Да ли патите од дегенеративне болести? Да ли су вам рекли да је „све то само у вашој глави“? То можда и није тако далеко од истине… јер се узрок ваше болести налази у вашим устима.

Постоји уобичајена стоматолошка процедура за коју ће вам сваки зубар рећи да је потпуно безбедна иако научници упозаравају о њеним опасностима више од 100 година.

Каква стоматолошка процедура је у питању?

У питању је вађење живца. На милионе ових операција се спроведе сваке године.

Зуби којима су извађени живци су у суштини „мртви“ зуби који могу постати уточиште за високо токсичне анаеробне бактерије. Оне под одређеним условима могу да доспеју у ваш крвоток и узрокују бројна озбиљна медицинска стања.

Многи од ових токсичних зуба могу деловати потпуно здраво годинама, због чега је тешко открити порекло системске болести.

Нажалост, многи зубари занемарују озбиљне ризике којима излажу своје пацијенте приликом ових процедура. Ипак, један од зубара је тај који је открио везу између процедуре вађења живаца и системских болести. Он се данас сматра једним од најбољих зубара свог времена.

Вестон А. Прајс: Најбољи зубар на свету

Многи зубари би требало да се упознају са радом др Вестона Прајса. Нажалост, његов рад се и даље сузбија од стране медицинских и стоматолошких стручњака.

Др Прајс је путовао светом проучавајући зубе, кости и исхрану разних домородачких становништава који не уживају у „благодетима“ модерне хране. Прајс је око 1900. године покушавао да излечи инфекције живаца и постао је сумњичав кад је схватио да живци остају инфицирани упркос њиховом третману. Он је једног дана предложио жени, која је била везана за колица шест година, да извади зуб, иако се он чинио у реду.

Она се сложила, а он је извадио њен зуб и имплантирао је под кожу зеца. Зец је развио исти артритис који је мучио жену и угинуо од инфекције 10 дана касније. Међутим, жена се опоравила и почела је да хода и без коришћења штапа.

Прајс је открио да је механички немогуће стерилисати зуб којем је извађен живац.

Он је затим доказао да многе хроничне дегенеративне болести потичу од инфицираних зуба без живаца, од чега су најчешће срчане и циркулаторне болести. Он је открио јаку повезаност између зуба са извађеним живцима и болестима зглобова, мозга и нервног система.

Др Прајс је затим написао две одличне књиге 1922. године о свом истраживању. Нажалост, његов рад је био заташкаван 70 година уназад док Џорџ Мајниг коначно није разоткрио истину.

Др Мајнигово потврђивање рада др Прајса

Др Мајниг је био капетан америчке војске за време Другог светског рата пре него што се преселио у Холивуд и постао зубар познатих личности. Он је касније постао један од оснивача Америчке асоцијације специјалиста за зубне живце.

Он је деведесетих година прошлог века 18 месеци проучавао рад др Прајса. Он је чак 1993. године објавио књигу о заташкавању стоматолошке процедуре вађења живаца.

Шта то зубари не знају о анатомији зуба?

Зуби су направљени од најчвршће супстанце у нашем телу.

У средини сваког зуба налази се зубна шупљина и у њој пулпа, која повезује крвне судове и нерве. Око зубне шупљине се налази дентин, који је сачињен од живих ћелија које луче тврду минералну супстанцу. Спољашњи део зуба назива се енамел и он окружује дентин.

Корени сваког зуба допиру до вилице и остају на свом месту захваљујући перидонталном лигаменту. Стоматологе у школи уче да сваки зуб има 1-4 већа канала. Међутим, постоји гомила канала која се уопште не помиње.

Сваки зуб има читав лавиринт ситних цевчица које би, кад би се размотале, биле дужине око неколико километара. Вестон Прајс је идентификовао 75 одвојених приступних канала у једном централном секутићу.

Микроскопски организми се редовно крећу у и око ових цевчица као кртице у подземним тунелима.

Кад зубар изведе операцију вађења живаца, он пробуши зуб, а затим испуни шупљину супстанцом која одсеца доток крви до зуба, тако да она више не може да циркулише кроз зуб. Међутим, лавиринт цевчица и даље остаје тамо, а бактерије, које више немају свој извор хране, крију се у овим тунелима где су безбедне од антибиотика и имуне одбране организма.

Узроци многих болести

Због недостатка кисеоника и нутријената, ови некада пријатељски настројени организми постају јачи, вирулентнији анаероби који производе низ токсина.

Ниједан облик стерилизације до сада није био довољно ефикасан за решавање овог проблема. Инфекција се често прошити и до вилице, где ствара кавитације илити пукотине.

Кавитације су места незалечених костију која често представљају жариште инфекције и гангрене. Оне некада настају након вађења зуба, али се јављају и након вађења зубног живца.

Све то се дешава уз веома мали број симптома, ако их уопште и има. Могуће је да имате загнојени мртав зуб, а да то и не знате. Међутим, то није крај ваших мука.

Док год је ваш имуни систем јак, било која бактерија која одлута даље од инфицираног зуба бива уништена. Међутим, уколико ваш имунитет ослаби услед неке болести или повреде, он неће моћи више да контролише инфекцију.

Ове бактерије затим могу да пређу у околна ткива и да заврше у вашем крвотоку, где се преносе на нове локације, било да су то ткива или органи.

Др Прајс је успео да пренесе болести са људи на зечеве тако што је убацивао делове зуба којима су извађени живци у њих. Он је открио да убацивање зуба особе која је недавно имала срчани удар у зеца узрокује срчани удар код зеца за само пар недеља.

Скоро све хроничне дегенеративне болести су повезане са овом стоматолошком процедуром, укључујући:

Срчане болести
Болести бубрега
Артритис, реуматске болести и болести зглобова
Неуролошке болести (нпр. АЛС)
Аутоимуне болести (нпр. Лупус)

Изгледа да постоји и повезаност са раком. Др Роберт Џоунс је истраживао повезаност између стоматолошког захвата вађења живаца и рака дојке, дошавши до екстремно високе повезаности. Он је навео да је дошао до следећих закључака:

93% жена са раком дојке прошло је кроз захват вађења живаца

7% њих је патило од других зубних болести

У већини случајева, тумори су настајали са исте стране са које је извршен стоматолошки захват.

Др Џоунс тврди да су токсини бактерија у инфицираном зубу или вилици у могућности да инхибишу протеине који сузбијају развој тумора. Немачки лекар др Џозеф Иселс навео је слична открића, рекавши да је 97% његових пацијената оболелих од рака оперисало зубне живце. Ако су ови лекари у праву, лек за рак је у томе да се мртви зуби изваде и успостави стабилан имуни систем.

Мутиране бактерије у вашим устима

На који начин су ове мутиране бактерије из ваших уста повезане са болестима?

Бактерије се данас могу идентификовати ДНК анализом, било да су мртве или живе.

У наставку Прајсовог рада, Фондација за истраживање токсичних елемената искористила је ДНК анализу да испита зубе без живаца и откривене су бактеријске инфекције у 100% узорака. Идентификоване су 42 различите врсте анаеробних бактерија у 43 узорка. У кавитацијама је идентификовано 67 различитих врста бактерија међу 85 узорака. 

Да ли су то само бенигне, уобичајене бактерије из уста? Никако. Четири од наведених бактерија нападају срце, три нападају живце, две нападају бубреге, две нападају мозак, а једна може да инфицира синусне шупљине. Дакле, оне су све само не бенигне!

Још око 400% бактерија је пронађено у крви око места где је некад био зубни живац у односу на сам зуб, што означава да је зуб инкубатор, а перидонтални лигамент је довод хране.

Никад није било паметно остављати нешто мртво у организму

Ниједна друга медицинска процедура не укључује остављање нечег мртвог у организму. Када слепо црево престане да функционише, оно се одстрани. Уколико вам се прсти смрзну или оболе од гангрене, они се одстране. Уколико дете умре у материци, сам организам узрокује побачај.

Вашем имуном систему нису потребне мртве супстанце и само присуство мртвог ткива може да узрокује компликације, као што је случај са мртвим зубом.

Инфекција и аутоимуна реакција одбацивања узрокују накупљане бактерија око мртвог ткива. У случају вађења живца, бактерије добијају прилику да зађу у ваш крвоток кад год вам је слаб имунитет.

Зашто зубари и даље тврде да је вађење зубног живца безбедно?

Иако су наведени бројни разлози због којих би ова стоматолошка процедура требало да се забрани, она и даље није забрањена и узрок је смрти многих људи.

Зашто? Објашњење је врло једноставно, у питању је једна од најпрофитабилнијих процедура у стоматологији.

Како да избегнете ову стоматолошку процедуру?

Најбоље би било да никада не извршите овај захват. Ризиковање здравља да би се очувао зуб просто нема смисла. Уколико сте већ одрадили овај захват, било би добро да извадите зуб, чак и ако је све у реду.

Запамтите, чим ваш имуни систем закаже, постоји ризик да оболите од озбиљног медицинског проблема.

Уколико уклоните зуб, доступно вам је неколико опција:

1) Парцијална протеза: У питању је протеза која може да се извади и то је једна од најједноставнијих и најјефтинијих опција.

2) Мост: Ово је перманентнији захват који на неки начин мења прави зуб, али је доста скупљи.

3) Имплантат: У питању је вештачки, перманентни зуб, обично од титана, уграђен у десни и вилицу. Ипак, постоје неки проблеми који могу настати због употребе овог метала приликом овог захвата. Данас се чешће користи цирконијум јер не изазива веће компликације.

Међутим, није довољно да само извадите зуб и ставите вештачку замену.

Стоматолози обично уклоне зуб, али оставе перидонтални лигамент, који може да служи за исхрану бактерија. Многи стручњаци препоручују уклањање овог лигамента како би се смањио ризик стварања инфекције.

Wебтрибуне.рс

Ознаке: вађење живца, вађење зуба, зуби, мртав зуб, стоматолошке болести