Прочитај ми чланак-Србија има негативан природни прираштај од 1992. године, од тада изгубила је више од 600.000 становника и све то утиче на поремећену старосну структуру, изјавила је данас руководилац Одсека за демографију Републичког завода за статистику Србије Гордана Бјелобрк.
„Сваке године Србија губи једну општину од 35.000 становника“, рекла је Бјелобрк у емисији „Окружење“ у продукцији Центра за демократију и помирење у југоисточној Европи- ЦДРСЕЕ и додала да је у Србији све више старих, а све мање младих који су ту и који не желе или не могу да роде.
„Ако се одлуче да роде, просечан број деце на једну жену је 1,4, а треба да буде 2,1, да би се обезбедило просто обнављање становништва, да нас има онолико колико нас је било“, рекла је Бјелобрк.
Каже и да, нажалост, ако се крене од наталитета, морталитета и миграције, Срби ће бити старији за три године и просечна старост биће 46 година, сваки четврти становник биће старији од 65 година и биће нас негде око 6,5 милиона, „уз најбоље претпоставке“.
Миљенко Брекало са Института друштвених наука у Загребу каже да је депопулација села у Хрватској била карактеристична за ’60. и ’70. године, када су људи одлазили у град и тражили посао, а један део популације одлазио у иностранство, на такозвани привремени рад, са кога се већина није вратила.
С друге стране, каже Брекало, последњих 20 година, тренд депопулације присутан је и у градовима, из више разлога, један део привредних предузећа је страдао током ратних разарања, затим процес приватизације је уништио одређен број привредних субјеката и људи су остали без посла, а индустријски рад није на предвиђеном нивоу.
„Услед тога, један део народа отишао је у иностранство, или је још увек незапослен. Чим немате материјалних средстава за живот, не заснивате породицу, онда нема ни новорођених и то је негативан тренд који ће имати велике последице у Хрватској, али и у окружењу ситуација је идентична“, сматра Брекало.
Универзитетски професор Мирослав Додеровић из Црне Горе, с друге стране, каже да је Црна Гора по статистичким подацима изузетак у региону, да има позитивне показатеље, када је у питању природни прираштај и у претходним деценијама конституисала се као одрживи демографски систем, који се налази у демографској равнотежи.
„Ми смо, заједно са Косовом, изузетак у целом региону. Црна Гора у претходним деценијама сврставала се у земље са високим наталитетом и то можемо објаснити традиционалним факторима, била је пожељна вишечлана породица, због различитих историјских, политичких и војних разлога“, сматра професор.
Додаје да је такође Црна Гора једина од бивших република Југославије која није доживела непосредна ратна разарања, имала је политичку стабилност и сви ти фактори су, сматра, утицали позитиван природни прираштај.
Дамир Јосипович са Института за народна питања из Словеније рекао је да се у његовој земљи очекује, за 20-30 година, једна стагнација становништва, али наглашава да ће се битно променити структура.
„Удео старијих особа битрно ће порасти, док ће се удео млађих од 15 година битно смањити, зато што долазимо у нови циклус релативно малобројних генерација које могу да очекују да ће имати децу“, каже Јосипович.
Указује и да се променила дефиниција броја становништва и да се више у стално становништво не убрајају „гастарбајтери“ и да је сада принцип уобичајеног пребивалишта.
Истраживање агенције ИПСОС показало је да више од 80 одсто грађана држава у региону означава проблем беле куге као изразито значајно друштвено и национално питање, а посебно висок степен значаја овој теми придаје се у Србији и Хрватској.
Грађани такође сматрају да политички естаблишмент поклања премало пажње том питању и у том погледу јавност у Србији и Хрватској поново је најкритичнија према својим владама.
