Прочитај ми чланакКућа и окућница за 2.000 евра на југоистоку Србије, или за 20.000 у Бачкој, колико их плаћају купци из иностранства, слика су и прилика пре свега демографске ситуације у Србији, односно одумирања српског села. Бројимо око 50.000 напуштених кућа и око 145.000 оних у којима тренутно нико не живи.
Алексей Мальгавко
Кућа и окућница за 2.000 евра на југоистоку Србије, или за 20.000 у Бачкој, колико их плаћају купци из иностранства, слика су и прилика пре свега демографске ситуације у Србији, односно одумирања српског села. Бројимо око 50.000 напуштених кућа и око 145.000 оних у којима тренутно нико не живи.
Колико год да више није новост да странци купују куће у нашим селима на издисају таква вест нас увек изненади. Најновија је да је у селима у пиротском крају продато неколико кућа. Поред Бугара и Француза, сада су најновији житељи и две турске породице.
Још средином 2011. године странци су због багателних цена и нетакнуте природе почели да опседају Алексинац и околне општине. Тако је у селу Трњану је кућу, плац и 2,5 хектара земље за мање од 20.000 евра купила четрдесетпетогодишња Италијанка да би, како је рекла, живела у миру, тишини и чистој, незагађеној природи. Има у том крају и Руса, Француза, Немаца.
Те године је само код једне агенције за продају некретнина у понуди било око 50 комплетних сеоских домаћинстава по више него ниским ценама између 2.000 и 5.000 евра.
Само прошле године се у у околину Краљева и Крушевца доселило 37 руских породица. У селима посебно тог краја, из којих су Срби годинама бежали, према подацима Удружења руско-српске економске сарадње, пре годину дана било је укупно 82 руске породице.
Највеће изненађење је ипак био долазак Арапа и то у Бачку. Тада смо сазнали да су и у просперитетној Војводини на продају пусти салаши, куће и окућнице.
До септембра прошле године држављани Емирата пазарили су четрнаест домаћинстава у околини Апатина и Сомбора. Желе, како су рекли у агенцији која им је продала куће, да дођу на месец-два и уживају у сопственом зеленом травњаку и воћњаку који могу да купе за релативно мали новац.
Кућа и окућница за 2.000 евра на југоистоку Србије, или за 20.000 у Бачкој, колико их плаћају купци из иностранства, слика су и прилика пре свега демографске ситуације у Србији, односно одумирања српског села. Бројимо око 50.000 потпуно напуштених кућа и око 145.000 оних у којима тренутно нико не живи.
Најновији попис из 2011. године показао је да се за деценију, између два пописа, сеоско становништво смањило за око 311.000 житеља, односно за 10,9 одсто. Први пут се број становника српских села спустио испод три милиона.
Истовремено од 4.600 села, свако четврто, њих око 1.200, на путу је нестајања, јер у 986 села има мање од по 100 становника.
По свему судећи, напуштених кућа ће бити још. Према најновијим резултатима истраживања Црвеног крста Србије у Србији 56 одсто становништва живи у градовима. Та бројка ће се, кажу, увећавати и то у складу са проценом да ће у свету до 2050. године две трећине светске популације живети у градовима.
На селу су нам остала старачка домаћинства, поготово у неразвијеним крајевима, а слику таквог српског села најбоље илуструје податак да у 63 одсто старачких сеоских домаћинстава нема млађих од 65 година. Просек година старијег становништва је 74,6 година, при чему је 10 одсто старијих од 85 година.
Али та слика села је, мање-више, добро позната. Ретки су наши људи који су се у граду суочили са неизвесном егзистенцијом и решили да се врате на породично имање.
Како би се зауставили ти негативни трендови на селу, Српска академија наука и уметности (САНУ), односно њен Одбор за село, оценио је да се то може урадити једино кроз повратак задругарству. Сељаци једино удружени могу да опстану, да брже и боље решавају своје проблеме и да створе боље услове за живот, сматрали су у САНУ која је издала и водич о задругарству у 50.000 примерака са циљем да он стигне у свако село. Било је то пре три године. Људи и даље напуштају село.
Од 5,1 милион хектара пољопривредног земљишта у Србији, од чега је обрадиво 4,2 милиона хектара, користи се 3,35 милиона хектара. Дакле, близу милион хектара је необрађено, у парлогу.
Зато и не чуди када они који су добили странце за комшије на крају кажу: „Само нека неко дође, да нам село оживи“.
Очигледно да ће ту посебно бити посла за министарку без портфеља задужену за демографска питања, Славицу Ђукић Дејановић.
Мере за подстицање рађања биће, како је недавно изјавила, приоритет новоформираног Савета за популациону политику, чије би прве резултате требало очекивати за пет или 10 година.
Први пројекти Савета почеће у општинама у којима је наталитет у опадању, а на томе ће заједно радити министарства задужена за здравље, социјалну политику, образовање, државну управу и локалну самоуправу, као и представници САНУ.
Можда тако странци у нашим селима добију и Србе за комшије.
