажалост, нико није направио економску рачуницу шта се развојно добија са уласком у ЕУ, шта се добија добром сарадњом са ЕУ, а шта се уласком у њу губи на дуги рок.
„Када погледате економску политику која се води, фискалну политику, политику цена, субвенција, монетарну политику, видите да се та политика из Брисела води по концентричним круговима — у интересу моћнијих и ван интереса мање моћних чланица ЕУ“, каже Драшковић.
Он напомиње да је излазак Британије из ЕУ својеврсан сигнал и да зато све треба пажљиво сагледати. Србија, која је у чекаоници, а питање је колико ће то трајати, до 2025. или 2030. године, пре свега треба, сматра он, да води рачуна о својим интересима, а не о интересима ЕУ.
„Ваља имати у виду да сама ЕУ има различите групе утицаја због својих економских интереса, за шта је најбољи пример гасовод ’Северни ток‘. Тамо где постоје економски интереси развијених земаља у ЕУ, онда се не поставља питање економске сарадње са Русијом. Али када се постави питање ’Јужног тока‘, онда се слабији нађу у позицији да се на њима принцип истерује“, илустровао је Драшковић.
Зато он сматра да Србија треба да води рачуна о свом економском интересу и сарадњи са Русијом и са земљама Евроазијске уније све док не уђе у ЕУ.
И не мора, по мишљењу овог економисте, да затвара поглавље пре уласка у ЕУ ако то није од њеног економског интереса.
„Србија треба да преговара са ЕУ што дуже. Када је реч о економским интересима то треба радити корак по корак, јер нам нико то што изгубимо неће поклонити, ни из фонда ЕУ, нормално ни из Русије и Кине. Нико никоме не поклања новац“, закључио је Драшковић за Спутњик.
И аналитичар Форума економиста Борислав Боровић указује да нисмо извели рачуницу колико добијамо и губимо уласком у ЕУ.
„Србија је једна од ретких земаља, ако није и једина која није урадила кост-бенефит анализу уласка у ЕУ, анализу трошкова и добити и ризика који би улазак у ЕУ донео“, истиче овај економиста.
Он посебно указује на важност Поглавља 30 јер је оно једно од ретких, ако не и једино, које не предвиђа транзициони период, односно неко прелазно време до примене.
„Значи, после затварања поглавља оно се одмах примењује, а то значи да Србија неће моћи да има билатералне или бесцаринске уговоре са трећим земљама са којима такве уговоре нема ЕУ, а то, практично, значи одрицање од економског суверенитета када су у питању одлуке везане за трговину“, наводи Боровић.
Он подсећа и на значајан податак, на који се не указује, да Поглавље 30 предвиђа да Србија своју економску политику мора да усклади са ЕУ.
„Бојим се да ће то значити да ће после завршетка преговора о Поглављу 30 Србија морати да се прикључи економским санкцијама које је ЕУ увела Русији“, истиче Боровић.
Србија, сматра он, то неће моћи да избегне, као што су све земље које су преговарале о уласку у ЕУ морале да јој прилагоде своју укупну економску политику.
Уз то, аналитичар Форума економиста упућује на још један, не мање битан моменат. Србија ће морати да се припреми за примену уговора са свим трећим земљама са којима је ЕУ склопила уговоре. Тако ће, објашњава он, ако буде одблокиран Трансатлантски уговор са САД, морати да га примењује. Он то сматра лошим по Србију, која није спремна да га примени јер је скројен тако да је на страни јачег.
„После овога очигледно ћемо изгубити бенефите које Србија има на том великом руском и евроазијском тржишту“, закључио је Боровић за Спутњик.
Професор Леонид Вардомски са Института за економију Руске академије наука, као и Боровић, подвлачи да, за разлику од чланства у Евроазијској економској унији (ЕЕУ), чланство у ЕУ подразумева усклађивање спољне политике, укључујући и економску политику.
„Када је реч о Поглављу 30, претпостављам да су Срби свесни шта их очекује у ЕУ и спремни на овакве захтеве“, каже Вардомски.
Он је скептичан када се ради о томе да би Брисел Београду, ако то затражи, одобрио посебне услове, односно сачувао посебне економске односе са Москвом и Евроазијском унијом до краја преговора о чланству у ЕУ.
Уз оцену да би договор о слободној трговини са ЕЕУ обезбедио Србији поједностављени приступ на велико тржиште земаља које чине тај савез, професор Института за економију Русије академије наука, такође сматра да ЕЕУ земље имају много већу слободу у погледу одлучивања о производима за заједничко бесцаринско тржиште него што је то у случају са ЕУ.
„Не знам да ли би ЕУ уопште опстала без ове координације, усклађивања и ригорозних правила — у том смислу ЕУ на неки начин личи на СССР. У сваком случају, одлука о европској интеграцији је суверена одлука Србије, коју ми поштујемо“, закључио је Вардомски за Спутњик.
