Прочитај ми чланакЈуче је Влада Србије усвојила предлог Закона о изменама и допунама закона о буџету за 2024. годину, а већ у понедељак пред посланицима Народне скупштине наћи ће се ребаланс буџета.
Приходи буџета у овој години биће за 132,5 милијарде динара већи него што је планирано крајем прошле године када је прављен буџет за 2024. То је пре свега последица привредног раста већег од очекиваног, па је и Министарство финансија померило пројекцију са 3,5 на 3,8 одсто за ову годину.
На нивоу опште државе, где су урачнати и буџети фондови ПИО и РФЗО, очекују се приходи већи за целих 165,9 милијарди динара.
Међутим, расходи су повећани још више у ребалансу. Повећани су за 198,48 милијарди динара или за 8,9 одсто у односу на оригинални буџет.
Зато је и дефицит буџета повећан за 66 милијарди динара или 563 милиона евра, са 197 на 263 милијарде динара (2,2 милијарде евра).
Ребалансом је планирано повећање пореских прихода за 106,2 милијарде динара, а непорески за 28,4 милијарди динара. Осим царина и донација, сви порески облици требало би да забележе раст у односу на првобитни план.
Највише процентуално су повећани приходи од пореза на добит, а највише у апсолутном износу приходи од ПДВ.
Приходи од пореза на добит су већи од планираног буџетом за 2024. за 35,5 милијарди динара што је раст за целих 15,4 одсто.
Приходи од ПДВ-а су повећани за 52 милијарде динара у односу на оригинални буџет, што је раст од 5,7 одсто. Овај раст се приписује већој отрошњи становништва од очекиване.
Приходи од акциза биће већи за 12 милијарди динара, отприлике по половина повећања се односи на акцизе на нафтне деривате и акцизе на дуван. Ове године укинуто је привремено смањење акцизе за нафтне деривате, а крајем прошле године акциза је повећана за осам одсто.
Укупни расходи буџета ребалансом су ревидирани навише за 198,48 милијарди динара.
Расходи за запослене су већи за 16,2 милијарди динара (3,41 одсто) у односу на износ планиран буџетом за 2024. годину и последица су највећим делом новог запошљавања.
За набавку услуга и роба биће издвојено 15,27 милијарди динара више.
За отплату камата на јавни дуг незнатно је повећана сума за 1,5 милијарди на 185 милијарди динара.
Велики раст расхода из буџета биће расподељен за субвенције. Оне ће бити повећане за 30 милијарди динара или 16,2 одсто у односу на буџет.
Како се наводи у образложењу ребаланса, највеће повећање је у области пољопривреде за директне подстицаје у пољопривреди (за исплату подстицаја за сертификовано семе и подстицаје за јунице, исплату премије за млеко, исплату подстицаја за квалитетна приплодна грла и кошнице пчела и за остале мере директних плаћања). Износ субвенција пољопривреди је повећан на 105,7 милијарди динара.
Такође, велики раст ће забележити трошкови за социјалу. Они ће бити повећани за 16,8 одсто или за 26,4 милијарде динара у односу на износ планиран буџетом за 2024. годину.
Код ове категорије расхода највеће повећање односи се на исплате у области социјалне заштите, односно за исплату права корисника из области заштите породице и деце, борачко – инвалидске заштите и социјалне заштите и подршку раду хранитеља.
Овде долазимо до назанимљивијег дела буџета, капиталних расхода.
Они су повећани за целих 102,4 милијарде динара или 874 милиона евра. Процентуално, издаци за капиталне инвестиције су повећане за целих 22 одсто.
Ово повећање, скоро у потпуности се односи на три пројекта.
Издаци за Национални стадион су у овој години, у делу буждета где су планирани капитални издаци, повећани са првобитно планираних 13 на 31 милијарду динара. У еврима то је скок са 110 на 265 милиона евра.
За наредне две године задржан је износ издатака за Национални стадион од по 13 милијарди динара.
За ову годину, из буџета је скоро удвостручена капитална потрошња за ЕКСПО 27 у односу на оно што је претходно планирано. У буџету усвојеном крајем прошле године у капиталном делу планирано је 22,6 милијарди динара (193 милиона евра), а ребалансом се повећава на 43 милијарде динара, односно на 367 милиона евра.
За наредне две године задржан је износ планиран оригиналним буџетом од 22,6 милијарди динара годишње. Ова два пројекта исплаћују се са раздела Министарства финансија.
За ова два пројекта, повезана и тематски и територијално, у овој години ће бити потрошено 330 милиона евра више него што је планирано оригиналним буџетом.
Зато је за капиталне пројекте које води Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре смањен износ за ову годину са 225,8 милијарди на 209 милијарди динара, што је смањење за 144 милиона евра.
Додуше, за неке пројекте као што је пут Рума-Шабац-Лозница издвојено је више новца него на почетку године (за скоро 10 милијарди динара), док је рецимо за Моравски коридор (Појате-Прељина) смањено давање за скоро девет милијарди динара. Такође и за комуналну инфраструктуру скресан је буџет за трећину, са 12,5 милијарди на 8,3 милијарде динара, док је буџет за пругу од Земуна до Националног стадиона удвостручен, са 4,3 милијарде на 8,8 милијарди динара.
Трећи велики, рачуноводствено гледано, капитални пројекат је набавка рафала. У капиталном делу буџета Министарства одбране, у ребалансу, појавила се ставка тешка 48,6 милијарди динара за ову годину. С обзиром да је већ најављено да се ребаланс делом ради и због набавке авиона од Француске, а ове ставке нема у оригиналном буџету, нема сумње да се ради о првој рати за „рафале“.
Исто толико, око 415 милиона евра биће плаћено и следеће године, али прави ударац на буџет следи 2026. године. Тада ће бити плаћено око 81 милијарда динара или 691 милион евра.
У овом делу буџета Министарства одбране појављује се и ставка уређење објеката за служење војног рока за коју ће бити издвојено по две милијарде динара у овој и наредној години.
Ребалансом се предвиђа и издавање гаранција државе у висини 405 милијарди динара или 3,4 милијарде евра.
Ту се издваја гаранција ЕПС-у за озградњу самобалансираних соларних електрана капацитета једног гигавата.
Ради се о соларној електрани капацитета једног гигавата са батеријама од 200 мегавата, које ће градити конзорцијум компанија Хјундаи и америчке фирме UGT Renewables, а која би до 2028. године требало да буде предата на управљање Електропривреди Србије.
