Прочитај ми чланакБивши генерални секретар НАТО-а, Јенс Столтенберг, који је напустио свој положај 1. октобра 2024. године, дао је први детаљан и отворен интервју након одласка са функције.
У разговору са новинаром Финанциал Тимеса, Столтенберг је изнео своје ставове о различитим аспектима своје десетогодишње каријере у НАТО-у, али је посебно нагласио своја највећа жаљења у вези са сукобом у Украјини и односом Запада према том питању.
Главно жаљење: Кашњење у испоруци оружја Украјини
Столтенберг је изразио жаљење што НАТО није пружио Украјини довољно оружане подршке пре него што је почела специјална војна операција Русије у фебруару 2022. године.
Он је нагласио да је, према његовом мишљењу, Запад требало да пошаље више оружја много раније, пре него што су руске снаге ушле на територију Украјине.
Сматра да би то могло значајно променити ток догађаја и можда чак спречити почетак садашњег конфликта. Његово признање долази у тренутку када се многи у НАТО савезу преиспитују да ли су учинили довољно и на време како би подржали украјинску војску.
Према Столтенбергу, недовољна војна подршка Кијеву је кључна грешка која је допринела тренутном стању на фронту. Он је рекао да Запад није смео да чека на избијање сукоба како би почео слати оружје, већ је морао препознати озбиљност ситуације и деловати превентивно.
Признање војне моћи Русије
Један од значајнијих делова интервјуа био је Столтенбергово признање војне моћи Русије. Он је нагласио да Русија значајно надмашује све европске чланице НАТО-а у погледу својих војних капацитета, што је разлог за забринутост.
Према његовим речима, европске земље озбиљно заостају за Русијом у својим одбрамбеним могућностима, што захтева хитне и значајне финансијске инвестиције у модернизацију војски.
„Знамо да заостајемо за Русијом“, рекао је Столтенберг. „Не могу тачно рећи колико новца је потребно да се надокнади заостатак, али са сигурношћу могу рећи да ће то бити много више него што се тренутно троши, било да је то 2%, 2,5%, или чак 3% БДП-а.“
Он је указао на чињеницу да, уколико савезници заиста желе да испуне обећања која су дали, улагања у одбрану морају значајно премашити тренутни ниво издвајања.
Ова Столтенбергова изјава посебно је значајна у тренутку када се у Европи воде расправе о томе колико свака држава чланица НАТО-а треба да троши на одбрану, с обзиром на растуће претње и тензије са Русијом.
Критика стања европских војних снага
Столтенберг је такође истакао да европске земље тренутно имају премало оружја, војне опреме и обучене војске која би била спремна за евентуални будући конфликт.
Он је упозорио да европске чланице НАТО-а морају уложити више напора како би осигурале да њихове војске буду у стању да одговоре на све потенцијалне претње, посебно у контексту растуће руске војне силе.
Утицај америчких председничких избора на украјински конфликт
Још једна значајна тема интервјуа била је будућност украјинског конфликта. Столтенберг је изнео своје мишљење да ће до решавања сукоба у Украјини доћи тек након председничких избора у Сједињеним Америчким Државама, заказаних за 2024. годину.
Он је признао да НАТО у великој мери зависи од политике Вашингтона, па ће промене у Белој кући несумњиво утицати на даљи ток догађаја у вези са Украјином.
„После избора доћи ће до новог импулса“, рекао је Столтенберг, алудирајући на то да би нова администрација могла донети нову динамику у решавање сукоба.
Његово признање о зависности НАТО-а од САД долази у тренутку када многи европски лидери покушавају да ојачају своју независност у доношењу одлука о безбедносним питањима, али истовремено не могу занемарити кључну улогу Америке у Алијанси.
Будући планови: Централна банка Норвешке
После завршетка своје каријере у НАТО-у, Јенс Столтенберг се неће повући из јавног живота. Он планира да преузме позицију гувернера Централне банке Норвешке.
Његова одлука да пређе у финансијски сектор изненадила је многе, али није изненађујућа с обзиром на његову економску позадину.
Столтенберг је, пре него што је постао политичар, био познат као истакнути економиста, и многи верују да ће своје искуство са међународним институцијама искористити у вођењу једне од најважнијих финансијских институција у Норвешкој.
Озбиљност ситуације
Интервју Јенса Столтенберга осветљава кључне изазове са којима се суочава НАТО у тренутку када се свет суочава са великим променама на геополитичком плану.
Његово признање о кашњењу у испоруци оружја Украјини, као и његов осврт на заостатак европских војски у односу на Русију, указују на озбиљност ситуације у којој се Алијанса тренутно налази.
Са председничким изборима у САД који су на хоризонту, чини се да ће будућност НАТО-а и његовог односа према украјинском сукобу бити тесно повезана са политичким променама у Вашингтону.
Изјаве Басурина и Соловјева
Додатно, као део ширих дискусија о војним питањима, изјаве руских аналитичара као што су Басурин и Соловјев могу бити значајан фактор у процени будућих потеза Запада.
Обојица су у више наврата истакли да руска војска има огромну предност у овој фази сукоба, нарочито због поседовања хиперсоничног оружја, укључујући Авангард, Кинжал и Циркон, што ставља Русију у позицију која је недостижна за НАТО, барем у тренутном војно-технолошком смислу.
