Прочитај ми чланак
Да ли је немачко ратно ваздухопловство одобрени прелет преко Србије искористило за избацивање штетног отпада и зашто Министарство здравља на том простору спроводи појачану контролу воде.
Другог јуна ове године, у три и петнаест поподне, пилот ЈАТ-овог авиона на линији Тиват – Београд, пријавио је обласном центру контроле летења да на отприлике дванаест наутичких миља са своје десне стране, а на двадесет миља од Ваљева, види други авион и да из тог авиона испада нешто налик на велику ледену лопту. Одмах потом су и пилот и копилот потврдили и даљину авиона од десет миља, забележену и на инструменту, и падање непознате “лопте” од целих минут и тридесет секунди, пре но што је, дословце, ударила у облаке над Маљеном.
Непознати авион је убрзо простом комуникацијом идентификован као авион немачког ратног ваздухопловства на лету ГАФ 383/074, који је тог дана полетео из Приштине према Немачкој, носећи, према декларацији, поред људства и опасни материјал. На питање контроле летења шта је то избачено из авиона, потпуковник Шреф, вођа овога ваздухоплова, рекао је да њима није познато да се било шта десило, да су им сви “параметри нормални”. И до дана данашњег, нико још није утврдио шта се тачно догодило, још мање шта је избачено. А ништа се није ни чуло о овоме. У сваком случају, Немци су убрзо порекли да се било шта десило. С руге стране, домаће институције су, очито, сувише касно одреаговале да би се било шта открило. Тако је ова прича добила своје две стране: српску и немачку.
“Сведоци овог догађаја су двојица пилота ЈАТ-а, носиоци ИЦАО међународних лиценци”, каже за НИН Велибор Вукашиновић, директор сектора безбедности летења у Директорату за цивилно ваздухопловство. “Након Ваљева, авион је одлетео преко Босне за Немачку. Не верујем да су на Маљену заливали траву и цвеће”.
Али, како је до овога дошло?
У питању је један од два прелета за који је немачка амбасада у Београду још 3. маја тражила преко Министарства спољних послова дозволу од нашег Директората цивилног ваздухопловства а овај је одобрио, затраживши претходно мишљење поменутог министарства као и Министарства одбране. Други лет је требало да се изврши деветог јуна. Како НИН сазнаје, у захтеву који је амбасада доставила МСП-у Србије, стоји да се лет изводи на релацији Приштина – Ландсберг, да ће авион превозити више десетина килограма оружја, муниције, десетак килограма запаљивих аеросола, компресовани нитроген, кисеоник, боју, батерије, дијагностичку робу и, коначно и најспорније, 0,04 кг “инфективне супстанце”.
Потписник захтева је потврдио да вођа ваздухоплова познаје и Чикашку конвенцију (која регулише понашање ваздухоплова на туђем небу) и све остале међународне прописе, па и законе земље домаћина. Иако Србија већ дуго није присутна на територији своје јужне покрајине, у итинерерима већине оних који су данас власт на Космету, Приштина се још води као тачка “7” српске територије. Логично је, дакле, што су се обратили властима у Београду.
Кликните на карту да је увећате
Необична је, међутим, рута којом је авион ишао.
“Авион је из Приштине ишао најпре ка Скопљу, затим ка тромеђи Србије, Бугарске и Македоније, па према Блацу, и даље средином потеза Краљево – Крагујевац до Маљена, Ваљева и Лознице”, каже Вукашиновић. Ствар је у томе да је ова рута два и по пута дужа од оне која је споразумом са НАТО-ом о статусу њихових снага у проласку кроз нашу земљу, потписаним прошле године. НАТО рута, коју користи КФОР, јесте линија од Космета до источне Босне преко територије Рашке области и северне Црне Горе. Не личи на Немце да троше гориво на лет дужи за целих 360 наутичких миља, но што је потребно.
Ово није једини такав лет. Само у периоду од 1. јануара 2006. године до 31. маја направљено је чак 142 таква прелета, са потпуно истим садржајем товара, што се може закључити на основу захтева за прелет који су исти као и онај од 3. маја. Од тих 142, 134 прелета су ишли наведеном рутом, а осам је од Блаца ишло према северу Србије и граници са Мађарском.
Елем, авион који је летео дупло дуже но што му је требало, носио је, по декларацији, опасан терет. Иначе, поменути Ц 160 може да носи до 16 тона терета, а да испусти из ваздуха чак 8 тона! Као што се види из раније приложених листи терета које су даване уз захтев, редовно се појављивала и тзв. “инфективна супстанца”. Шта је то тачно, одговора за сада нема. Засигурно је да није у питању гориво – када гориво цури, види се јасан, танак млаз.
С друге стране, Немачка настоји да оповргне исказ ЈАТ-ових пилота. То показује и дипломатска нота нашем Министарству спољних послова у којем се чак цео случај назива – “наводним инцидентом”. Шта више, у ноти се наглашава да је особље немачког авиона запазило други авион у ваздуху. То би требало да буде не тако дискретно пребацивање могуће кривице на тај “други авион”. Јер, оно што Немци нису знали, јесте да је управо тај други авион онај исти онај ЈАТ-ов који је и пријавио инцидент. Заправо, у том тренутку то су била једина два авиона у ваздушном простору западне Србије.
Према тврдњама немачког министарства спољних послова, истрага је одмах покренута и до сада ништа није пронашла. Бар не нешто необично. У изјави коју је команда Луфтвафеа послала НИН-у, стоји већ нешто детаљније објашњење. Те где је ишао авион, те опис догађаја и како је пилот проверио на лицу места има ли нечега необичног, те куда је после лета отишао авион.
“Другог јуна 2006. године, немачки транспортни авион (тип Трансал Ц-160) био је у мисији из Приштине ка Немачкој (Ландсберг и Вунсторф) са задатком да превезе војно особље, своје особље и војну опрему. Лет је био у рутинској мисији КФОР-а за замену особља.
Према међународним правилима, дипломатске дозволе су биле затражене и одобрене су од одговарајућих служби. Додатно је издата дозвола за превоз опасног терета. У вези са овим летом, превоза опасних материја и ризичног терета заправо није ни било. Током лета, још у оквиру територије над којом Србија има суверенитет, посада је била обавештена од одговарајуће контроле летења да је посада другог ваздухоплова који је летео у близини да је уочила делић (честицу) који се ослободио (отпао) и одлетео од “Трансала”. Инспекција која је одмах предузета на палуби “Трансала” није открила било каква оштећења или упадљивости па је стога вођа лета одлучио да настави са мисијом и слети безбедно у немачку ваздухопловну базу Ландсберг, где су стручњаци поново прегледали ваздухоплов. По окончању истраге која није дала никакве резултате, ваздухоплову је било одобрено премештање у немачку авио-базу Вунсторф где је безбедно окончао своју мисију.
Немачко ратно ваздухопловство нема објашњење за то шта је заправо видела посада другог авиона. Немачки војни авиони се стално проверавају и одржавају. Сви домаћи и међународни прописи о безбедности летења, и процедуре, се у потпуности поштују.”
Луфтвафе није одговорила шта се подразумева под “инфективним супсатнцама” (инфецтиоус субстанце) нити због чега је коришћен тај чудни коридор за лет преко Србије.
За неке детаље овог случаја могуће је пронаћи и релативно логично објашњење. На пример, могуће је да је КФОР, да би поједноставио ствар, тражио одобрење за одређени садржај у авиону, али да то не значи да је сваки пут летелица била и напуњена свим стварима са листе. Ипак, занимљиво може бити и то да је немачка страна, након што је инцидент пријављен, за август месец затражила само два прелета, и то управо НАТО-рутом, дакле оном краћом, преко севера Косова и Санyака. Тако и за септембар.
Шта је дакле пало на маљенске облаке није познато. На Космету посао измештања отпада сваке врсте раде многобројне фирме. Међународна заједница је од почетка мисије у покрајини била и те како заинтересована да реши проблем опасних материја.
Наравно, све ово и даље не значи и да се са сигурношћу може рећи да је нешто стварно опасно и избачено из немачког транспортног авиона. Ипак, у најмању руку, избацивање терета из авиона без најаве значи кршење Чикашке конвенције и могуће је да се Немци због целог случаја не осећају најлагодније. Ипак, питање је како ће се читав случај завршити и хоће ли бити икаквих последица по било кога. Јер, иако је контрола летења одмах пријавила догађај Министарству спољних послова, МУП-у и Директорату цивилног ваздухопловства, није познато да је иједна наша институција реаговала, све док то није покренуо сам Директорат. Било би, иначе, природно очекивати да ће одмах неке екипе изаћи на терен, прочешљати барем Маљен.
Међутим, права реакција државе је изостала све до 14. јуна, када је Директорат за цивилно ваздухопловство сазвао састанак на ову тему, коме су поред представника МСП-а, МУП-а, били и представници Министарстава науке и екологије, одбране, здравља и надлежних управа. Министарство спољних послова је одмах потом реаговало. Недељу дана касније, немачке колеге су им одговориле поменутом нотом. И, никакве истраге наших органа није било, осим што је Министарство здравља појачало надзор воде на овом простору.
Никакву истрагу није спровела ни Управа за заштиту животне средине Србије, која је део Министарства за науку и екологију. И они су за догађај сазнали тел 16. јуна, на поменутом састанку. Штавише, Мирослав Никчевић, директор ове Управе, каже и да Управа није била укључена у било какву истрагу те да је “расветљавање и решавање овог догађаја у надлежности угих државних органа”.
Са закашњењем од две недеље, истраживати детаље инцидента, можда је било и излишно. Када нешто удари у облаке, то је исто као да је треснуло о бетон – распрши се. Једино што се две недеље након самог догађаја могло учинити је да се провери куда су ти исти облаци потом отишли и истресли свој садржај.
