На истим немачким списковима налазе се стотине погубљених симпатизера оба покрета, од 1941. до 1944, каже аутор изложбе „У име народа” Срђан Цветковић
Прву мултимедијалну изложбу о жртвама послератног режима „У име народа! – политичка репресија у Србији” за нешто више од месец дана посетило је више од 10.000 грађана. Изложба на око 1.200 квадрата у Историјском музеју Србије на савремен начин, амбијентално и сценографски, уводи посетиоца у време послератних чистки и одмазди, каже аутор изложбе историчар др Срђан Цветковић.
– Желели смо да поставимо изложбу симболично баш на месту где је био најпре затвор тајне полиције, потом Централни комитет КПЈ, не да бисмо делили људе, већ да суочимо грађане са размерама страдања у том времену, како би се сви над тим замислили и како се не би поновило. У неколико тематских целина, са мноштвом експоната, изложба говори у једној сцени о ликвидацијама народних непријатеља без суда, у другој о монтираним судским процесима, у трећој о страдањима у логорима и затворима попут Голог отока, а у четвртој целини о репресији према сељацима у време принудног откупа и колективизације – објашњава историчар.
На улазу је изложена петокрака коју је 1997. са зграде градске скупштине у Београду скинуо тадашњи градоначелник Зоран Ђинђић. Ту је и аутентична униформа Јосипа Броза Тита, са све ордењем, као и оружје из тог периода, униформе војске и Озне.
У уводном делу, који је посвећен идеологији, пропаганди и култу личности, постављени су бирачко место и ћорава кутија, а по поду су разбацани примерци опозиционог часописа „Демократија”, који је забрањиван и спаљиван уочи избора 1945. године.
Постоји и посебна сала у којој се одвија бесплатан пратећи програм сваког четвртка, петка и суботе од 18 часова, у виду играних, документарних филмова, трибина и предавања са гостима из земаља Источне Европе.
– Изложба је рађена са пуно воље, али са веома оскудним средствима добијеним од Министарства културе и уз помоћ добрих људи и грађана који су достављали материјал, прилагали свој рад, експонате. Прављена је по слогану „Од народа, у име народа, за народ!” Успели смо да успоставимо сарадњу и са Удружењем голооточана као и са Удружењем жртава комунистичког режима. Желели смо да помиримо све полове и да први пут документовано, објективно и принципијелно проговоримо о свим облицима страдања у једној државној институцији, Историјском музеју Србије – истиче наш саговорник.
– Представљена је и комплетна интернет база голооточана и лица стрељаних без суда после ослобођења 1944. године, у витринама су изложена последња писма из затвора осуђених на смрт, саопштења судова о стрељаним лицима, одлуке и спискови Озне, књиге стрељаних и спискови антинародних елемената – објашњава Цветковић.
Између осталих, могу се видети макете Голог отока и справе за мучење, али и личне ствари, писма из затвора Борислава Пекића, Драгољуба Јовановића и Драже Михаиловића.
– Оно што је посебно интересантно и до чега смо истраживањем дошли јесу многи спискови стрељаних у немачким одмаздама који потпуно једнако третирају припаднике и симпатизере и партизанског покрета и Југословенске војске у отаџбини. На истим списковима налази се по 50, 75, 100, па и више стрељаних симпатизера оба покрета у периоду од 1941. до 1944. године. Ови спискови требало би да коначно помире Србију око тога да су постојала два антифашистичка покрета.
Ако су за Немце њихови симпатизери били исто, зашто би данас неко у Србији имао проблема с тим? Тврдити супротно данас је велика неправда према хиљадама симпатизера ЈВуО и оних који су тако окарактерисани и као такви страдали на Бањици или били стрељани у знак одмазде широм Србије – напомиње др Срђан Цветковић.








