Вест која би требало да уздрма читав свет — откриће више од милион снимака сексуалног злостављања деце, укључујући и бебе — прошла је без већег одјека у водећим медијима. Уместо хитне мобилизације друштва, институција и међународне заједнице, дочекала нас је – тишина. Зашто?

Јер систем није неспособан. Он је свесно окренут од жртава. Он штити, чува и пречесто – сарађује са починиоцима.

ОВО НИЈЕ ИЗОЛОВАН СЛУЧАЈ. ОВО ЈЕ ИНДУСТРИЈА.

Не ради се овде о једном „болесном појединцу у подруму“. Ово је добро организована, високо профитабилна мрежа злостављања деце која обухвата енкрипцију, тајне токове новца, трговину људима, уцене и све већу потражњу. Ради се о томе ко све гледа, ко плаћа, ко покрива — и ко ћути.

Зашто нема националног апела? Где су ванредне седнице, оптужнице, федералне акције? Где су јавне осуде „елита“ које иначе имају мишљење о свему? Нема их — јер су неки од њих, директно или индиректно, део тог проблема. Зато се не отварају фајлови. Зато нема имена. Зато се спушта завеса тишине.

ДЕЦА НЕ МОГУ ЧЕКАТИ РЕФОРМУ СИСТЕМА — ОНА ТРЕБАЈУ ПРАВДУ САДА

Оно што је учињено тој деци не може се избрисати ни терапијом, ни извињењем. Не може се ни ублажити казном која омогућава повратак у друштво. Не може се релативизовати. Ради се о потпуном уништењу нечије психе, тела, и идентитета.

Суочени са таквом врстом зла, имамо само једну обавезу: да делујемо. Без страха, без калкулација. Ово није политичко питање. Ово је питање цивилизацијске границе.

ТРАЖИ СЕ ПРАВДА – АЛИ НЕ БУКУРАТСКА, ВЕЋ СУШТИНСКА

Нема више места за програме „рехабилитације“. Нема више места за „понижавајуће минималне казне“. Не можемо више да глумимо да су ово појединци, а не део једне болесне структуре коју је систем научио да толерише — па чак и да јој служи.

Они који злостављају децу нису преступници — они су непријатељи човечности. А према томе, и одговор мора бити јасан, неумољив и коначан.

ИСТИНА НЕ МОЖЕ ОСТАТИ У ПОДЗЕМЉУ. ИСТИНА МОРА ИЗАЋИ НА СВЕТЛОСТ.

Ово није време за прећуткивање. Сваки појединац, сваки родитељ, сваки грађанин који држи до правде и људског достојанства, мора да тражи одговоре. Мора да пита ко је штитио, ко је знао, ко је ћутао. Јер ако сада не застанемо и не кажемо: “Доста је!“ — онда смо, ћутањем, постали саучесници.

Ова борба није лака. Али је једина која вреди. Јер је водимо за најрањивије међу нама. За оне који не могу сами.