(Фото: АП – Дарко Војиновић)

БЕОГРАД – Родитељи у Србији убудуће неће моћи да батинама васпитавају своју децу, уз стари мото „батина је из раја изашла“, не само због поштовања достојанства детета, већ и васпитања љубављу које доприноси смањењу вршњачког насиља које је последњих година веома изражено код наше деце.

Наиме Нацрт Грађанског законика (ГЗ), који ће бити на јавној расправи до јула идуће године, предвиђа забрану физичког кажњавања и занемаривања деце, али не искључује могућност да дете због несташлука у одређеним ситуацијама може да добије родитељску „ћушку“.

Србија је забрану злостављања и занемаривања детета преузела потписивањем Конвенције Уједињених нација о правима детета, али ми нисмо били једина земља која је одредбу о забрани злостављања и занемаривања схватила тако да она не подразумева забрану сваког физичког кажњавања, него само оних облика физичког кажнавања, који имају теже последице по дете, указала је члан Комисије за израду ГЗ Оливера Цвејић Јанчић.

„Због тога је Комитет за права детета интервенисао и 2006. дао општи коментар у коме је недвосмислено изразио став да је – физичко кажњавање детета, лош начин васпитавања детета, и да родитељи треба да се оријентишу на усвајање позитивних метода васпитања које ће омогућити сваком детету да развија своје склоности и способности“, указала је Цвејић Јанчић.

На тај начин ће, како је напоменула, остати много мање простора и за незадовољство деце и да се деца кажњавају.

Комитет за права детета, који се бави контролом спровођења Конвенције такође је, према речима Цвејић Јанчић, рекао да „забрана физичког кажњавања не подразумева да се привремено, једнократно, у одређеној ситуацији када је потребно реаговати ради заштите интереса детета и добробити, примени једна ћушка или батина, али је навео да апсолутно није допуштено применити физичко кажњавање детета у било ком облику“.

То, како је указала, значи да физичко кажњавање није дозвољено као метод васпитања детета, или контролисања детета, односно као редовна мера којом родитељи желе да васпитају дете.

Забраном физичког кажњавања и занемаривања детета и Комисија за израду ГЗ тежи успостављању стандарда васпитавања деце љубављу и посвећеношћу, што не подразумева да дете треба размазити или удовољавати сваком његовом хиру.

Међутим, како је у нашем друштву степен толеранције насиља врло висок, писци Нацрта ГЗ сматрали су да треба изричито предвидети забрану физичког кажњавања деце, јер би некоме могло да се „учини да батине нису понижавајуће за дете и да се тиме не вређа његово људско достојанство“, рекла је Цвејић Јанчић која је и професор на Правном факултету у Новом Саду.

Она је подсетила да је у нашој земљи последњих деценија и година било превише насиља и готово свакодневно читамо новинске текстове о несхватљивом насиљу у друштву, а није занемарљива ни појава вршњачког насиља које се испољава чак код деце предшколског узраста.

„Овим предлогом смо желели да уведемо нове стандарде понашања у породици – без насиља, према којима би дете прво у својој породици било васпитавано тако да је насиље недопустиво и да не треба да га примењују ни родитељи према својој деци, ни деца даље према својим вршњацима и осталима, указала је Цвејић Јанчић.

Писци Нацрта ГЗ сматрају да се родитељски ауторитет не стиче батинањем деце, ни насиљем према њима, већ пре свега личним примером, стрпљењем, разумевањем и већом посвећеношћу детету и његовим потребама.

Ова забрана кажњавања и занемаривања је значајна и са аспекта повећаног броја случајева вршњачког насиља.

„Последњих година често се јављају случајеви да малолетници који су изложени вршњачком насиљу прибегавају самоубиству, јер нису успели да добију помоћ ни од школе, ни од центра за социјални рад, ни од осталих институција које су дужне да се тиме баве“, навела је Цвејић Јанчић и указала да је степен толеранције насиља у Србији још увек висок.

Често се за вршњачко насилље каже „добро, ајде, сад па није то баш тако страшно, дешава се“, навела је Цвејић Јанчић.

Међутим, како је истакла, забраном физичког кажњавања деце, она ће у породици стећи модел понашања који не укључује постизање циља кроз физичко насиље или батине.

Због тога, деца насиље неће примењивати ни у својој породици нити ван породице, јер неће добити „узор“ да то може да доведе до неког резултата, сматра Цвејић Јанчић.

Према њеним речима, позитивини утицаји и љубав у породици могу утицати на смањење вршњачког насиља међу децом, које се јавља чак и код деце предшколског узраста.

„Истраживање у оквиру једног менторског рада на универзитету у Новом Саду је показало да деца већ у предшколском узрасту врше насиље према другој деци и то кроз разне облике и начине“, указала је професорка.

Извор: Танјуг